Бисерко: Декларацију о Сребреници у уџбенике

[Solomon Kane]

Разговарајте нормално,браћо...молим вас!

[Дража]

Али, ево сведочења мало и са друге стране:

Hronika našeg groblja – Milivoje Ivanišević

KAZIVANJA PREŽIVELIH ŽRTAVA MUSLIMANSKIH ZLOČINA 1992. I KASNIJE III (29) – 2

PETROVIC STOJA (44) iz Loznicke Rijeke

Ja sam mjestanka Loznicke Rijeke SO Bratunca, tu zivim od rodjenja pa sve do 14.12.1992. godine kada je to selo od strane muslimanske vojske - ustasa napadnuto i spaljeno. U blizini Loznicke Rijeke ima dosta sela sa mjesovitim sastavom stanovnistva, kao i sela sa ziteljima pretezno sa muslimanima tako da ja sve odrasle stanovnike okolnih sela poznajem, bilo srpska bilo muslimanska jer smo prije rata bili u prilicno dobrim komsijskim odnosima pa smo se prilicno posjecivali.

Od izbijanja ratnih sukoba na nasem podrucju ja sam boravila u L. Rijeci i za to vrijeme je vise puta selo napadano od strane ustasa, ali su mjestani, branioci sela uspjevali da odbiju napad. Medjutim, 4.12.1992. godine sa velikim snagama ustase su napale selo, na taj nacin sto su privukli nocu te opkolili sa svih strana selo i, negde, oko 6,30 c. ujutro zacula se pucnjava sa svih strana, te sam ja probudila muza koji je, kao branilac sela uzeo pusku i branio se iz kuce, a ja sam izasla napolje i vidjela da iz pravca Drine nadire masa ustasa pa sam, posto su oko mene zvizdali meci, utrcala u kucu Mike Damnjanovica i popela se na podkrovlje, odakle sam gledala kako napadaju sa svih strana, a sat dva kasnije posto se razdanilo vidjela sam da su napadaci, uglavnom, nase komsije iz okolnih sela.

Tako da sam ja prepoznala u napadacima Daubasic Rifeta, rodjenog u Brezovicama, kasnije se doselio u Bjelovac, te Daubasic Hasana, sina Rifetovog isto iz Bjelovca, Ibric Aliju, zv. "Kurta" iz Pirica, braca Malagic Mirsad i Medo od oca Muje iz L. Rijeke i njihov stric Malagic Hajrudin, Begzadic Hajrudin, sin Hakijin iz Pirica, zatim Sinanovic Muriz i Resid, braca od oca Rahmana, Sinanovic Sead, od oca Safeta, Sinanovic Nedzad od oca Safeta i Sinanovic Dzevad od oca Safeta svi iz Bjelovca, odnosno iz Sikirica, te sinovi Hasanovic Adhema iz Pirica, Bahrudin zvani "Bjelac", Saban, te jos dva brata zv. "Kokan" i "Kiko".

Pored navedenih lica bilo je tu i zena koje su pucale na narod, mislim na muslimanke, a ja sam prepoznala dvije to su Esma Kiveric, uciteljica iz Bjelovca, kao i Senada Sinanovic, supruga Resida Sinanovica koja je zajedno sa Residom pucala po narodu sa automatskom puskom, a bila je jedna treca mlada zena kasnije sam cula da je cerka nekog Ibrahima iz Podloznika i da je poginula.

Naredbe je izdavao Bajro zv. "Mis" iz Voljevice, prezime mu ne znam. Napad je trajao do 18 c. popodne i tom prilikom pobijeno je dosta branilaca sela, te puno njih ranjeno, ubijeno je nekoliko zena i djece medju kojima su sestre Snezana i Gordana Matic, moj sin Mirko, te Jovanovic Zlata, Jovanovic Radenka, Petrovic Slobodan, Milenko Vucetic, te Slobodan Nedeljkovic, te Slavomir Damjanovic, i niz drugih.

Kad smo se predvece koji smo prezivjeli povukli, ustase su zapalile selo i poceli pljackati. Za vrijeme napada isticao se i Hasanovic Hajrudin zv. "Bjelac" iz Pirica koji je inace komandir jedinice prijeteci da ce nas sve pohvatati i poklati nazivajuci nas cetnicima.

Mogu jos reci da je prilikom napada pobijeno oko 80 mjestana Loznicke Rijeke, uglavnom staraca, zene i djece a i nekoliko branilaca sela.

Ovu izjavu kazujem kao svoju i kao istinitu spremna sam je i pod zakletvom ponoviti pred bilo kojim organom ili sudom kako kod nas tako i u svijetu, jer zelim da se sazna istina o zlodjelima ustasa nad srpskim narodom.

NEDELJKOVIC PREDRAG (29) iz Sikirica

Ponedeljak 14.12.1992. g u ranim jutarnjim satima nalazio sam se na spavanju u mojoj kuci u Sikiricu. Kuci su mi bili otac i brat. Oko 6 c. je pocela pucnjava u selu. Izasao sam odmah u dvoriste i vidio kako muslimanski mitraljez tuce iz pravca Begzadic Salkove kuce, a Begzadiceva kuca je u Sikiricu oko 300 m daleko od moje.

Pozvao sam oca govoreci da se bjezi van jer je nase selo napadnuto od muslimana. Dok je otac napustao kucu ispucao sam oko 10 metaka u cilju zastrasivanja. Pucnjava je bila sve zesca i nije prestajala, a dolazila je sa svih strana, pa i od kuce Desimira Matica, a to je iz pravca muslimanskog sela Pirici.

Posao sam na moje strazarsko mjesto gdje sam cuvao selo naisao je Petrovic Mirko iz Bjelovca (kolonija) trcao je ka meni govoreci da mu nece kamion upaliti i da trci traziti pomoc iz Bjelovca. Iza ovoga je trcao Simic Milovan ranjen na dva mjesta govoreci da ga je metak pogodio govoreci da su "Turci" usli u srpske kuce tu u Sikiricu, a iz pravca kuce Begzadic Salke.

Otisao sam pod asfaltni put, gde su mi dosli otac i brat i Mitrovic Milivoje "Miko". Vidio sam veliku grupu muslimana koja je dolazila prema nama niz Drinu od pravca kuce Begzadic Salke. Bili su blizu nas 100-200 metara daleko. Tu sam vidio kad je ubijen Rado Mitrovic, a ranjena Nedeljkovic Dragica koja se sada lijeci u Valjevu u bolnici. Muslimani su bili u maskirnim uniformama, a i u civilnim odjelima.

Nisu nista vikali. Nisam nikoga prepoznao zbog daljine i jutra. Tu sam vidio kad je Mitrovic Milivoje kod Drine ranjen. Povukli smo se ka selu Bjelovac napustajuci selo. Tu narednu noc smo presli rijeku Drinu, a do noci smo bili u obali krijuci se. Druge detalje ne znam. Cuo sam glasove muslimana sa asfaltnog puta kako "jebu cetnicku majku, idemo na Bratunac".

Dok smo isto vece 14.12.1992. prebacili ranjene (zapravo u danu oko 10 c) na srbijanskoj obali, dok su ranjenici bili dakle na desnoj obali Drine na njih su pucali muslimani iz Bosne iz pjesadijskog oruzja. I tada je u Srbiji ranjeno 5 lica kao i Nedeljkovic Mladjen i Ilic Vidoje oba iz Sikirica kao vozaci camca. Imena ranjenih ja ne znam. Navece tj. nocu smo se ostali prebacili camcem u Srbiju, jer smo prvo ranjene zbrinuli.

MATIC GVOZDENIJA (54) iz Sikirica

Dana 14.12.1992. godine nalazila sam se kod moje kuce u Sikiricu, kada je u 05,50 casova u selu pocela pucnjava. Do tada sam spavala na spratu kuce i silazila sam u prizemlje, ulazeci u kuhinju za mnom je isao moj muz Desimir. Desimir je inace zemljoradnik i svo vrijeme smo zivjeli u nasem selu. Po mome ulasku u kuhinju, upalila sam svjetlo, odjednom je usao metak kroz prozor iz pravca Loznicke Rijeke i udario u sporet u kuhinji. Ja i Desimir smo izasli - istrcali napolje pred kucu.

Po izlazu pred kucom pucnjava je bila jos veca, a ja i Desimir smo zapazili veliku grupu muslimana kako idu u nase dvoriste preskakajuci preko zida u nase dvoriste. Po mom misljenju bilo ih je oko 100. Bilo je i civila a i muskaraca u sarenim uniformama koji su nosili oruzje. U toj grupi bilo je oko 100 muslimana, medju njima bilo je i zena, djece, djece veceg uzrasta koji su na sebi nosili dzakove u cilju pljackanja nasih kuca.

Inace u Sikiricu su pretezno na tom djelu gdje mi zivimo bili su sami bilo je i nenaoruzanih muskaraca koji su na ledjima nosili ruksake. Ja sam pobjegla u svinjac, dok je moj muz otisao na drugu stranu kuce i njega su odmah ubili. Ja sam bila sakrivena u svinjcu - medju svinjama, a kada su ubili moga Desimira cula sam kako govore "Spavaj Dejo, spavaj Dejo". U nasoj kuci za svo to vrijeme se nalazila sestra moga muza po imenu Ostojic Bozana.

Ona nije uspjela da pobjegne iz kuce, jer cim je ustala muslimani su je ubili. U stvari nju su ubili dok je bila podvucena pod sto u kuhinji gdje se krila - tu je nadjena mrtva. Sakrivena u svinjcu, svinji je prisao jedan musliman sa puskom na ramenu, mladji je crn, (oko 25 godina) u sarenoj uniformi i sada ga ne bi mogla poznati. Posto je mene vidio u svinjcu, rukom mi je pokazivao da cucnem, i pitao me je imam li gdje brasna. Istom sam odgovorila da u kuci imamo svega, da sve kupe ali da me ne kolje. Iza njega je usao drugi musliman u civilnoj odjeci isti je iz Brezovice, znam ga da se radi o muskarcu po imenu Resid i usao je sa rusakom na ledjima u drugi moj svinj.

Bila sam sakrivena i on me nije vidio. Kada su se ova dva povukla iz svinja, bojeci se da ne budem otkrivena popela sam se u krov medju rogove svinja, i lezala na gredi. Kasnije ih je sigurno blizu 100 zavirivalo u moj svinj. Ovdje na opisani nacin sam ostala do 21 sat toga dana. Oko 10 casova pred moj svinj su dosla 4 muslimana, medju kojima je bio i onaj prvi koji me je medju svinjama nasao, i ja sam ga iz krova cula kada je onoj dvojici objasnjavao kako je mene ujutru tu nas'o i kako me nema. Drugi iz ove grupe je kazao: "Cekam ja nju ovdje ima 2 sata, ona nije mogla izaci od nas".

Poslije kraceg vremena ponovo je doslo 4-5 muslimana da kolju svinje i 7 svinja su poklali, svo meso su izrezali na komade i spakovali na komade i tako odnijeli. Cula sam dok sam se nalazila na tavanu svinja, kako ovi muskarci govore nekom medju njima sledece: "Edo ili Medo, sto ja nisam razumjela, ti si ovdje bio blizu svinja i znas kako se iste kolju, nasto je on odgovarao da je bio tu ali nikada nije klao svinje. Mislim da se radi o Edi sa Osmaca SO Srebrenica koji se doselio u Sikiric prije par godina.

Bila sam i dalje na svinju, kada su oko 19,30 casova ovi sto su poklali svinje popalili obje kuce i obje stale, a prije paljenja stale odveli su mi kravu i konja. Medju muslimanima koji su popalili nase selo i ubijali Srbe prepoznala sam Ibric Aliju iz Pirica, a bio je u civilnom odjelu i nije imao pusku, prepoznala sam Begzadic Hajrudina iz sela Pirici i bio je u sarenom odjelu, prepoznala sam Mehu iz Bajrica i njegove dvije kceri, a prepoznala sam i Kiveric Esmu uciteljicu iz Srebrenice i dobro sam cula kako Esma govori: "Idite od vrata do vrata, cekajte ih na vratima i ubijajte, kada ih poubijate onda ih pljackajte".

Vidjela sam kada je Ibric Alija, uzeo nasu kantu sa rakijom, iz kuce iznio mesa i sjeo na balkon nase kuce govoreci: "Da si Desimire sada ziv, da nazdravis, dobru si rakiju kupio". Vidjela sam kada je Alija obio i moju susaru. Cula sam da je u zaseoku Jovanovici bio i Sinanovic Resid iz Bjelovca, te da je on ubio Milosa toga zaseoka tj. iz Loznice. Prepoznala sam u grupi muslimana najmladjeg sina Jusufa i njegovu snahu. Dakle Jusufov i sin i snaha, prepoznala sam Mehu i njegove dvije kceri, a on je iz Bajrica, prepoznala sam Rukinu kcerku, ona je Jusufova snaha. Prepoznala sam i Mirsu Edinog brata sa Osmaca.

Desimira su ubili i njegovu sestru Edo i Mirso oba sa Osmaca, jer su oni prvi uskocili u nase dvoriste. Oko 21 sat je stigao transporter Srpske vojske na Loznicki most i tada sam cula kako muslimani govore "Hajdemo bjezati, probili su se iz Bratunca, mogu nas pobiti, opkolice nas". Iz svinja sam presla u pritke i sakrila se kada je naislo jedno 6 muslimana i nosili su opljackanu robu iz srpskih kuca, bjezali su bojeci se Srpske vojske, jer je vjerovatno Srpska vojska saznala da su muslimani pobili civilni zivalj, opljackali i popalili sve u nasem selu.

Iz pritki sam niz njivu sisla prema Drini u pravcu prema Bjelovcu. Prelazeci zicanu ogradu stala sam na les po mraku a sutradan sam cula da je tu ubijena Grozda i njezin sin Zlatan. Zlatan je zanatlija. Bila sam prisutna kada su iz transportera izvlacili Bozu Todorovica iz Loznice i Vuksic Novaka iz Loznice i kada su oba umrli, tu dok smo cekali da ih camac prenese u Srbiju i u Ljuboviji im se ukaze prva pomoc. Na Drini je cekalo dosta povredjenih za prevoz u Srbiju radi daljeg spasavanja. Camcem sam i ja presla na podrucje Srbije.

[Дража]

А ово је опет слика за господина који је јуче овде "тврдио" да су у рату само страдали "муслимански војници у униформама":

Ова деца на сликама су вероватно фотомонтажа ... или шта?  :0104cheesy:

Хало маестро - олади мало. Срби нису били геноцидан народ никада нити ће то бити. А олади и са својим гнусним и некултурним речником. Треба да ти је ту усијану главу срамота због много чега. А ти си изгледа  "онако" теолог.

[Дража]

Hronika našeg groblja – Milivoje Ivanišević

KAZIVANJA PREŽIVELIH ŽRTAVA MUSLIMANSKIH ZLOČINA 1992. I KASNIJE II (28) – 4

MARINKOVIC MILOJKA (24) iz Podravanja

Dana 24. 09. 1992. godine oko 08,30 casova nalazila sam se u svojoj kuci u selu Podravanje, zaseok Marinkovici, a sa mnom je bila i moja majka pokojna Dikosava, te se u jednom momentu oglasila samo jedna puska i odmah sam izasla iz kuce, te je tada doslo do opste pucnjave, jer je selo cijelo bilo okruzeno jakim ustaskim snagama. Krenula sam odmah prema rovovima - polozajima gdje se cuvala straza za odbranu sela.

Tada je doslo do opste pometnje medju mjestanima sela, a ustase su se vec bile mucki pripremile i dosle u rovove nasih boraca u kojima su isti drzali straze, te je moj brat Milovan posao prema rovu da bi se zastitio i branio ostale nas. Ali je njega, s ledja iz puske, ne znam kakva je bila, pogodio ustasa tako da je metak prosao kroz pluca i kada sam prisla on je vec bio mrtav, gdje sam vidjela da mu je lijeva strana odjece komplet krvava, a iz otvorenih usta curi krv.

Mi mjestani smo se skupili i pokusali se braniti, medjutim kako je ustasa bilo mnogo prinudjeni smo bili da se povlacimo prema skoli, te sam se ja ponovo povratila da bih izvukla svoga brata. U medjuvremenu je poginuo jos neko od gradjana sela, te dok sam ja dosla do njega vidjela sam da mi je tijelo mrtva brata izmasakrirano, glava razbijena tupim predmetom preko pola, ruke obije polomljene i istog smo donijeli skoli izmasakriranog.

U medjuvremenu su nam ustase ubile jos dva mjestana sela koji su bili ispod grupe gradjana sa mnom, te su oba izmasakrirana. Kako je napad i dalje trajao tu mi je ranjen i drugi brat Rade i tetka Mirjana, te smo Mirjanu dovukli do skole, dok mi je brat Rade bio ranjen u obe noge, te je pak dosao do skole. Napad na selo je trajao sve do 18,00 casova, te kako su im stigle jake snage pojacanja i poceli selo paliti sa svih strana, medju nama je doslo do panike i mjestani, kao i ja medju njima, bjezao je kuda je ko stigao da spase sebe.

Tako su ustase zapalile skolu i u skoli je izgorjelo cetiri civila, koji su prethodno izmasakrirani. Kako smo bili prinudjeni mi sposobni i zivi da se povlacimo, ostali su vecina ranjenika koji nisu mogli sami da bjeze. Tako su ustase izmasakrirale sve leseve, odsjekli glavu svima, te lomili trupove, ruke i noge, te sjekli prste i druge dijelove tijela. Ja znam da su nas napale nekadasnje komsije iz sela Kutuzero, Bijelo Polje, Bucje, Djile, i dr. sela, a sigurna sam da ih je tu predvodio Oric Naser iz Srebrenice, nekadasnji radnik SUP-a iz SR Srbije, "Cakura" iz Djila, Hamed iz Kutuzera, Adem, bivsi nacelnik SUP-a u Bratuncu, rodom iz Konjevic Polja, koji je sam tada imao sa sobom grupu od 200 ljudi iz Konjevic Polja.

Kako su gradjani sela Podravanja bjezali prema rudniku na Gunjacima trazeci spas svak' sebi, a bili smo okruzeni sa svih strana od strane ustasa, tako da je postojala mala vjerovatnoca da ce neko od nas koji smo se tog dana zatekli u Podravanji, ostati ziv. Ali nas je ipak dosta mjestana kroz kisu metaka uspjelo pobjeci na Gunjake, gdje smo stigli i nakon vise dana, jer smo spavali po sumi i nismo znali ni da li su na Gunjacima nase snage.

Prilikom napada na selo Podravanje, kako rekoh, ustase su ubile oko 30 gradjana - civila, koje su, kako rekoh, sve izmasakrirali, palili, sjekli i izivljavali se, a pogotovo su se izzivljavali nad ranjenim licima i zenama, gdje njih dosta ubijeno i sa istih je skidana i cijepana odjeca.

Ja sam prilikom napada ustasa na selo Podravanje izgubila oca Milosa, rodjen 1935. godine, bracu Milovana, rodjen 1955. god. i brata Rada, rodjen 1961. godine i majku Dikosavu, rodjenu 1938. godine, strica Radovana, rodjen 1935. godine, tetku Mirjanu Sarac, rodjena 1948. godine, prvog rodjaka Sarac Dusana, rodjen 1964. godine, rodjaka u drugoj liniji Sarac Mitra, rodjen 1961. rodjaka Petrovic Milomira, rodjen 1950. godine, tako da sam od prece rodbine ostala sama.

SARAC VOJIN (68) iz Podravanja

Ja Vojin Sarac, rodjen 1924. u Podravanju, zapamtio sam i drugi svetski rat, dozivljavajuci te strahote rata u kome je sa podrucja tadasnjeg Podravanja zivot izgubilo 270 ljudi, zelim da opisem i ovaj rat. Medjunacionalni rat koji nam je nametnut od strane muslimana i Hrvata i njihovih spoljnih pomagaca. Rat na podrucju Mjesne zajednice Podravanje poceo je u aprilu 1992. godine od strane muslimanskog naroda postavljanjem raznih prepreka i barikada na pojedinim punktovima u muslimanskim selima zvanim Jadar, Kragivode, Osmace, Djile, Zutica i drugim selima.

Narod srpski iz Podravanja, takozvanog Osata, u kome ima veliki broj sela i zaseoka srpske nacionalnosti, Orahovice takodje, u kojoj isto ima veliki broj sela i zaseoka, te susjednog sela Rupovo Brdo, nije mogao da trpi ovo muslimansko maltretiranje. Srbi iz pomenutih sela i zaseoka su pokusali mirnim putem da urazume Alijine vodje i sledbenike, rekavsi im da je bolje zivjeti i raditi u miru kao i do sada.

Medjutim, muslimani su i dalje nastavili sa barikadama i zasjedama i tako su, ako se dobro sjecam, 20. maja 1992. godine pale prve zrtve sela Podravanja.

U zasjedi na Zutici poginuli su Vojislav Sarac, Milja Obradovic, Slobodan Zecic, Mico Lazarevic, Obrenija Ilic, Mladjo Petkovic, Milenko Kovacevic, Nedeljko Kandic, a cetvoro je bilo ranjenih. Posle tog zlocinackog cina muslimani su nastavili i dalje da napadaju na srpsko stanovnistvo.

Tako je 6. juna napadnut i zapaljen zaseok Jasenova, gdje je ucestvovalo oko 300 Alijinih ekstremista protiv desetak boraca srpske odbrane. U toj neravnopravnoj borbi zivot je izgubio Vesic Radivoje, a ranjena su tri borca.

Sledece selo Rupovo Brdo napadnuto je, popaljeno i opljackano 10. juna, u cemu je ucestvovalo oko 300 do 400 muslimana, a na strani srpskih branilaca bilo ih je svega oko 30 ljudi i zena. U toj neravnopravnoj borbi Srbi su platili krvavi danak, poginulo je i masakrirano sedmero ljudi, a kao nestalih vodi se dvoje.

Muslimani su dalje nastavili svoj ratni pohod, pa su tako 23. juna napali, popalili i opljackali Pribijevice (10 kuca), na cijoj strani se borilo 12 srpskih boraca i 4 zene, a na muslimanskoj strani bilo je oko 300, pod vodjstvom Memic Osmana. U toj borbi poginuo je Ostojic Grujo, a ranjeno je jos dvoje.

Posto je na srebrenickoj opstini muslimanski vodja Naser Oric, popljackao i popalio sva srpska sela i zaseoke, ostalo mu je jos glavno selo Podravanje, pa ga je 24. septembra napao sa sviju strana.

U napadu na Podravanje ucestvovalo je oko 2000 - 2500 muslimanske vojske iz vise opstina bivse BiH. Tako su ucestvovale muslimanske horde sa opstina Srebrenica, Skelane, Vlasenica, Rogatica (tu se podrazumeva selo Zepa) i Zvornik.

Zvornicke muslimane vodio je Adem Polic iz Kamenice, bivsi ucitelj koji je radio u Podravanju. Od ostalih vodja, pored Polica, glavni komandant bio je Naser Oric i Zulfo Tursunovic. U napadu na Podravanje poginulo je 52 sto boraca, zena i staraca. Na strani branilaca bilo je 20 sposobnih boraca, a ostalih 10 bili su stari i zene. Sve zrtve ovog napada bili su zverski mucene, a posle toga ubijene. U selu Podravanju popaljeno je 87 kuca sa svim pratecim objektima.

Opljackano je oko 800 grla krupne stoke, oko 1000 komada ovaca, oko 400 komada svinja i ostaloga. Za vreme Drugog svjetskog rata ovo selo je takodje bilo popaljeno i opljackano od strane tadasnjih neprijatelja, Nijemaca i njihovih pomagaca muslimanskih ustasa.

Navodim, takodje da ja Vojin Sarac iz Podravanja, invalid iz Drugog svijetskog rata, dozivim i sada u ovom medjunacionalnom ratu da mi izgore tri kuce, tri staje za stoku, dvije pomocne zgrade i ostali prateci objekti.

Opljackana mi je sva pokretna imovina, poljoprivredne masine i alati. Opljackane su mi tri krave, 35 komada ovaca, 3 svinje, zivina i mnogo jos toga. A u Podravanju je bilo mnogo vecih gazda od mene. Bilo ih je kao i ja, a bilo ih je i siromasnijih od mene. U prosjeku kod svakog domacinstva ostalo je po 10 hektara zemlje, plus zemljiste pod vocem i sumom. Ovo je bio kratak opis moga vidjenja i dozivljavanja, pacenja i mucenja sela Podravanja.

PERENDIC MIODRAG (39) iz Podravanja

Ja sam od rodjenja zivio u selu Podravanju, a poslednjih sest godina sam bio i predsednik Mjesne zajednice Podravanje u cijem sastvu, pored Podravanje, su bili i sela muslimana Bijelo Polje, Bucje i Kutuzero. Godinama smo zivjeli zajedno, radili u istim firmama i nismo imali bilo kakvih problema sve dok nisu poceli stranacki izbori. Od tada se primjecivalo odvajanje muslimana, sto je na kraju skupo kostalo moje selo. Prije izbijanja rata pokusavali smo se dogovoriti sa predstavnicima muslimana iz sela Bijelo Polje, Bucje, Kutuzero, kako ne bi doslo do stradanja naroda na nasem podrucju, djece i staraca.

Licno sam nudio svoju djecu u zalog Delic Sabanu iz Bijelog Polja, a da isti Saban svoje dijete ostavi kod mene, pa ako mu bilo sta fali neka on ubije moju djecu. Tada sam vidio da oni ne teze miru, jer nisu prihvatili bilo kakav dogovor niti razgovor.

Moje selo je brojalo oko 73 kuce, odnosno oko 290 stanovnika, a po izbijanju ratnih dejstava imali smo i izbjeglica iz spaljenih srpskih sela sa podrucja opstine Srebrenica. Dana 24. 09. 1992. godine oko 08,30 casova muslimani su okruzili selo Podravanje sa svih strana, a cula se i prva puska, ispaljena iz pravca sela Bucje na zaseok Marinkovice, kojom prilikom je poginuo jedan civil - Sarac Mirjana.

Kasnije se vatra otvorila sa svih strana. Licilo je na pravi pakao i nastala je pometnja medju stanovnistvom, a primjetio sam da vec gori kuca Eric Radenka u zaseoku Ilici. Tu je poginuo Miladin i Spasenija Perendic, koji su u svojoj kuci kopali krompir.

Iz pravca Paleza ustase su dosle sa jednim tenkom odakle su poceli dejstvovati po selu i stanovnistvu i tu je zapaljena i moja kuca, a dok su artiljerijsku podrsku imali iz pravca Osmaca. Navodim da su ustase imale i jedan trocjevac koji je nemilosrdno tukao po zbjegu zena i djece, a vec je i cijelo selo bilo u plamenu.

Toga dana je stradalo oko 27 stanovnika Podravanja, a bilo je slucajeva da je ginula i cijela porodica, kao sto je slucaj porodice Marinkovic, gdje su poginuli otac, majka i dva sina, dok je samo prezivjela kci Milojka, koja je bila tada ranjena.

U ovom zlocinu ucestvovale su nase prve komsije muslimani iz gore navedenih sela, a neke sam i licno prepoznao, kao sto su Ademovic Osman iz Djila, koji je po selu jurio Zoru Perendic i kojoj je vikao cekaj Zoro necu te ubiti, vec cu te zivu uhvatiti, a ona je vec bila ranjena od lovacke puske, odnosno sacme.

Taj isti Osman ubio je Perendic Stanku, Vasic Miliju, a ja sam bio ranjen. Takodje sam prepoznao Tursunovic Zulfu, zv. Tursun, koji je imenom zvao pokojnog Tomislava Perendica, zatim Ajic Sabriju iz Kutuzera, te Sabita Ajsica, Delic Ramiza iz Bijelog Polja, Hirkic Aliju, zvanog Kiljara, Delic Ibru i jos neke kojima se ne mogu sjetiti imena. Svi pomenuti su bili iza jedne kamare drva i zvali su me po imenu i psovali mi kcerku.

Znam da je ovom akcijom komandovao Oric Naser iz Srebrenice. Medju njima sam poznao neke sa Osmaca, kao sto je Islam i njegov brat, ali im ne znam prezime. Tu je ucestvovala i jedinica iz Ljeskovika, od kojih sam poznao Osmana, zvanog Cimonja, koji se posebno isticao po komandovanju, a znam da su pod njegovom komandom zaklani braca Svetozar i Vojin Jovanovic, jer sam cuo kada su ih zarobili vikali su Osmana, sta cemo sa njima, a on je odgovorio koljite ih iza vrata, sta ce nam srpska djubrad.

Oko pljacke i paljenja kuce isticali su se mjestani iz sela Djile, Bucje, Bijelo Polje, a takodje sam vidio i Begic Medu iz Slapovica sa svoja tri sina. Kada su ustase stigle do centra sela, odnosno do osnovne skole u Podravanju, vidio sam Ademovic Ibrahima, zvani Cakura, koji je imao oko vrata neki zavoj i vikao je predajte se bice vam lakse.

U nasem selu je prije rata radio ucitelj Adem Oalic, iz Krivaca, opstina Han Pijesak, a kasnije je otisao u Konjevic Polje, da bi na nas doveo oko 200 ljudi, jer sam ga prepoznao po govoru, kada je zvao Djordju Mirosavljevica, hajde da igramo karte. Posto smo vidjeli da ne mozemo selo odbraniti mi smo se dogovorili da se razbijemo u manje grupe i da pokusamo proboj, odnosno da se izvlacimo prema rudniku Gunjaci, sto smo i ucinili racunajuci da ce bar neko uspjeti da prezivi.

Tako smo do rudnika stizali po par dana, a bilo je slucajeva da je Rosa Petrovic stigla tek dvadeset drugi dan i ako je selo od Gunjaka bilo udaljeno samo cetiri kilometra. Kako sam vec naveo nase selo je komplet spaljeno i opljackano, a dosta je izginulo nemocnih i starih. Napominjem da je bilo zarobljenih kao sto je Sarac Veselin i Petrovic Dusanka. Pored privatnih kuca u Podravanju je spaljena i osnovna skola, prodavnica, Dom omladine, zatim zgrade vlasnistvo rudnika, kao sto su radionica na kopu Sumarnica, zatim upravna zgrada i nesto od rudarske mehanizacije, koju nismo mogli otjerati niti zastititi.

Nasa sva pokretna i nepokretna imovina je opljackana i kao sto sam vec rekao, spaljena zahvaljujuci nasim dojucerasnjim komsijama muslimanima iz pomenutih sela. Sva poginula lica u tom napadu, koji je trajao uvece negdje do 20,00 casova, su bila masakrirana i unakazena, a koje smo nalazili poslije nekoliko dana, pa cak i mjeseci.

Tog dana sam licno izgubio oko 23 clana blize i dalje familije.

[Gospodin Jakov]

Ovo što Dražo iznosiš jeste tačno. Nagomilalo se takvih i sličnih zločina od 92 do 95 godine i onda je usledilo šta je usledilo. Srebrenica je bila poprište strahovitih zločina muslimana. Izvodili su akcije tako što bi vršili divezantske upade u srpska sela oko Srebrenice i "čistili ih " do zadnjeg živog stanovnika.... Užasi su se događali. Jednostavno se tome moralo stati u kraj. Svim muslimanskim vojnicima je bila ponuđeno da se predaju ili da se povuku prema Tuzli. Većina po direktivi je ostala i oružano se suprostavila....  

[Gospodin Jakov]

Nema ništa od toga što ćete se međusobno vređati i svađati. Fino da razgovaramo  :0104cheesy: ....

Ja bih inače više voleo ličnih mišljenja i komentara...

[Morgoth]

Леле ал се ви овде почастисте? Е видиш јесмо бре багра србљи пусти, ћерамо се да ли су неки наши пуцали у заробљенике или нису. Јашта пуцали су и ми и они други и трећи али они тамо вам се не свађају међу собом него слушају оног битангу Томпсона:

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=FdG53VUj5x8

ево их и речи:

THOMPSON ČAVOGLAVE

Za Dom - spremni!

U Zagori na izvoru rijeke Čikole,

Stala braća da obrane naše domove.

Stoji Hrvat do Hrvata, mi smo braća svi,

Nećete u Čavoglave dok smo živi mi!

Puče thompson, kalašnjikov a i zbrojevka,

Baci bombu, goni bandu preko izvora!

Korak naprijed, puška gotov s', i uz pjesmu svi,

Za dom braćo, za slobodu, borimo se mi.

Čujte srpski dobrovoljci bando četnici

Stići će vas naša ruka i u Srbiji!

Stići će vas Božja pravda to već svatko zna

Sudit će vam bojovnici iz Čavoglava!

Slušajte sad poruku od Svetog Ilije:

Nećete u Čavoglave, niste ni prije!

Oj Hrvati, braćo mila iz Čavoglava,

Hrvatska vam zaboravit neće nikada!

Оно сам подебљо да ће и у Србију да дођу а видите колики народ тамо иде на те концерте. Па ко се тамо суочио са њиховим злочином њима се Јасеновац никад није десио а ово сад деведесетих су се бранили. Па ајде да имамо ми у Србији неког оваквог индијанца па да се суочимо да смо зли али овако само ми морамо стално да се посипамо пепелом.

Људи јесу бре наши свашта радили али ми и нисмо бољи од ових других иста смо бре багра али стално хоћемо да се правимо да смо ми као бољи па гледамо да се више суочавамо.А ово што рече овај дечко Ништавило да се стави ово шта су скорпиони радили деци у уџбенике је скроз блесава идеја. ми треба да убијамо овде децу у појам да су сви деца психопата а оно тамо код Томпсона на концерту све неки фини људи, а? Е зато се сва ова несрећа нама Србима стално дешава што мислимо да смо бољи од свих. Усташе видиш не мисле да су бољи него само мисле да смо ми багра коју треба почистити са света, а Турци оће опет Турску на Балкану. А ми причамо о европи а ко није тамо био (ја јесам!) не зна шта прича и шта оће. Никад се ми нећемо опаметити...

И памтите шта сам реко и питајте ако знате неког многи су странци пуцали у цивиле у Сребреници јер нико бре не воли у европи муслимане него их трпе што је политички коректно. Ево Французи им тамо забранили фереџу а овде дошли и да пуцају у њих јел тамо у Француској то не смеју а тели би и сад ми треба да плаћамо ратну штету ко да је Слоба био Хитлер а не багра комуњара ко и сви остали фолиранти. А тамо ће у Хрватској за сто хиљада људи Томпсон да пева да ће да нам затру и дете у колевци, да је Хрватска до земуна... Ма луд смо бре народ скроз.

[ВладаВ]

Прича о злочинима српске стране не негира постојање и причу о злочинима са муслиманске стране и обрнуто. Тако да расправа у старту промашује поенту.

[сербон]

Суза је нешто погрешила, односно није вична алатима.

Свој претходни пост је погрешно навела, као да цитира сербона.

Молим неког од модератора да јој помогне и исправи то.

[suza]

Суза је нешто погрешила, односно није вична алатима.

Свој претходни пост је погрешно навела, као да цитира сербона.

Молим неког од модератора да јој помогне и исправи то.

kako to  izbrisi onda ako mislis da sam tebe citirala ,sad moram da razmisljam kako sam te uspjela  iscitirati sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol

[Gospodin Jakov]

Dejan je ovde moderator, pa kad on dođe srediće to (čekam ga i ja da skloni one psovke) ... Ali ja mislim da je htela da te citira, nego je pogrešno svoj tekst stavila kao citat... Ne znam ....

[Gospodin Jakov]

Suzo, pa jesi li htela serbona da citiraš?

[Лазар Нешић]

Хало маестро - олади мало. Срби нису били геноцидан народ никада нити ће то бити. А олади и са својим гнусним и некултурним речником. Треба да ти је ту усијану главу срамота због много чега. А ти си изгледа  "онако" теолог.

Човече, да ли си стварно толико неписмен???  sHa_sarcasticlol

НИГДЕ, нисам написао, споменуо да су "срби геноцидан народ" ...

Зашто си тако безобразан, зашто тако бесрамно подмећеш и лажеш ... чему?

Да ли је ЛАЖ одлика целокупног репертоара људи ( Господин Ј, а сад и Дража ) које се упорно и крвнички боре да докажу неку тобожњу "невиност" убица у ратовима? Убице су убице, небитно дал су срби или муслимани или неки трећи ...

Ево шта сам ТАЧНО написао:

"У Сребреници је био геноцид и њега су починили неки припадници Српског народа и то треба да се забележи за вјеки вјеков!"

Јел разумеш разлику између "неки припадници" и целокупног једног народа...јел може то твоја паметна главица да сконта некако?

Ако не разумеш шта пише, немој ни да лупеташ небулозе...него питај да ти се објасни. Важи?

(а то што на мом профилу пише "теолог" нисам ја крив нити сам себи написао тако нешто, већ модерација ... и то без да питају мене лично ... њих питајте ... што се мене тиче не мора да стоји ништа ... ако сам теолог нисам слепац, кукавица и будалетина! )

[Gospodin Jakov]

Прича о злочинима српске стране не негира постојање и причу о злочинима са муслиманске стране и обрнуто. Тако да расправа у старту промашује поенту.

Tu se slažemo, ali zar nije najveća poenta da se ovde u stvari radi o zameni teza. Jedan narod se proglašava genocidnim, a u stvari je obrnuto. A najgore od svega je što vazda ti propagatori imaju saveznike među našim narodom (mislim na ovu Biserko i ostale serke, koliko ih ima) i tako je uvek bilo.....

[into the sunset]