Претпоставке познања Бога у Личности Сина и Логоса

[Guest свештеник Иван]

  На почетку Хришћанства, постојао је гносеолошки правац, који је био заснован на ставу да се Бог познаје умом. Ум је као орган богопознања истицао Ориген, а касније Евагрије Понтијски. По њиховом схватању Бог и ум човеков имају нешто заједничко: Бог је нематеријалан, и бестелесан, а ум је то исто. Пошто се „слично познаје сличним“ ум је орган познања Бога и спона између Бога и човека.

Бог се у Христу открива и доступан је нашим чулима: што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше. Макарије Египатски на место ума ставља срце као сазнајни орган. Срце се у Библији схвата као орган познања Бога. У Библијском смислу срце је орган послушности и место доношења одлука. Срце је место слободе, где човек одговара са да или не, на вољу неког другог и свакако на вољу Божију. Знање о Богу се не тиче рација или емоција, него подразумева испуњавање Божије воље.

Бога једино познаје Логос Божији, зато што се налази у великој заједници љубави која пројављује Бога као Оца. Сам Господ Христос каже да су Он и Отац једно. Кроз везу Оца и Сина открива се Бог као истина. Св. Атанасије говори да је Син одувек био са Оцем и да је немогуће да је Бог постојао без Сина Свог, пошто је Син истина Очева. Он је икона Бога невидљивога. Бога је могуће познати само у личној вези, кроз Сина и Логоса Божијег, јер Логосу надсуштаственом нико није причастан по суштини. Не треба заборавити да се посредством Сина, и у Сину познаје Отац. Немогуће је познати Бога изван Логоса.

[Guest свештеник Иван]

Полазиште за познање Бога и за разумевање односа који постоји између Оца и Сина јесте потпуна слобода. Слобода је неопходна за познање Бога управо зато што је и сам Однос Бога према свима онима који хоће да Га упознају слободно. Бог нас воли по слободи, тј.воли нас зато што хоће а не зато што је обавезан.

Познање Бога је једино могуће кроз укључивање човека у однос љубави који постоји између Оца и Сина. Друга претпоставка за познање Бога јесте љубав под којом се подразумева међусобна упућеност и зависност свих који настоје да у Христу познају Бога као Оца. Дакле, неопходно је припадати заједници која је заснована на односу са Богом. Познање Бога не претпоставља само однос између срца човековог и Бога, него однос између човека и ближњег. Због тога који не воли није познао Бога, јер је Бог љубав. Трећи елемент за познање Бога је очишћење. Очишћење подразумева преиспитивање односа које имамо са светом који нас окружује, и ако је могуће укључивање света у однос са Богом.

Познање Бога значи познање Бога у Телу Христовом, у Цркви као заједници. Очишћење од страсти је само пут који води познању Бога и он има смисла тек онда када смо као чланови једног Тела Цркве укључени у однос љубави између Оца и Сина.

[Сефора]

Очишћење од страсти има смисла тек онда када ...

Који нема љубави к Мени не држи моје речи; а реч што чујете није Моја него Оца који ме посла.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 14, 24.

Ако заповести Моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што Ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој.

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 15, 10.