родослов Исуса Христа

[Сале.]

Помаже Бог браћо и сестре у вери.

има много ствари у Новом Завету које не могу једноставно да разумем.

за почетак Исусов родослов.

Матеј 1

6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом.

Лука 3

31. Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог,

по Матеју почиње од Соломона, а по Луци од Натана.

волео бих да ми неко појасни ову (наизглед) контрадикцију родослова. 89898989898989

хвала унапред

[Guest Evgenik]

http://en.wikipedia.org/wiki/Genealogy_of_Jesus

http://christianity.about.com/od/biblefactsandlists/a/jesusgenealogy.htm

http://www.abetterhope.com/whois/gen-2.html

[Сале.]

хвала брате на труду, али ако може на српском

[Eniz]

Da i meni je to ptanje interesantno jer čini mi se da u rodoslovlju se ta dva navoda slažu samo do trećeg koljena.

[Цвеле1993]

Помаже Бог браћо и сестре у вери.

има много ствари у Новом Завету које не могу једноставно да разумем.

за почетак Исусов родослов.

Матеј 1

6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом.

Лука 3

31. Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог,

по Матеју почиње од Соломона, а по Луци од Натана.

волео бих да ми неко појасни ову (наизглед) контрадикцију родослова. 89898989898989

хвала унапред

Родослов Господа Исуса Христа (Мт. 1,1-7 и Лк. 3,23-38)

У два Јеванђеља по Матеју и по Луки налазимо родослов Господа Исуса Христа по телу. Оба истоветно сведоче о происхођењу Господа Исуса Христа од Давида и Авраама, али се имена у једном и другом не подударају увек.

Како је св. Матеј писао своје Јеванђеље за Јевреје, било му је важно да докаже да Господ Исус Христос води порекло, како приличи Месији сагласно старозаветним пророчанствима, од Авраама и Давида. Он и почиње своје Јеванђеље с родословом Господа, изводећи га од Авраама и водећи га до Јосифа, мужа Маријина која је родила Исуса, названог Христос. Поставља се питање, због чега Јеванђелист даје родослов Јосифов, а не Пресвете Деве Марије?

То је због тога што код Јевреја није прихваћено сродство по мајци, а како је Пресвета Дева била једино дете својих родитеља Јоакима и Ане, то је, по Мојсијевом закону, она требала да се уда за рођака из истог колена, племена и рода, и према томе, једини је старац Јосиф био из рода цара Давида, па је и она требала да буде из истог рода. Свети Лука, поставивши себи задатак да покаже да Господ Исус Христос припада читавом човечанству и да је Спаситељ свих људи, изводи родослов Господа до Адама и до самог Бога.

У његовом родослову налазимо нека размимоилажења с родословом св. Матеја.

Тако, Јосиф, наводни отац Господа, по св. Матеју, јесте син Јаковљев, а по св. Луки, син Илијев. Такође се и Салатил наводи у оба Јеванђеља као отац Зоровавења, син Јехонија, а по св. Луки, син Ниријев. Древни хришћански учењак Јулиј Африканац лепо је ово објаснио као закон ужичества, по коме ако један од двојице браће умре без деце други је брат дужан да узме за себе његову жену и учини дужност деверску (5. Књ. Мојс. 25,5-6): И први син којега она роди нека се назове именом

брата његова умрлога, да не погине име његово у Израиљу.

Тај закон је имао силу у односима не само рођене браће, већ и оне од различитих очева и једне мајке. Таква браћа били су Јаков, отац Јосифов по св. Матеју, и Илије, отац Јосифов по св. Луки.

Они су рођени од различитих очева, али од једне мајке која је била удата прво за оца Јаковљева, затим за оца Илијева.

Она се звала Еста. Тако, када је први од Естиних синова Илије умро без деце, други - Јаков, узео је себи за жену, остављајући пород брату своме, родивши Јосифа. Тако се и догодило да св. Лука води колено Јосифово кроз Рисаја, сина Зоровавеља, и Илија, оца Јосифова, а св. Матеј - од Зоровавеља, кроз Авуида, другог Зоровавељевог сина, и Јакова другог оца Јосифовог.

Увођење по св. Матеју у родослов Господа жене, било незнабошкиња или грешница, учињено је с циљем назидања: Бог није одбио да прикључи изабраном роду такве жене, не презирући призива незнабожце и грешнике у Своје царство - не спасава се својим заслугама човек, већ силом свеочишћујуће благодати Божје.

ИЗВОР: Четворојеванђеље - Архиепископ Аверкије Таушев.

(може да се нађе и скине овде: http://groups.google.com/group/orthodox-spiritual-books/files)

[Sherlock H.]

То исто решење истиче и Јевсевије Кесаријски у својој "Историји Цркве".

[Сале.]

hvala