Мађарски реформисти код нас

[Јаков.]

Јуче сам био на излету у Дебељачи и Ковачици, и изненадио се када сам видео једну прилично моументалну и лепу цркву у центру Дебељаче. Изненадили су ме неки стубови попун оних на Партенону који се налазе на улазу у цркву, и наравно на врху крова уместо крста, налази се нека звезда (као оне на јелкама за Нову Годину).

Сазнадох да је то Мађарска Реформаторска Црква.

Нисам хтео о њима да пишем у подфоруму Секте, јер делују ми на основу онога што сам прочитао о реформистима-мађарима симпа, без обзира што наравно по нашим мерилима јесу секта. А и баш су фин свет, идеш улицом свако ти на српском добар дан и ако те не зна.

Врло мало има о њима података на српском језику, али сам дознао...(то су калвинисти и у свету их има чак 100 милиона). Веома су дуго на овим просторима и углавном им припадају мађари земљорадници. За разлику од неких других протестантских заједница, ови се држе слова закона из Библије.

По попису из 1953. године било их је 35.000 тако да претпсотављам да их је сада бар 50.000.

У Дебељачи је и прелепа Српска црква која је копија оне на Опленцу.

[Gospodin Jakov]

Hej VSi, bio sam u Debeljači - prolazio.... išli negde na ....

Baš lepo mesto....

[Јаков.]

Вероватно си био на Дебељачким језерима...Сјајно место а још бољи гулаш у кафани.

http://www.debeljackajezera.com/srpski/

Sad je cena 1000 din za ceo dan, ali u principu teško da ne uhvatiš neku alu, jer imaju pored i mrestilište i uvek dopunjavaju.

To su bili kopovi za obližnju ciglanu, ta jezera. Princip je takav da bager kopa, kopa, kopa...dok ne udari negde u vodu i tada se kop napuni vodom i nije više za eksploataciju. Međutim pametni ljudi se setili pa od toga napravili pecarošku i izletničku atrakciju. Napravili su ove godine i nove bungalove koje mislim da još niko nije koristio.

Pored kafane i jezera je dečiji park. Imaju ona kola koja su kopija Kremenkovih. Niko nije mogao da me izbaci iz njih. Lepše nego da imaju motor kao ova moderna. Volan od nekog panjića, krov od slame, a ti tabanaš umesto da kresneš anlaser.

Divota.

[Gospodin Jakov]

Gledam VSI slike sa ovog linka što si postavio. To je najverovatnije to mesto gde sam išao na 4chsmu1. Samo čini mi se da je bilo manje jezero (bara) u pitanju...

Inače, lafo ovi moji kao profi ribolovci, mi krenuli da hvatamo štuke - ni jednu jedinu nismo uhvatili.... Pihtija  lqj2e2sokakote ....

Ali nam je fino bilo pravo....

[J. Milić]

Reformirana (Reformatska ili Reformisana) crkva, u narodu poznati i kao Kalvini (tako nazvani po reformatori Jeanu Calvinu) djeluju na ovim prostorima još od 16 vijeka. Najbrojnije su mađarske župe ili parohije, ali ima i hrvatskih župa (najstarija je ona u Tordincima, u Slavoniji, koja djeluje od 1551. godine. O njoj možete vidjeti moj doktorat na slijedećem linku: http://www.fileden.com/files/2008/7/26/2020073//Kalvinizam%20u%20Hrvata%20%28doktorska%20disertacija%29%20-%20dr.%20sc.%20Jasmin%20Mili%C4%87.pdf )

Više možete da vidite i na www.prkc.hr

Specifičnost za mađarske crkve jeste i zvijezda koju ste spomenuli (ona je simbol betlehemske zvijezde koja je vodila mudrace). U ostalim zemljama križ, odnosno krst je uobičajni simbol i reformiranih crkava.

Naravno da Reformirani hrišćani nisu sekta već tradicionalna protestantska crkva.

[Aristotel]

Reformirana (Reformatska ili Reformisana) crkva, u narodu poznati i kao Kalvini (tako nazvani po reformatori Jeanu Calvinu) djeluju na ovim prostorima još od 16 vijeka. Najbrojnije su mađarske župe ili parohije, ali ima i hrvatskih župa (najstarija je ona u Tordincima, u Slavoniji, koja djeluje od 1551. godine. O njoj možete vidjeti moj doktorat na slijedećem linku: http://www.fileden.com/files/2008/7/26/2020073//Kalvinizam%20u%20Hrvata%20%28doktorska%20disertacija%29%20-%20dr.%20sc.%20Jasmin%20Mili%C4%87.pdf )

Hvala, Jasmine.  4chsmu1

[J. Milić]

Također treba spomenuti da i u Srbiji djeluju dvije parohije koje su u sastavu našeg Sinoda: U Beogradu i Novom Sadu (nezavisno od Mađarske crkve). Više možete vidjeti na: http://kalvinisti.blogspot.com/

[Nikola Knezevic]

Reformatska hrišćanska crkva je u Srbiji priznata kao jedna od 8 tradicionalnih crkava i verskih zajednica (član 13 Zakona o crkvama i vz), zajedno sa još dve protestantske (Slovačka Evangelička crkva a.v. (Augzburškog veroispovedanja) i Evangelička hrišćanska crkva a.v.)

Sedište biskupije je u Feketiću

Evo zanimljivih podataka u vezi sa crkvom u Feketiću:

Današnju Crkvenu Zajednicu su osnovali oni reformati, koji su se doselili iz Kunheđeš-a 1785. Neki su se doselili i iz Tisabur-a. Oni doseljenici potiču iz siromašnih slojeva. Doseljenje je dozvoljeno ukazom cara Josip II. od 25. novembra 1784. Već po dolasku naši preci su tražili i dobili pravo slobodne veroispovesti Reformatske vere. Tačan datum osnivanja crkve nam nije poznat, ali prvi upis u matičnu knjigu rodenih je bilo 29. maja 1785. Pošto su došli , kao već oformljena Crkvena Zajednica, sa sopstvenim sveštenikom, ipak su imali poteškoća kod pokretanja crkvenog života. Za javna bogosluženja, privremeno su izgradili jedan dom od cerpica. Današnja crkva je sagradena 1802. Prvu parohiju, vernici su sagradili u godini posle doseljenja. Sadašnja parohijalna zgrada za skupove je iz 1877. Najnovija zgrada za sveštenike je sagradena 1981. Do sada je ovde četrnaest sveštenika služilo, sadašnji je petnaesti. Posebnu pažnju zaslužuje Šandor AGOŠTON (1882-1960), meštanin, ko je pored 40 god. službovanja, organizovao i Jugoslovensku Reformatsku Hrišćansku Crkvu, i do kraja života kao biskup, mudro ga vodio. Naša Crkvena Zajednica više puta je bila sedište biskupa i državni centar Crkve, od 1933 do 1960, sa manjim prekidima i od 1982 do 1996 i 1997 do danas. Broj aktivnih vernika je odprilike 2300 članova.

Bogosluženja se u Reformatskoj hrišćanskoj crkvi odvijaju na mađarskom jeziku, iako u nekoliko zajednica u Srbiji postoje i na srpskom. Članove u Srbij čine pripadnici mađarske nacionalnosti iako postoji nekih 20-tak članova Srba (među kojima je i moja malenkost) i jedna zajednica sastavljena od Čeha.

Sajt Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji je trenutno u fazi pripreme.