Neki sasvim obicni ljudi kojima se divimo...

[Аљонка]

...iz vaseg okruzenja...

[Аљонка]

Jedan Marko koji ima tek 24 godine. Poceo je da radi pre svoje sedamnaeste.

Roditelji su mu se razveli kad je otac brutalno pretukao majku i razbio joj zube. Od tad je Marko poceo da izdrzava sebe i majku. Niko mu nikad nije pomagao.

Pricao mi je kako je u srednjoj skoli radio u pekari - uvece ode na posao, zamesi sva peciva... onda ode u skolu na prvi cas i na casu zaspi od umora. Sa drugog casa ode da bi ispekao peciva, da bi bila topla za vreme velikog odmora.

Poslednjih godina radi kao moler. Ima samo 24 godine a razmislja i razgovara kao neko sa velikim zivotnim iskustvom (sto on i jeste). Nikad ga nisam cula da se na nesto zalio, da je bio nervozan ili ljut. Nikad nista ruzno o drugome nije rekao. Jedino sto se od njega moze cuti je neka prostodusna mudrost, smeh i radost, i astmaticno skripanje u plucima dok dise.

[Аљонка]

Sve vise se divim ljudima koji nisu crkveni... Sa njima je potpuno rasterecujuci svaki razgovor.

A jedan od `crkvenih` kojima se divim je jedan mladi svestenik, ali potpuno atipican, zbog cega ga mnogi osudjuju.

Inace, jedna od stvari u vezi njega koja me ganula je sledeca :

On radi i kao veroucitelj, a ima i svoju parohiju. Celu platu koju prima kao veroucitelj ne uzima za sebe, nego daje za decu bez roditeljskog staranja.

[Danijela]

Ja se divim jednoj Dragani koja ne zivi u Srbiji. Ona radi kao prevodilac, besplatno. Obilazi nase zatvorenike u zatvoru te zemlje. Sav svoj novac daje tesko bolesnoj deci. Obilazi ih bolnicama, zabavlja ih, zasmejava, bori se za njihova prava i lekove, odplace i odtuguje za svakim od te bolesne dece kao za svojim.

Nije krstena, zivi po Jevandjelju a da to i ne zna jer je nisu ucili nista o Bogu. Kad smo pricale o tom njenom zivotu, ona nista nije nalazila tu cudno. Misli da je to savrseno normalno i cudi je da to i drugi ljudi ne rade.

[kasijana]

Sve vise se divim ljudima koji nisu crkveni... Sa njima je potpuno rasterecujuci svaki razgovor.

i ja ponekad.  0212_rolleyes

[Милан Меденица :)]

Sve vise se divim ljudima koji nisu crkveni... Sa njima je potpuno rasterecujuci svaki razgovor.

i ja ponekad.  0110_hahaha

ја се нешто и не дружим са црквеним људима, заиста су ретки такви  0110_hahaha

преоптерећеност неким глупостима је проблем, не сами људи ...

они су исти ко и други, само што се убише да задовоље критеријум као да је Бог менаџер неког VIP хотела где је уфур на позивницу а забаве вечне ...

иначе се дивим просјацима и ретко нормалним људима.

недостају ми осмеси на улици.