О ЗНАЊУ И ВЕРИ- Знање ствари

[Guest свештеник Иван]

Да би се једна ствар познала потребно је да субјекат сазнавања у процесу

сазнања прође кроз одређени сазнајни поступак. Када се укаже на нешто и када се то

идентификује као такво, и каже да је ово а не нешто друго, тада се та ствар познаје.

Знање се увек доводи у везу са поистовећењем – идентификацијом. Како доћи до

идентификације различитих објеката?

а) у првој фази потребан је негирајући поступак. Дакле, кажемо да А јесте А, и

није Б. Да бисмо одредили А установљавамо шта А није, одбацујући други објекат.

б) други корак у сазнајном поступку јесте постављање граница око неког објекта

који хоћемо да познамо. Ограничити неку ствар значи стављати границе око неког

објекта и искључује све друге објекте који га окружују.

в) трећи моменат захтева описивање, идентификацију одређеног објекта по

методу издвајања. Да бисмо познали неку ствар потребно је да је сместимо у одређено

време и простор, који имају кључну у описивању неке одређене ствари.

До ових својстава долази се расуђивањем које износи субјекат знања. Један

објекат описујемо користећи осим облика и многа друга различита својства. Што више

особина уочавамо толико више упознајемо објекат. У процесу идентификације

потребно је искључивање другог објекта, опис на основу својства које поседује, уз

помоћ времена и простора и на основу одређених карактеристика одређује се употребна

вредност објекта.