Гуча

[Драган]

  Цитат

Мирођија@

Не капирам,шта сад хваташ на емоције,труба је ратни инструмент  у скоро свим војскама,и нису је срби патентирали...

Имаш у вестрен филмовима,кад индијанци нападају караван ил дилижансу,па онда у позадини чујеш трубе,стиже коњица...

Тамо највише трубача су цигани, а циганска војска нисам чуо да постоји. 0205_whistling

[Аурор]

  Цитат

Кад поменусте трубе,рат...видео сам тамо многе јунаке који су срчано се борили уз звуке труба и јуначки пали у својој идеолошки обојеној али оправданој борби против мрског надмоћнијег непријатеља...уби ракија све живо! 0205_whistling

Od rakije nema bolje žene. Naučno dokazano.

[Аурор]

  Цитат

  Цитат

Мирођија@

Не капирам,шта сад хваташ на емоције,труба је ратни инструмент  у скоро свим војскама,и нису је срби патентирали...

Имаш у вестрен филмовима,кад индијанци нападају караван ил дилижансу,па онда у позадини чујеш трубе,стиже коњица...

Тамо највише трубача су цигани, а циганска војска нисам чуо да постоји. 0205_whistling

Jesu ovi što sviraju po ulici ali na takmičenju ih slabo ima.

Imaju vojsku, države kao Indija, Bangladeš, Pakistan imaju vojsku.

To je njihova vojska.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Тамо највише трубача су цигани, а циганска војска нисам чуо да постоји. bleh

ја скоро нисам чуо да постоји оригинал ромска музика ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Romani_music#Country-related_music

[мирођија]

SRBIJA - Zašto se baš među Srbima, posebno u Srbiji, tako dobro **primila** truba? Zašto nas osvaja i opija najviše od prve decenije 19. veka? Da li se kroz trubu mi najbolje iskazujemo, pa je zato, kako govore članovi mnogobrojnih **bandi**, postala **zakon**.

Dugo je važilo: **Harmonika svira, kolo sitno veze...** Ali, sada, uveravamo se, limeni, **zlatni**, instrument daleko je odmakao harmonici, violinama i svim drugim. To se potvrdilo i u ovogodišnjoj najluđoj noći. Zašto? Da li je truba postala zaštitni znak ne samo juga, već i cele zemlje? Instrument srpske duše i srpskog duha?

Kompozitori i muzičari su složni da ovaj instrument može najbliže, preko usana, pluća i vrhova prstiju, gde su svi nervni završeci, da priđe čoveku. Horna, iz roda truba, uostalom, proizvodi zvuk najsličniji ljudskom glasu. Truba, jednostavno rečeno, ne zna da laže.

**Hej, trubači s bojne Drine, gde zatrubi zbor, nek odjeknu Šar-planina, Lovćen, Durmitor...** Napisao to Josif Marinković, a Isidor Bojić: **... za Kosovo, Kumanovo, za Sitnicu, Bregalnicu...**

                http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:153714-Note-269ine-mese269ine

[мирођија]

        Žiri na Saboru

  Pesnik izneo trubu

05. avgust 2010. 17:25

Branko V. Radičević je tvorac dragačevske trube. On je iskopao trubu iz zaborava. U tada čitanoj „Dugi“ napisao je prvo slovo o Saboru

Branko V. Radičević je tvorac dragačevske trube.

Autorstvo te, kako pesnik kaže, „svečanosti što nas divno uznosi u nebesa“ pripada njemu. On je iskopao trubu iz zaborava. U tada čitanoj „Dugi“ napisao je prvo slovo o Saboru i objavio fotografije seoskih trubača koji će kasnije osvojiti stotine hiljada poklonika ove muzike.

Bilo je to vreme kada se zaboravilo na stradalnike iz Prvog svetskog rata, vreme kad uspomene i svedočenja ratnika na te slavne i mučeničke dane nisu smeli na javnu scenu. Valjda da se ne bi zasenilo ono što je posle došlo. On je oživeo uspomenu na vojničku trubu.

NE ZABORAVITE Uoči Sabora u Guči Branko V. Radičević je u „Dugi“ zapisao: „Ne zaboravite šta za srpski narod znači vojnička truba! Dugačke kolone pešadije i zlatni odsjaj veselog instrumenta. Ratovalo se. Truba je pozivala u boj. A posle je zakliktala na seoskim proslavama. Doživljaj - nezaboravan, raskošan. Podsetićemo se odakle smo počeli.“

Ove godine kada će se u Guči nadmetati svetski trubački bendovi i biti proglašena ni manje ni više, prva truba sveta, setimo se da je ovo „čudo pod Jelicom“ počelo gotovo u tajnosti. Branko je, što se malo zna, u stvari odvezao čvor nametnutog straha od autentično srpskog, koje nije moglo, a da uplašenim ne vuče na četničko. Zbog šajkača i opanaka, ali najviše zbog pesama koje su se čule u šatrama truba nije ni bila svima po volji. I dok su u prvim godinama Sabora dragačevski mladići u narodnim nošnjama pozirali kamerama italijanske radio-televizije, naša televizija ostala je nezainteresovana dugo vremena. Ali, truba, je i bez ovakve podrške opstala.

I da nije osmislio Dragačevski sabor trubača, da ga nije krstio po staroj srpskoj pesmi „Sa Ovčara i Kablara“, da za trubu nije otvorio stranice tada čitane i tiražne „Duge“, da nije zainteresovao druge koji su raširili prostor za zvuk od iskona, da u Guču nije doveo etnomuzikologa profesora Miodraga Vasiljevića, čoveka vukovske misli i namere, Branko V. Radičević bio bi tvorac svetkovine koja se primila iz prve.

Na njegovoj poeziji, na strasnoj srpskoj reči, na njenom dubokom smislu rođena je ideja o dragačevskoj trubi. Na njenoj snazi je sazdan i izrastao Sabor u Guči.

Ne bi bilo Dragačevskog sabora da nije bilo Branka V. Radičevića. Sabor u Guči, to živo žuborenje narodne reči, bio je velika promocija suštine njegove poezije. Promocija u desetine hiljada ljudskih glasova i stotine truba. On je u Sabor utkao tu višu ideju, taj dublji smisao.

A bez toga - Guča bi bila vašar kao i svaki drugi.

[мирођија]

BRANKOVA REČ NA 30. SABORU

IMA NADE

Sve se, izgleda, menja. Sabor ostaje isti. Kao element. Zemlja. Vazduh. Voda. Pečenje. Lebac i slanina. Beli lukac. Kolovođa i kec. Prvi i poslednji u kolu. Sabor je čudo. I to čudo nad čudima. Trebalo je, pre trideset i pet godina, promarširati ulicama Guče. U anteriji. Sa šajkačom na glavi. U prisustvu vlasti. I u pratnji trubača. To je čudo. To je pohod koji traje. Koji ne prestaje. Od sabora do sabora. Od grada do grada. U kasno leto. Pred jesen. Dumbara bubanj. Igra kolo. Ali, molim vas, zamislite: kako je to bilo pre trideset i pet godina. U prikradici. U prekorici. Kao inačica. Tek će narasti inat. Tek će se zainatiti pravi inat. U sveopštoj sumnji. Prikradalo se. I pripremalo. Veliko kolo. U prikradici. Naizgled naivno i nevešto. Trebalo je imati hrabrosti. I odoleti pokudicama. Šta će vam to tu? I zašto će vam baš tu? I šta će tu Dragačevo? I zar se to sme u Dragačevu? I šta će drugi reći? I kako će se drugi ponašati? I ko će za to odgovarati? I šta ako se to u nešto neprilično izrodi? Opasno je! Nije vreme! Zašto baš trube? I ša će tu trube? Pa to podseća na ratove! Pa kakvi su to bili ratovi? Ima ratova i ratova. Osvajačkih, napadačkih, tlačiteljskih, nepravednih, opakih i zlovremenih. Šta će tu trube? Na šta da nas podsećaju? Na nekakva knjažestva i kraljevstva? Nije Srbin izmislio trubu. Šta će truba u kolu? Ima ona preča posla. Zna se njeno mesto. Ispraća u ratove. I maršira s vojskama. Jedan, dva. Pod komandom. Jedan, dva. Ne može u šest koraka. I grunula je. U Dragačevu. Kao izazov. I prkos. Prisetila. Podsetila. Promladila. Dahnula vedrinom. I nadom. Jer narod igra. Ima nade. Jer narod igra. Dobro je kad narod igra. Zasvadbariće jesen. Rađaće se deca. Oživeće njive i livade. Biće leba i slanine. Zaratariće zemlja. Neće zaratovati. Ona će zaratariti. Jer bog Perun, vrhovni srpski bog, nije bog ratova, već berićeta, bog plodnosti. On opominje gromovima i munjama. On upravlja zemljom i nebesima. I šalje kišu na žednu zemlju. Oplođuje. Preporađa. Omlađuje. Stvara. Daruje. Trebalo je lukavo, polako, strpljivo, uz neophodne dodvorice i nepotrebne pristanke, očuvati saborovinu, koja je postala dažd, napajala ljude verom i nadom da još ima zdravlja i da nije sve prošlo i da će se živeti i ploditi. Zaigralo je veliko saborno kolo. I porodio se veliki, opštenarodni inat. Truba se pretvorila u čudo. Oslušnite je. Drma. Čućete što nikad niste čuli. Čućete ako ste posustali. Čućete ako ste posumnjali. Ima spasa. Ima nade. Čućete ako ste se odrodili. Čućete ako se još niste porodili. Čućete ako ste se zaplodili. Moj glas je slab. Nemam snage da nadvičem trubu. Sve što sad govorim, kazaće vam truba. Ona neprestano samo o tome trubi. Treba je čuti, saslušati i razumeti. Ona umesto nas progovara. Jednog dana, ko zna kada, došla je među nas iz dalekog belog sveta. I progovorila je našim glasom. Baš kao da je svirala. Kao da se usvirala. I uguslila. Videli smo je na slikama posvećenim božjim prostorima. Anđeli navešćuju dolazak. Strašnog suda. Ona se potpuno pripitomila u Dragačevu. Ne poziva na juriš. Neće u rat. Ne navešćuje propast sveta. Dolazak Strašnog suda. Započinje kolo. Svetkuje. I razastire radost. I zato je dobrodošla. Kao preporoditeljka. Na radost. I veselje.

            http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:295706-Pesnik-izneo-trubu

[Јефрем]

  Цитат

Sve se, izgleda, menja. Sabor ostaje isti.

Pečenje. Lebac i slanina. Beli lukac. Kolovođa i kec. Prvi i poslednji u kolu. Sabor je čudo. I to čudo nad čudima.

Све се мења само срби остају исти.

Печење, сланина, трубе трубе, играју се шоте уз муслиманске ритмове и мелодије.

Усред Богородичиног поста.

[Аурор]

  Цитат

  Цитат

Sve se, izgleda, menja. Sabor ostaje isti.

Pečenje. Lebac i slanina. Beli lukac. Kolovođa i kec. Prvi i poslednji u kolu. Sabor je čudo. I to čudo nad čudima.

Све се мења само срби остају исти.

Печење, сланина, трубе трубе, играју се шоте уз муслиманске ритмове и мелодије.

Усред Богородичиног поста.

Usred posta? Strašno.

A što je dosad sabor pomeran po 20 puta zbog kojekakvih postova, šta sa tim?

[Драган]

  Цитат

        Žiri na Saboru

  Pesnik izneo trubu

05. avgust 2010. 17:25

Branko V. Radičević je tvorac dragačevske trube. On je iskopao trubu iz zaborava. U tada čitanoj „Dugi“ napisao je prvo slovo o Saboru

Branko V. Radičević je tvorac dragačevske trube.

Autorstvo te, kako pesnik kaže, „svečanosti što nas divno uznosi u nebesa“ pripada njemu. On je iskopao trubu iz zaborava. U tada čitanoj „Dugi“ napisao je prvo slovo o Saboru i objavio fotografije seoskih trubača koji će kasnije osvojiti stotine hiljada poklonika ove muzike.

Bilo je to vreme kada se zaboravilo na stradalnike iz Prvog svetskog rata, vreme kad uspomene i svedočenja ratnika na te slavne i mučeničke dane nisu smeli na javnu scenu. Valjda da se ne bi zasenilo ono što je posle došlo. On je oživeo uspomenu na vojničku trubu.

NE ZABORAVITE Uoči Sabora u Guči Branko V. Radičević je u „Dugi“ zapisao: „Ne zaboravite šta za srpski narod znači vojnička truba! Dugačke kolone pešadije i zlatni odsjaj veselog instrumenta. Ratovalo se. Truba je pozivala u boj. A posle je zakliktala na seoskim proslavama. Doživljaj - nezaboravan, raskošan. Podsetićemo se odakle smo počeli.“

Ove godine kada će se u Guči nadmetati svetski trubački bendovi i biti proglašena ni manje ni više, prva truba sveta, setimo se da je ovo „čudo pod Jelicom“ počelo gotovo u tajnosti. Branko je, što se malo zna, u stvari odvezao čvor nametnutog straha od autentično srpskog, koje nije moglo, a da uplašenim ne vuče na četničko. Zbog šajkača i opanaka, ali najviše zbog pesama koje su se čule u šatrama truba nije ni bila svima po volji. I dok su u prvim godinama Sabora dragačevski mladići u narodnim nošnjama pozirali kamerama italijanske radio-televizije, naša televizija ostala je nezainteresovana dugo vremena. Ali, truba, je i bez ovakve podrške opstala.

I da nije osmislio Dragačevski sabor trubača, da ga nije krstio po staroj srpskoj pesmi „Sa Ovčara i Kablara“, da za trubu nije otvorio stranice tada čitane i tiražne „Duge“, da nije zainteresovao druge koji su raširili prostor za zvuk od iskona, da u Guču nije doveo etnomuzikologa profesora Miodraga Vasiljevića, čoveka vukovske misli i namere, Branko V. Radičević bio bi tvorac svetkovine koja se primila iz prve.

Na njegovoj poeziji, na strasnoj srpskoj reči, na njenom dubokom smislu rođena je ideja o dragačevskoj trubi. Na njenoj snazi je sazdan i izrastao Sabor u Guči.

Ne bi bilo Dragačevskog sabora da nije bilo Branka V. Radičevića. Sabor u Guči, to živo žuborenje narodne reči, bio je velika promocija suštine njegove poezije. Promocija u desetine hiljada ljudskih glasova i stotine truba. On je u Sabor utkao tu višu ideju, taj dublji smisao.

A bez toga - Guča bi bila vašar kao i svaki drugi.

  У време ПОСТА !

[Драган]

  Цитат

  Цитат

Тамо највише трубача су цигани, а циганска војска нисам чуо да постоји. :cheesy:

ја скоро нисам чуо да постоји оригинал ромска музика ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Romani_music#Country-related_music

Би-би-ли марела, диба-лаба-диба-лаба-диба-ла-де, чаир-ије шуи-рије, оооопппаааааа, цееепппајјј... :cheesy: мислим стварно. калашњиков, калашњиков, зоки зорице ћао робомонице ?  slava3  0102_laugh

[Драган]

                     LJUBOMORA

             Аутор Бранко В. Радичевић

Tada je pevao dan u granama topola.

Setim se tebe i odmah mi grešna miso.

Jutrom reka, a ti ludo gola.

Pa mišljah: da je reka muško,

ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogao ribe klati.

Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.

Ti si se mogla i mladom klenu dati.

Iz tvog su čela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.

Da bi te videla, trska je porasla za dva kolenca.

Dolazile su zveri oba pola.

Iz tvojih grudi htela su poteći

dva bela studenca.

I ja sam samo mogao da padnem na kolena.

Bio sam snažni junac a ti mlada mati.

I gledao sam dva tvoja oka zamagljena

zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.

Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.

Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.

Kako da stignem noge takve trkačice.

Bio je to ludi galop od jutra do noći.

Povaljali smo trave i izranili žita.

I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,

ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.

Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.

U vuka oči pune vučjeg bola.

U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.

I svaka je grana imala toplinu ruke.

Plovili su neki čudni, crni meseci

s usnama da ljube, s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.

Bi veče. Ti si ležala na paprati.

A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga vola.

I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.

Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.

I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.

Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.

Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog vuka.

[Zawisza]

Ми ето нисмо у посту, долазимо прекосутра, бићемо само један дан и једну ноћ и назад јер авион лети рано ујутро за Пољску.

На страни :http://www.golec.pl/ па кад притиснете други круг са стране чита се видажења пише да смо 19. у Гучи и да ће ТВ Пинк преносити у 20 часова директно наступ, мислим браћа ће да свирају а ми ће да се "усвирамо".

Има да се убијемо од ракичине и пива, срећа да сви говоримо српски језик, односно од 50ак нас 45 перфектно говори српски језик. Осталих 5 знају али слабије, ал све ми говори да ће да проговоре и браћа Голец, они су иначе Гурали.

Тако ако и изгубимо неког лако ће да се снађе.

[мирођија]

  Цитат

Ми ето нисмо у посту, долазимо прекосутра, бићемо само један дан и једну ноћ и назад јер авион лети рано ујутро за Пољску.

На страни :http://www.golec.pl/ па кад притиснете други круг са стране чита се видажења пише да смо 19. у Гучи и да ће ТВ Пинк преносити у 20 часова директно наступ, мислим браћа ће да свирају а ми ће да се "усвирамо".

Има да се убијемо од ракичине и пива, срећа да сви говоримо српски језик, односно од 50ак нас 45 перфектно говори српски језик. Осталих 5 знају али слабије, ал све ми говори да ће да проговоре и браћа Голец, они су иначе Гурали.

Тако ако и изгубимо неког лако ће да се снађе.

                  bighugbighug bliss jeeee jahojao234

[мирођија]

      Зоран  Христић.''Проводећи  време

                              по загушљивим  студијима,

                              жваћући муку свог посла

                              у своме немиру,

                              често се

                              сетим  Гуче

                              и њеног звука

                              од искона.

                              Тада схватим

                              колико томе

                              припадам,

                              одакле сам и

                              где ћу бити.''

        Maтија  Бећковић.''Трубу од искона

                                  потежу и људи

                                  и анђели,а никада

                                  и нигде без

                                  великог разлога.

                                  У Гучи,

                                  трубачи први

                                  међу првима

                                  лаћају се

                                  трубе и с

                                  разлогом више.''