Свето Писмо о Апостолима

[Сефора]

zru

Дванаест Апостола изабрао је и призвао Христ који је икона Бога невидљивог.

И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.
Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 3, 13-15.



Бог је својим ученицима дао име ...

А догоди се у дане оне да изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:
Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 6, 12.



Апостолима су били послушни Светом Духу.

И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити, као што им Дух даваше да казују.
Дела Апостолска  Гл. 2, 16.



Апостоли су примили чудотворну силу.

И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.
Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 10, 7,8.



Апостоли су били нешколовани људи.

А видећи смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом. Но гледајући исцијељеног човјека гдје стоји с њима, не могаху ништа рећи против. Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи.
Дела Апостолска  Гл.4, 13-16.





Апостоли су оставили све, да би ишли за Богом.

А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.
А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, а да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.
Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 3, 28-30.



Апостоли су примили дар Светога Духа

И пошто се они помолише Богу, затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху ријеч Божију са смјелошћу.А у народа који повјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика бјеше на свима њима.
Дела Апостолска  Гл.4, 31-33.




Бог шаље Апостоле да проповедају Јеванђеље свим народима

Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа,
Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин.
Свето Јеванђеље од Матеја  Гл.  28, 19,20.


И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и сједе Богу са десне стране.А они отидоше и проповиједаше свуда, и Господ им помагаше, и ријеч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.
Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 3, 15-20.




Петар, Јован и Јаков присуствовали су Преображењу Господњем

И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом. И Петар одговарајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: Теби једну и Мојсеју једну и Илији једну. Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени. И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.
Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 9, 2-7.




Сви Апостолу су били сведоци Васкрсења Господњег

А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб. И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег. И у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје; јер устаде као што је казао.
Свето Јеванђеље од Матеја  Гл.  28, 1,6.


Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху. А Исус, васкрснувши рано у први дан недјеље, јави се најприје Марији Магдалини, из које бјеше истјерао седам демона. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. А они чувши да је жив и да га је она видјела, не вјероваше. А послије тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село.И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вјероваше. Најпослије јави се њима Једанаесторици када бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјеровање и окорјелост срца, што не вјероваше онима који га видјеше васкрслога.
Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 16, 8-14.




Сви Апостоли су били сведоци Вазнесења Господњег

И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, и бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!
Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 50, 53.



Сви Апостоли су били омрзнути од света

Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас. И сви ће вас омрзнути због имена мојега.
Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 21, 15-17.



Сви Апостоли су били гоњени.

До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се, и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо, кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас.
Прва посланица светог апостола Павла Корићанима  Гл. 4, 11-13.


Сви Апостоли су били мучени

Знам дјела твоја, и гдје обитаваш, ондје гдје је пријесто сатанин; и држиш Име моје, и ниси се одрекао вјере моје ни у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје сатана борави.
Откривење светог апостола Јована Богослова  Гл. 2, 13.


Уффф  8086.gif... А сада, каже ... Поуке и учење светих Апостола !!!

[sekastarča]

1Кор 1

9 Jer je pisano: Pogubiću premudrost premudrih, i razum razumnih odbaciću.

20 Gde je premudri? Gde je književnik? Gde je prepirač ovog veka? Ne pretvori li Bog mudrost ovog sveta u ludost?

21 Jer budući da u premudrosti Božijoj ne pozna svet premudrošću Boga, bila je Božija volja da ludošću poučenja spase one koji veruju

22 Jer i Jevreji znake ištu, i Grci premudrosti traže.

23 A mi propovedamo Hrista razapetog, Jevrejima, dakle, sablazan a Grcima bezumlje;

24 Onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost

25 Jer je ludost Božija mudrija od ljudi, i slabost je Božija jača od ljudi.

26 Jer pogledajte znanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih;

27 Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako;

28 I što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste,

29 Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom.

30 Iz kog ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.

31 Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.

i još ovo:

Rim 11

34 Jer ko pozna misao Gospodnju?

35 Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati?

36 Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.

[Огњен]

Поледајте и данашње читање:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6572.0.html

Браћо, такво поуздање имамо у Бога кроз Христа, не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога, који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица његова која пролази, како ли неће служба Духа бити много више у слави? Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.

[sekastarča]

Поледајте и данашње читање:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6572.0.html

Браћо, такво поуздање имамо у Бога кроз Христа, не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога, који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица његова која пролази, како ли неће служба Духа бити много више у слави? Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.

3:11 "Јер кад би славно оно што престаје, много је славније оно што остаје".

? остаје - све што је од Богочовека Христа. Јер у Њему нема ничег смртног, пролазног, трулежног, већ све бесмрггао, непролазно, вечно. Све је у Њему такво: и истина, и правда, и љубав, и живот, и слава, и блаженство, и авако саврпшенство. И сви који живе Њиме, и верују у Њега, јесу такви. Какав је Он, тажви су и они: (ср. Гл. 2, 20; 1 Јн. 4, 9; 3, 24; 4, 13; 1, 7; 3, 2-3). Он је и дошао у овај свет, и постао као ми, да бисмо ми постали као што је Он. Кроза све своје, Он хоће једно: да се саобразимо Њему, да се охристоличимо(РМ. 8,29). Јер је то врховни циљ људског бића, и крајња мета наших жеља {Гал. 4, 19; ср. Флб. 10, 21). Разуме се, то се "с муком" постиже и ствара (Гл. 19): а помоћу свих светих тајни и светих подвига еванђелских, које нам даје, и кроз које нас води и руководи Утешитељ благи. Он је који помоћу светих тајни и светих врлина ствара, формира "обличје Христово" у нама, лик Христов, охристоличује нас. Та христоликост је и наш циљ, и наша нада. Достићи је, живети њоме и ради ње, то је непролазна слава наша што је у Христу Исусу Господу нашем. Да то постигнемо, дате су нам "све божанске силе" које су за то потребне: свете тајне и свете врлине (2 Петр. 1, 3-8). Стога заједно са светим апостолом, сви христочежњиви апостоли смело изјављују:

3:12 "Имајући, дакле такву наду, ми радимо с великом слободом".