Птице

[Guest Светлана]

Sava utočište retkim vrstama ptica Evrope

18/6/2009

Rečna obala, vodeni rukavci i bare kao delovi nekadašnjeg rečnog korita, i poplavni pašnjaci, idealna su utočišta brojnim retkim vrstama ptica kao što su orao belorepan, za kojeg je rečni basen Save jedno od najvažnijih područja u ovom delu Evrope, orao kliktaš, crna i bela roda, kašičar, mali vranac, crni ibis, mala čigra, patka njorka, kolonije čaplji...

Ušće Drine u Savu

Reka Sava, druga po veličini pritoka Dunava, zbog svog izuzetnog biološkog značaja, određena je kao ključni region u okviru Panevropske strategije o zaštiti biološke i predeone raznovrnosti – PEBLDS. Ovom evropskom strategijom poplavna područja Save izdvojena su kao rečni koridor od evropskog značaja za očuvanje prirodne baštine. Sa ukupnom dužinom od 950 kilometara povezuje četiri zemlje: izvire u Sloveniji, zatim teče kroz Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a zatim kroz Srbiju, gde se uliva u Dunav. Čitavim njenim tokom mozaički se nižu prirodna i autentična, područja. Tu su i brojna zaštićena prirodna dobra kao što su ramsarska područja: Lonjsko polje u Hrvatskoj, Bardača u Bosni i Hercegovini, Obedska bara i Zasavica u Srbiji. Za sve njih karakteristično je prisustvo brojnih biljnih i životinjskih vrsta tipičnih za poplavna vlažna područja, kao i velika predeona raznovrsnost.

U ovim područjima mogu se sresti retke, u Evropi krajnje ugrožene vrste. Rečna obala, vodeni rukavci i bare kao delovi nekadašnjeg rečnog korita, i poplavni pašnjaci, idealna su utočišta brojnim retkim vrstama ptica kao što su orao belorepan, za kojeg je rečni basen Save jedno od najvažnijih područja u ovom delu Starog kontinenta, orao kliktaš, crna i bela roda, kašičar, mali vranac, crni ibis, mala čigra, patka njorka, kolonije čaplji... Ušće Drine u Savu jedino je gnezdilište male čigre u Srbiji. Na ovim staništima prisutne su i zaštićene vrste gmizavaca i vodozemaca kao što su šarka, gatalinka, zelena žaba, barska kornjača, veliki mrmoljak, ribarica, belouška... Tu su i sisari kao prirodne retkosti – između ostalih vidra, dabar (koji je angažovanjem stručnjaka ponovo vraćen u rezervate Zasavica i Obedska bara), divlja mačka, slepi miševi... Retenzije su ujedno i značajna plodišta riba u Srbiji. Specijalni rezervat prirode Zasavica jedno je od retkih poznatih staništa ribe mrgude. Prisutna je i vegetacija karakteristična za poplavna područja – lokvanji, tršćaci i brojne biljne vrste tipične za ova vlažna staništa. Jedna od značajnih prirodnih vrednosti savskog basena su i očuvane hrastove šume, jedne od najvećih i najvrednijih u Evropi.

Ali, mnogo je faktora koji prete Savi kao prirodnom resursu – izlivanje otpadnih voda, rad industrijskih postrojenja i naftne industrije, hidroelektrane (u Sloveniji), eksploatacija rečnih sedimenata, intenzivna izgradnja i intenzivna zemljoradnja, obnova nautičkog puta duž Save i planovi za izgradnju kanala SAVA – DUNAV...

Radi zaštite ovog bisera prirode, kao značajnog dela evropske baštine pokrenut je trogodišnji projekat „Zaštita biodiverziteta plovnog područja basena reke Save“ od strane Svetske unije za zaštitu prirode. Ovaj međunarodni projekat naročito je značajan sa stanovišta uspostavljanja ekološke mreže u plovnoj dolini basena reke Save, čime se doprinosi unapređenju zaštite prirodne baštine. U okviru ove ekološke mreže, na teritoriji Srbije evidentirano je devet prirodnih dobara, među kojima specijalni rezervati prirode Zasavica, Obedska bara, Morovićko-bosutske šume i Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo.

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Maja Radosavljević

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=973

[Guest Светлана]

Прошлогодишња вест, али интересантна.

Posmatranje ptica    

         4. i 5. 7, 2008.god. u prostorijama NP Kopaonik kao i na terenu održan je trening za vodiče za Birdwatching (posmatranje ptica).

         Posmatranje ptica je u poslednje vreme vrlo popularno među turistima a kako bismo unapredili i uvećali ponudu razvijanja ekoturizma na Kopaoniku prihvatili smo sa velikim iteresovanjem da se ovakvi i slični treninzi održavaju baš kod nas, pogotovu uzevši u obzir činjenicu da veliki broj ptica živi upravo na Kopaoniku (oko 140 vrsta).

        U uvodnom delu ukazalo se na značaj ovakvog vida turizma, EKOTURIZAM (održivi turizam) - najmanji uticaj na prirodu i lokalnu kulturu koji pomaže zapošljavanje ljudi iz lokalnih zajednica.

Izvor: npkopaonik.com

http://www.infokop.net/novinski-clanci/posmatranje-ptica.html#jc_writeComment

[Guest Светлана]

Makau

(Anodorhynchus hyacinthinus)

Makau je najveći papagaj na svetu. Postoji 17 podvrsta ovog papagaja, a jedna vrsta je pre par decenija izumrla. Makau je papagaj sa veoma dugim repom, jakim kljunom i razvijenim krilima. Noge su kratke i na svakoj nozi se nalazi po četiri prsta, koji se završavaju čvrstim i oštrim kandžama. Dužina ovog papagaja se kreće od 30 cm do 1 m, zavisno od vrste. Telo makaua je pokriveno perjem različitih boja. U predelu ispod očiju se pojavljuju crna i bela boja, a na ostalim delovima crvena, plava, zelena i narandžasta boja.

Ženke nose jedno ili dva jaja svakih 3 do 5 godina. Posle nekoliko nedelja izlegu se mladunci o kojima brigu vode oba roditelja. Ovi papagaji su aktivni preko dana i na spavanje odlaze sa prvim sumrakom. Hrane se semenjem, lišćem i voćem.

Makau naseljava centralne, istočne i južne delove Južne Amerike. Obzirom na svoju atraktivnost, ove ptice se legalno i ilegalno izvoze po celom svetu.

photo: skyler13

http://www.netsrbija.net/carstvo-zivotinja-makau.html

[Guest Светлана]

Albatros

(Diomedea Exulans)

Ovo su nomadske ptice karakteristične za ostrva i obale na južnoj hemisferi. Neke vrste albatrosa se mešaju sa galebovima, što i nije čudno, obzirom na mnoge estetske sličnosti ove dve ptice. Postoji 13 vrsta albatrosa. Raspon krila albatrosa dostiže 3,5 m. Lutajući albatros je ptica sa najvećim rasponom krila. Telo albatrosa je pokriveno perjem bele, crne, braon i sive boje. Ima dug kljun sa oštrim zakrivljenim delom pri vrhu. Noge su relativno kratke i sa oštrim kandžama.

Ove ptice puno vremena provode nadlećući okeane i mora. Često danima prate brodove koji napuštaju luke. Mornari ih ne ubijaju, jer postoji verovanje da bi im u tom slučaju sreća okrenula ledja. Albatrosi spavaju plutajući na vodi. Na kopno odlaze uglavnom samo kada ženka položi jaje, sa ciljem da vode brigu o njemu i kasnije mladuncu.

Aktivni su preko dana i hrane se različitim vrstama ribe. Ove ptice praktično nemaju prirodne neprijatelje. Zanimljivo je da su albatrosi nesigurni i plašljivi u prisustvu ljudi. Albatrosi naseljavaju južnu hemisferu zemljine kugle, od Antarktika do najjužnijih oblasti. Neke vrste naseljavaju delove u Severnom Pacifiku.

photo by Jlfutari

http://www.netsrbija.net/zx_carstvo_zivotinja_albatros.html

[Guest Светлана]

Noj

Noj je najveća i jedna od najstarijih ptica koje postoje na Zemlji. Najpoznatija vrsta noja je afrički noj. Iako žive u Africi, veoma je česta pojava u savremenom svetu da se otvaraju farme nojeva po različitim zemljama sveta. Nekoliko farmi se nalazi i kod nas, u Velikom Gradištu, Subotici,...

Nojevi su visoki oko 280 cm, dugački oko 2 metra i teže do 100 kg. Imaju relativno malu glavu sa širokim, tupim kljunom. Vrat im je izuzetno dugačak i nije obrastao perjem. Vrlo su im razvijene noge. Imaju veliko stopalo sa 2, 3 ili 4 prsta. Krila su im veoma nerazvijena, ne koriste ih za letenje i obrasla su veoma mekim perjem. Boja perja se razlikuje na pojedinim delovima tela, ali isto tako, različita je kod mužjaka (pretežno crno i belo perje) i ženki (pretežno smedje perje).

Ove ptice su aktivne danju, a već u sumrak se spremaju za spavanje. Hrane se uglavnom biljkama i semenjem, ali love i sitne životinje. Razvijene noge im omogućavaju da im korak bude do 1,5 m, a u trku čak i do 4 metra. Nojevi žive u grupama, gde obično postoji jedan vodja i spadaju u najplašljivije životinje u svetu, uprkos svojoj snazi.

Photo: christian thiele

http://www.netsrbija.net/carstvo-zivotinja-noj.html

[Guest Светлана]

Jastreb

Jastreb je ptica koja može da klizi po vazduhu (leti bez pokreta krila) najduže od svih ptica u svetu. Postoji više od 70 vrsta jastreba. Jastreb spada u porodicu orlova.

Ova ptica je teška oko 2 kg. Mužjaci su krupniji od ženki. Ima veoma oštre kandže. Spada u životinje sa najboljim čulom vida. Kljun je kratak, jak i pri vrhu povijen na dole. On ima važnu funkciju tokom lova ovih životinja. Boje jastrebovog perja zavise od vrste, ali uglavnom dominiraju bela, različite nijanse braon i crna. Na kljunu se pojavljuju plava i žuta boja.

Ženke nose izmedju 2 i 6 jaja. Kada se izlegu, mladunci ostaju u gnezdu par meseci, gde o njima brine majka.

Ove životinje su aktivne preko dana. Jastrebi se hrane insektima, krticama, miševima i pacovima. Najveći neprijatelji jasteba su velike zmije i ljudi, koji im uništavaju staništa.

Naseljavaju šumske predele umerene klime.

Photo: Thermos, Gnu Free Documnetation Licence

http://www.netsrbija.net/carstvo-zivotinja-jastreb.html

[Гост]

1317_womens

[Светлана ПС]

The World Bird Database

http://avibase.bsc-eoc.org/avibase.jsp?lang=EN&pg=home

[Светлана ПС]

Како се на енглеском каже ЖДРАЛ?

Која птица је ждрал, има ли и други назив?

[Vizantiona]

Лабудови

Лабудови су птице из породице Anatidae, у који још спадају гуске (пловуше) и патке (пловке).

Перје лабудова је или потпуно бело, или је мешавина црног и белог, при чему бела варијанта може понекад имати црне врхове крила. Црни лабудови су једина црна врста лабудова. Имају беле врхове крила и изражено црвено обојене кљунове. Мужјаци и женке су увек врло слични, без полног диморфизма.

Лабудови се од гусака у ужем смислу разликују и дужим вратом који им омогућује претраживање дна дубљих вода, и величином тела које их чини највећим воденим птицама. Распон крила им може достићи два метра, а могу тежити 15 килограма. Супротно крилима, ноге су им релативно кратке, тако да лабудови на тлу делују прилично неспретно. Но зато имају врло снажне летне мишиће, па могу прелетети и више од хиљаду километара до својих гнездишта на северу.

Оба родитеља заједно брину о младунцима. Остају с њима до године дана.

Наводи о животном веку лабудова су врло различити. Крећу се од 19 па до 50 година, а делом и пуно више од тога.

http://www.youtube.com/watch?v=_VmjJTrZjMY

[SANJA]

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=0bt9xBuGWgw

319.gif

klapklap Fantasti?no! Igra za destku!

Ja imam rozenkolinsa Mi?u i to je ?udo od papagaja...on je tolika picajzla da kad mu nešto od vo?a padne na dno kaveza, on to uzme, spusti u vodu i tek onda jede.

A tek što voli da se ljubi...do?e mi na rame, ja se okrenem prema njemu, a on gric za usnu...doduše, to mi nije nimalo prijatno pošto je tako jako potegne da prebrojim sve zvezde na nebesima... 0104_cheesy

Ali njemu praštam sve, toliko mi je sladak, ma obožavam ga! 319.gif

[Сефора]

shuntavilo2

[Надежда]

Како се на енглеском каже ЖДРАЛ?

Која птица је ждрал, има ли и други назив?

ЖДРАЛ - lat. Gruidae

једна фина, суптилна птица

[Надежда]

Ждрал (енглески Crane) и његов чувени плес.

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=N2XRt5z7GCQ

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=mUtXPq9HGSU

...Ljudi su još u pradavna vremena bili fascinirani ljepotom ždralova i njihovim spektakularnim svadbenim plesom. Gotovo da ne postoji neki značajan vid ljudske djelatnosti u kojoj ždral nije obilježen.

U egipatskoj mitologiji ždral je bio "sunčeva ptica". Bio je žrtvovan bogovima ali su ga i jeli. Lik ždrala u hijeroglifima ima značenje slova "B". Ždralovi imaju značajnu ulogu i u grčkoj i keltskoj mitologiji, spominje ih se u irskim mitovima, u švedskoj izraz "ptica sreće" izveden je iz dolaska ždralova kao glasnika proljeća, topline, svjetla i obilja hrane.

U starom Kineskom carstvu ždral (鹤 hè) je bio simbol dugog života, mudrosti, starosti kao i odnosa između oca i sina. Pored toga, u kineskoj mitologiji ždralovi su nazivani "nebeskim pticama" ili "blaženim pticama" jer se vjerovalo da se taoistički svećenici poslije smrti pretvaraju u ždralove, a da ždralovi na svojim leđima odnose duše pokojnika na nebo.

U Japanu ždral je simbol sreće i dugog života. Prema staroj japanskoj legendi, onom tko složi 1000 origami ždralova, bogovi ispunjavaju jednu želju. I danas se u posebnim prigodama, kao što su vjenčanja ili rođendani, poklanjaju od papira složeni (origami) ždralovi.

Motiv ždrala je vrlo čest i u heraldici, gdje simbolizira oprez i budnost. Iz grčkih izvora slijedi motiv ždrala koji u kljunu nosi kamenčiće, da se glasanjem ne bi izdao, a u rimskom kulturnom krugu dobija i niz drugih značenja. Pojavljuje se kao motiv na amblemima, insignijama, ali i na kućama i dvorcima.

Shen Quan, 1759.

Ždral se pojavljuje u vrlo velikom broju basni, bajki, priča i književnihdjela. Spominju se, između ostalih, u jakutskim, ruskim, finskim narodnim pričama, ali i u Ezopovoj basni i djelima Goethea, Fontanesa, Schillera, Selme Lagerlöf i niza drugih pisaca i pjesnika.

I drugi oblici umjetnosti preuzimaju često motiv ždrala, u slikarstvu dalekog istoka ali i u zidnom slikarstvu, minijaturama i ilustracijama. Rado ga kao motiv koriste i kipari. Nalazi se i na mozaiku u crkvi Svetog Petra u Veneciji, a Albrecht Dürer ga je naslikao uz Justiciju. Spominje ga se u operi Bertolda Brechta, motiv su koji se pojavljuje u filmu Mihaila Kalatozova "Lete ždralovi" .....

http://hr.wikipedia.org/wiki/Ždralovi

[Надежда]

Најбољи имитатор у шуми. Имитира друге птице, шкљоцање фото-апарата, звук ауто-аларма и остало што чује...