На Молитвеном доручку са Бушом и Реџепијем

[Solomon Kane]

На Молитвеном доручку са Бушом и Реџепијем

Правда, 9. јули 2010. год.

Пише: Протојереј мр Велибор Џомић

Бројне дипломатске активности са Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом и другим међународним званичницима препоручиле су, поред осталог, Владику Артемија да два пута учествује на Молитвеном доручку код Џорџа Буша, који је касније признао независност лажне косовске државе. И Бајрам Реџепи се у својству премијера привремених институција 2004.г. одазвао истом позиву.

Многима у Цркви није био јасан толики "демократски капацитет" Владике Артемија, али се, ипак, преко тога прелазило ради Косова и ради поштовања према епископу. Ипак, већина српске јерархије није благонаклоно гледала на ту врсту политичког ангажмана Владике Артемија.

Амерофилство Владике Артемија је ишло дотле да је у пријемном салону у Грачаници, поред српске, на столу држао и америчку заставу. Једном приликом је глумица Ивана Жигон, приликом посете руске делегације, од срамоте, да не виде Руси, уклонила америчку заставу са стола у владичином пријемном салону. Због те "дрскости" је од једног монаха посебно критикована.

Интересантан је сусрет Владике Артемија, али и његовог садашњег великог поборника Драгана Велића са Албанцима у Ерли Хаусу код Вашингтона у јулу 2000.г. Владика Артемије се као предводник групе Срба срео са Махмутом Бакалијем, Етхемом Чекуом, Вјошом Добруном, Арбеном Хоџом, Илбер Хисом, Скендером Хисенијем, Јанузом Јанузајем, Каћушом Јашари, Маргитом Кадриу, Афердитом и Некибом Кељмендијем, Марк Краснићијем, Исмаиљ Куртешијем, Екремом Крејзиуем, Пајазитом Нушијем, Љуљетом Пуља-Бећири и другим Албанцима. У том кампу америчке Владе је донета Декларација о миру, а разговоре је посматрао и снимао читав тим ЦИА, који је анализирао њихове психолошке профиле.

У низу сусрета са међународним званичницима, никако се не сме прескочити сусрет Владике Артемија са Ричардом Холбруком, кључним човеком америчке администрације за Косово и Метохију, а и за бомбардовање Србије и Црне Горе. Састанак је одржан у америчкој канцеларији у Приштини - претходници будуће амбасаде САД.

Владика Артемије је и ту прилику искористио да Холбрука, без обзира на његов осведочени непријатељски став према Србима, информише о бројним проблемима Срба. Отуда је још више за чуђење нагла промена става Владике Артемија, који је касније одбијао сусрете, иако се ситуација на Косову и Метохији није поправила.

Владика Артемије се у јавности, па и у црквеној штампи, више пута јавно залагао и изјашњавао против "екуменизма". Посебно треба погледати његов текст "Српска Црква против екуменизма", који је објављен у гласилу Епархије Рашко-Призренске "Свети Кнез Лазар" (бр. 3 од 2004.г.).

Док је половином 2004.г. писао текст о Српској Цркви и наводном "екуменизму" дотле је ту исту годину, након божићних и светосавских светковина, започео учешћем на екуменском Молитвеном доручку код Џорџа Буша. Исте године се догодио и мартовски погром Срба.

Није потребно да објашњавам природу, смисао, екуменски и религиозно-синкретистички значај молитвеног доручка. На молитвеном доручку учествује и по две хиљаде представника разних секти, а о броју припадника тајних редова да и не говоримо. Молитвени доручак има религиозно-синкретистички смисао, а сви присутни су тада уједињени једном врстом заједничке молитве. Учесници држањем за руке символизују "јединство у различитостима" и показују да међу њима увек има простора за толеранцију и дијалог.

Епископу Артемију све то није сметало да 2004. и 2006.г. учествује на молитвеном доручку. Или то можда није тумачио као "екуменизам". Вреди подсетити да је на молитвеном доручак 2004.г. учествовао и Бајрам Реџепи као премијер привремених косовских институција.

(СУТРА: Брисање векова)

http://velibordzomic.blogspot.com/