Еее мој ти, кад сам ја славио славу ти ниси знао ни да се прекрстиш

[коЖељ њацИ]

Мени један лик упорно долази дома и понавља причу како је био код неких великих верника и како они вазда иду под Острог и како су "право побожни" ( мада немам појма шта му то значи ) и како кад они славе славу то није тако као код мене , него нако све како треба са бели чаршафи и астал уздуж , а не као код Жељка нека американска журка, и како код њијех иде све по реду супа,сарма, пита, месо , колачи , а код Жељка шведски сто , еј ко је још видео шведски сто за српску славу , ма брука једна...

Упознам ја те на крају "право побожне" , кад оно бибип , они оно право немају појма о Цркви , дођу пар пута у храм да запле свећу , за причешће нису ни чули , посте велики петак , нако баш "право " на рибљој чорби и све тако некако...

После седнем да размишљам који му је белај , мислим оном лику што ми је долазио дома и пунио ми главу тијем причама, и блицне ми идеја - па човјече он вероватно мисли да сам ја секташ а да су они што ми је о њима говорио пример православља , јер је немогуће да после 5 година није приметио да недељом пре подне нисам кући, да средом и петком углавном послужујемо посна јела и кафу брез млека и остало јел што спада у верска понашања ...

Ма сватио је он , само како је сватио ...

[Стефан]

Код старих Словена је постојао "талисон" кућни дух заштитник, а код крсне славе су у питању хришћански светци. Славимо оне који су Христа прославили и молитвама својим пред Њим су нам заступници.

Па није ли то предивно; када неко схвати колико је био у заблуди што је веровао у тај безбожни крвави комунизам и крене да слави Бога, да се причешћује, да поштује свеце..?

[Огњен]

Код старих Словена је постојао "талисон" кућни дух заштитник, а код крсне славе су у питању хришћански светци. Славимо оне који су Христа прославили и молитвама својим пред Њим су нам заступници.

Па није ли то предивно; када неко схвати колико је био у заблуди што је веровао у тај безбожни крвави комунизам и крене да слави Бога, да се причешћује, да поштује свеце..?

Наравно да је тако. И анђели се радују.

Иако тема није била "слава да или не" некако се провејао и тај дух па би да прокоментаришем. Упорно тврдити да је слава заоставштина паганства било би исто као тврдити и да је молитва заоставштина паганства. Уколико се неко искрено молио из незнања паганским боговима треба ли он као хришћанин да прекине са молитвом? Или да је само упути на право место? Ја мислио ово друго.

[Mиљан Танић]

Мени један лик упорно долази дома и понавља причу како је био код неких великих верника и како они вазда иду под Острог и како су "право побожни" ( мада немам појма шта му то значи ) и како кад они славе славу то није тако као код мене , него нако све како треба са бели чаршафи и астал уздуж , а не као код Жељка нека американска журка, и како код њијех иде све по реду супа,сарма, пита, месо , колачи , а код Жељка шведски сто , еј ко је још видео шведски сто за српску славу , ма брука једна...

Упознам ја те на крају "право побожне" , кад оно бибип , они оно право немају појма о Цркви , дођу пар пута у храм да запле свећу , за причешће нису ни чули , посте велики петак , нако баш "право " на рибљој чорби и све тако некако...

После седнем да размишљам који му је белај , мислим оном лику што ми је долазио дома и пунио ми главу тијем причама, и блицне ми идеја - па човјече он вероватно мисли да сам ја секташ а да су они што ми је о њима говорио пример православља , јер је немогуће да после 5 година није приметио да недељом пре подне нисам кући, да средом и петком углавном послужујемо посна јела и кафу брез млека и остало јел што спада у верска понашања ...

Ма сватио је он , само како је сватио ...

0205_whistling 0110_hahaha 0110_hahaha

Pozovi me na taj tvoj švestonski sto smej.gif

@Ognjen:

Naravno... samo mislim da mi i sveštenstvo treba dobro da se trudimo da ljudima otvaramo oči.

Ja sam zaista duboko uveren da onaj koji spozna Istinu Evharistije i radost tog najdirektnijeg mogućeg susreta s Bogom, automatski shvati i sve ostalo na ispravan način - kockice mu se naprosto slože.

[Драган]

Код старих Словена је постојао "талисон" кућни дух заштитник, а код крсне славе су у питању хришћански светци. Славимо оне који су Христа прославили и молитвама својим пред Њим су нам заступници.

Па није ли то предивно; када неко схвати колико је био у заблуди што је веровао у тај безбожни крвави комунизам и крене да слави Бога, да се причешћује, да поштује свеце..?

Није ми баш тај израз "предивно" близак. Ако ме питаш да ли ја мислим да је добро да људи увиде своју заблуду и крену правим путем, наравно да мислим да јесте. Волим да нас Православних има што више, не волим једино да ми много соле памет ако их не питам за поуку.

[Огњен]

Код старих Словена је постојао "талисон" кућни дух заштитник, а код крсне славе су у питању хришћански светци. Славимо оне који су Христа прославили и молитвама својим пред Њим су нам заступници.

Па није ли то предивно; када неко схвати колико је био у заблуди што је веровао у тај безбожни крвави комунизам и крене да слави Бога, да се причешћује, да поштује свеце..?

Није ми баш тај израз "предивно" близак. Ако ме питаш да ли ја мислим да је добро да људи увиде своју заблуду и крену правим путем, наравно да мислим да јесте. Волим да нас Православних има што више, не волим једино да ми много соле памет ако их не питам за поуку.

То нам је национални спорт. Свако саставља репрезентацију.  0205_whistling

[Стефан]

Суштински, појам славе је толико обесмишљен; јер се од хришћанске умерености прави једна врста журке на којој се сплеткари, врло често дере и гласно смеје, ждере масна свињетина и неумерено пије.

Ето, нпр. другог дана моје славе (Ђурђевдан) био је петак, дакле дан поста; и првих пар сати славе ја сам био главна тема за већање јер, тобоже, како ово дете може да пости и да једе туњевину поред 'ваквог печења, 'вакве пилеће салате, 'ваквих колача...тј. сви седе и онда ко следећи дође њему се обавештава да ја постим и онда креће ишчуђавање. А сви се редом, јелте, крстУ...

Зато најчешће и добијем оспице када се дочекују гости на слави. Чудан смо ми народ...

[Аурор]

Суштински, појам славе је толико обесмишљен; јер се од хришћанске умерености прави једна врста журке на којој се сплеткари, врло често дере и  гласно смеје , ждере масна свињетина и неумерено пије.

Ето, нпр. другог дана моје славе (Ђурђевдан) био је петак, дакле дан поста; и првих пар сати славе ја сам био главна тема за већање јер, тобоже, како ово дете може да пости и да једе туњевину поред 'ваквог печења, 'вакве пилеће салате, 'ваквих колача...тј. сви седе и онда ко следећи дође њему се обавештава да ја постим и онда креће ишчуђавање. А сви се редом, јелте, крстУ...

Зато најчешће и добијем оспице када се дочекују гости на слави. Чудан смо ми народ...

Pa šta što se glasno smeje?

Ja se nekad glasno smejem. I nekad me baš briga zbog toga.

mense0198626478946378946

[Booba]

Суштински, појам славе је толико обесмишљен; јер се од хришћанске умерености прави једна врста журке на којој се сплеткари, врло често дере и гласно смеје, ждере масна свињетина и неумерено пије.

Ето, нпр. другог дана моје славе (Ђурђевдан) био је петак, дакле дан поста; и првих пар сати славе ја сам био главна тема за већање јер, тобоже, како ово дете може да пости и да једе туњевину поред 'ваквог печења, 'вакве пилеће салате, 'ваквих колача...тј. сви седе и онда ко следећи дође њему се обавештава да ја постим и онда креће ишчуђавање. А сви се редом, јелте, крстУ...

Зато најчешће и добијем оспице када се дочекују гости на слави. Чудан смо ми народ...

А тек кад гости крену да запале цигарету, а славска свећа упаљена? Па им муж и ја не дозволимо а они онда изврћу очи, буне се и обавезно кажу: "Ееее моји ви, док само ми славили славу....итд., итд..."

[коЖељ њацИ]

Суштински, појам славе је толико обесмишљен; јер се од хришћанске умерености прави једна врста журке на којој се сплеткари, врло често дере и гласно смеје, ждере масна свињетина и неумерено пије.

Ето, нпр. другог дана моје славе (Ђурђевдан) био је петак, дакле дан поста; и првих пар сати славе ја сам био главна тема за већање јер, тобоже, како ово дете може да пости и да једе туњевину поред 'ваквог печења, 'вакве пилеће салате, 'ваквих колача...тј. сви седе и онда ко следећи дође њему се обавештава да ја постим и онда креће ишчуђавање. А сви се редом, јелте, крстУ...

Зато најчешће и добијем оспице када се дочекују гости на слави. Чудан смо ми народ...

А тек кад гости крену да запале цигарету, а славска свећа упаљена? Па им муж и ја не дозволимо а они онда изврћу очи, буне се и обавезно кажу: "Ееее моји ви, док само ми славили славу....итд., итд..."

Имаш ти среће што ти нису палили цигар о славску свећу ...

[Стефан]

Виђао сам и случајеве да гост подлегне већим количинама алкохола и печења, и заспи на каучу...

[suza]

ima u slavama isto  da se ljudi sretnu obraduju jedni drugima nasmiju razvesele  i to je dobro

[Booba]

Суштински, појам славе је толико обесмишљен; јер се од хришћанске умерености прави једна врста журке на којој се сплеткари, врло често дере и гласно смеје, ждере масна свињетина и неумерено пије.

Ето, нпр. другог дана моје славе (Ђурђевдан) био је петак, дакле дан поста; и првих пар сати славе ја сам био главна тема за већање јер, тобоже, како ово дете може да пости и да једе туњевину поред 'ваквог печења, 'вакве пилеће салате, 'ваквих колача...тј. сви седе и онда ко следећи дође њему се обавештава да ја постим и онда креће ишчуђавање. А сви се редом, јелте, крстУ...

Зато најчешће и добијем оспице када се дочекују гости на слави. Чудан смо ми народ...

А тек кад гости крену да запале цигарету, а славска свећа упаљена? Па им муж и ја не дозволимо а они онда изврћу очи, буне се и обавезно кажу: "Ееее моји ви, док само ми славили славу....итд., итд..."

Имаш ти среће што ти нису палили цигар о славску свећу ...

Па кад сам ово прочитала, схватила сам да стварно имама срећу!  shuntavilo2

[Милан Меденица :)]

људи, молим вас да не исповедате туђе, пошто сам сигуран да не би волели да други иосповедају ваше јер нико није без путера на глави  :bla: опомените се писања у песку ...

Ма сватио је он , само како је сватио ...

има и тога, зато ја причам сам са собом док радим неке ствари, објашњавајући своје поступке. некако сам укапирао да је лакше људима да те гледају као лудака, кад те већ гледају као лудака, али онда барем сазнају зашто си ''луд''  0102_laugh

и тако из два-трипут већ чујем своје луде речи како излазе из туђих уста како тај другоме објашњава 4chsmu1

Ту реченицу често чујем, на свој рачун ... ''шта, ти си јуче сазнала за Цркву и већ си велики верник'', или ''ти се ниси ни родила кад сам ја обилазио манастире''. А тај неко се нпр никада није ни исповедио ни причестио, не занима га та тематика, њему је од Цркве довољан податак да је он ''православац'', није ''балија'' или ''усташа'' и то је све што њему од Цркве треба.

А ја сам од јуче, ''нема горег верника од нововерника'' и сл.

па ја и јесам од јуче, крштен сам са 21, додуше сад имам 32  4chsmu1

слава се у мојој породици опет слави после три генерације неслављења и мени је велика част, милост и радост што су ми се и родитељи у међувремену крстили да употпуне славље ...

наравно, цела фамилија дође и скоро цео дан су ми ту ...

а те људе што тако воле да попују, врло брзо их испитам шта знају, колико и како живе, па им буде јасно да нису наишли на неког ко ће да им се савија или  :butt: а могу да се љуте колико оће што нису у праву за глупости и којештарије, а код мене није дозвољено врачање, клеветање и вређање моје вере или свештенства. морам да додам да допуштам изговарање, ал да не останем буквицу дужан после које се у року од секунд промени тема разговора. и то беспоговорно ни по бабу ни по стричевима и невезано за фамилијарну припадност, а на првој слави сам са шесторо одраслих држао слово скоро сат времена шта се ради и како.

hvala :cheesy2: па ме родитељи научили да је образовање пола посла па сам имао свест ко и како ће ми доћи, па сам се сходно и припремио. за тетку сам специјално одштампао мејл који сам добио од оца са написмено благословом да ми преноси славу, иако некрштен, ал црногорштаци су то  greengrin

нек причају шта оће и колико гласно оће, све док је у мери разума, а  hvala 4chsmu1 после 10 година слављења немам проблема више са хуљењима и сличним. мислим да сам добио велико поштовање годинама што сам показивао зубе, знање, стаменост и крштења оба родитеља које сам образовао и васпитао у међувремену, а били су ми најгори богоборци и непријатељи по крштењу ...

код мене у фамилији се гаји мачевање језицима и знањем, тако да нема отворених свађа и сличног а сви који су посвађани обавезно се појаве на слави и све ратне алатке су остале испред врата.

долази ми и муслиман са породицом на славу, најнормалније, приде што ми је фамилија.

код мене су сви добродошли, а врата су откључана целог дана током славе.

с тим што и ван славе ја ''радим'' на образовању моје фамилије о православљу, па нек се и не крсте, ал срамота је да не знају шта су им протеклих пола века преци славили ...

ал не капирам људе који кажу да је слава наследник паганштине инкоропориране у Цркву ...

ја кад погледам у сто на коме стоји свећа, хлеб који се посебно припрема за тај празнични дан, вино, жито које има такође своју симболику ја видим малу кућну литургијску заједницу која је некад постојала у време прогона, а која се преселила у цркву кад је престао. да не помињем кандило и икону, мислим да је то очигледно. извињавам се, али ја и не славим само свеца (формализам) којег су примили моји преци као славу, већ Бога првенствено (суштински) и са освећивањем колача и вина и причешћивањем светим Христовим Тајнама на Литургији тог дана.

било је дана кад нисам могао у кући да славим славу, ал сам је славио у манастиру једном и тамо звао госте, и било је и дана када нисам имао сем основних ствари (колач, вино, жито) ништа да ставим на сто, па су сви донели по нешто и било је за све и још је остало.

откад сам крштен  4chsmu1 ме никад није напуштао, а у слабости мојој се увек најсјајније јављао  

ако ништа друго не остане у мени, остаће тапија коју је оставио Господ на моје срце куповином својом Милошћу и Љубављу.

[Драган]

Суштински, појам славе је толико обесмишљен; јер се од хришћанске умерености прави једна врста журке на којој се сплеткари, врло често дере и гласно смеје, ждере масна свињетина и неумерено пије.

Ето, нпр. другог дана моје славе (Ђурђевдан) био је петак, дакле дан поста; и првих пар сати славе ја сам био главна тема за већање јер, тобоже, како ово дете може да пости и да једе туњевину поред 'ваквог печења, 'вакве пилеће салате, 'ваквих колача...тј. сви седе и онда ко следећи дође њему се обавештава да ја постим и онда креће ишчуђавање. А сви се редом, јелте, крстУ...

Зато најчешће и добијем оспице када се дочекују гости на слави. Чудан смо ми народ...

А тек кад гости крену да запале цигарету, а славска свећа упаљена? Па им муж и ја не дозволимо а они онда изврћу очи, буне се и обавезно кажу: "Ееее моји ви, док само ми славили славу....итд., итд..."

Имаш ти среће што ти нису палили цигар о славску свећу ...

Једне године је један мој пријатељ запалио џоинт код мене на слави, па га је мој отац измалтретирао због тога. njamnjam