31.10. (18.10) - Свети апостол и јеванђелист Лука и Свети Петар Цетињски

[Огњен]

Свети апостол и јеванђелист Лука

Кол. 260 (4:5-9,14,18)

5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.

6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како

треба свакоме одговорити.

7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и

сарадник у Господу,

8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца

ваша,

9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам

казати све како је овдје.

14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас.

18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са

вама! Амин.

Лк. 51 (10:16-21)

16. Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се

мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.

17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и

демони нам се покоравају у име твоје.

18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња.

19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију,

и ништа вам неће наудити.

20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што

су имена ваша написана на небесима.

21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и

земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима.

Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

Свети Петар Цетињски

Јев. 308 (3:5-11,17-19)

5. Мојсеј пак бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство

онога што је имало да се каже,

6. Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако

смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.

7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете,

8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан

кушања у пустињи,

9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја

четрдесет година.

10. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами

не познаше путева мојих;

11. Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој.

17. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који

сагријешише, чије кости остадоше у пустињи?

18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који

бијаху непокорни?

19. И видимо да не могоше ући због невјеровања.

Јн. 35 (10:1-9)

1. Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази

на другом мјесту, он је лопов и разбојник.

2. А који улази на врата пастир је овцама.

3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по

имену, и изводи их;

4. И када своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају

глас његов.

5. А за туђином неће поћи, него ће побјећи од њега, јер не познају глас

туђинаца.

6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта бијаше то што им

говораше.

7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама.

8. Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници; али их овце не

послушаше.

9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу

ће наћи.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения