Исповедање вере у богослужбено – литургијској пракси

[Guest свештеник Иван]

[pre]Исповедање вере је одувек било везано за Литургију, односно за Крштење као

тајну која уводи верујуће у Литургију. Вера је основ свега чему се надамо, потврда

ствари невидљивих. Веровати значи окренути се будућим догађајима и признати да оно

што ће доћи јесте сада и да за нас у овом тренутку постоји. Употреба речи потврда

ствари невидљивих значе да ствари које не видимо познајемо и признајемо као

постојеће. Овакво схваћена вера је сазнање и призвање, нечег што не видимо и што ће

се десити, укључује слободу.

Чиста вера је сазнање да нешто постоји, и ако га невидимо и не постоје никакви

логички докази. Исказивање вере у Крштењу кроз окретање ка Истоку, ка будућим

догађајима, или ка Евхаристији, подразумева одрицање од идентитета који би био

заснован на биолошким и социјалним односима. Господ Исус Христос каже да сваки

који хоће да иде за Њим треба да се одрекне својих биолошких веза, тј. да их не ставља

у први план. Хришћани треба да свој идентитет преместе са биолошких и социјалних

односа, на однос са Христом и обећања која је Он дао свима који поверују у Њега.

Заснивање живота на вери значи прихватање Царства Небеског које долази у

Свету Евхаристију која је у живот као заједничарење, не на неки апстрактан живот

предуслов вечног али и земаљског живота. Живети по вери значи и непрестано се

супротстављати свим ограничењима датостима које спутавају људску личност.[/pre]