Брана Црнчевић

[Чунга Лунга]

---

Брана Црнчевић рођен је 8. фебруара 1933. године у Ковачици. Био је српски песник, прозни писац, афористичар, новинар, песник за децу, сценариста, политичар...

Своју новинарско-уредничку каријеру започео је у листовима „Јеж“ и „Дуга“, као и у листу за децу „Мали јеж“. Касније је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН“ и „Политика“. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу "Босоноги и небо", а нешто касније и прву збирку афоризама "Пиши као што ћутиш". Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме...

Добитник је награде „Змајевих дечјих игара" за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987. године, те награда "Златни беочуг" за животно дело (Београд, 2010), "Златни кључић града Смедерева" за књижевност за децу, "Златни крст Цара Лазара" за песништво (Грачаница, 2010), "Мајсторско писмо" Књижевне заједнице „Борисав Станковић" (Врање, 2011).

Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.

Преминуо је 14. априла 2011. године у Београду, после дуге и тешке болести. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Извор: www.poezijasustine.rs


(ево нешто о Брани Црнчевићу за почетак; ко жели, нека додаје даље)

[Чунга Лунга]

Извор: Твитер @PadobranacSRB

[Milica Bajic]

Kad bi meni dali - Branislav Crnčević

Kad bi meni dali - Branislav Crnčević

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.

Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.