Jump to content

Истина је само једна-Монах Артемије

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Да ли сте бановани из фејсбук групе - Истина=+Артемије  

84 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте бановани из фејсбук групе - Истина=+Артемије

    • Да
      24
    • Не
      18
    • Још нисам
      6
    • Саблажњава ме шта се тамо ради
      33
    • Потпуно их подржавам
      7


Препоручена порука

Слушај пријатељу, ваш члан Меда је изнео неистину да медији тврде да није пуштен због недостатка доказа. Као побијање те неистине сам морао поставити линк ка Новинској агенцији БЕТА. Зашто ниси реаговао када је он изрекао неистину, и то још понављајући вест?

брате, ја сам цитирао новинску вест која је тако речи до речи објављена.

написао сам и како је неко то интерпретирао, и чему то служи по мом мишљењу.

и какве везе има неажурност и/или корумпираност домаће политике и правосудног система који опајдава Цркву на сваком кораку а никад ништа не уради, са ДОКАЗИМА који су дати на разматрање.

где је ту неистина?

и колико ти стварно верујеш и исповедаш да је Једна Света и Апостолска Црква кад јој основно неповерење исповедаш по овим питањима рашчињења некадашњих монаха?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

мислим да ово има дебеле везе са темом.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/info-sluzba-spc-saopstenje-povodom-optuzbi-bivseg-protosindjela-simeona-vilovskog

Инфо-служба СПЦ: Саопштење поводом оптужби бившег протосинђела Симеона Виловског

21. Јул 2010 - 14:57

Изјава рашчињеног протосинђела Симеона Виловског, коју је медијима проследио његов адвокат Бранислав Тапушковић, није ништа друго до памфлет који се пре неколико дана појавио на антицрквеним грчким сајтовима. У њему и сличним текстовима Виловски и његови истомишљеници бесомучно оптужују СПЦ и Србију за практиковање верског и политичког прогона. Србија се у тим текстовима представља као недемократска и тоталитарна држава, а СПЦ се оптужује за „издају Православља“ и спровођење „инквизиције“ против оних који неће да признају папу(!?). Истовремено, са блаћењем личности Његове Светости Патријарха Иринеја и епископата СПЦ Виловски себе промовише за „највећег праведника“ и наводну жртву тих „прогона“. Колико су утемељене ове потпуно апсурдне и безочне тврдње, најбоље се види из горепоменутог текста г. Виловског и речника који користи, али и неистина о наводно празним манастирима, “одласку сто монаха са Косова” и других бесмислица које могу да прођу једино код необавештеног, и на сву срећу, врло ограниченог дела грчке јавности. Односи Грчке Цркве и СПЦ су више него срдачни и непосредни и нико од грчких архијереја није стао у одбрану Виловског као рашчињеног српског свештеномонаха, као што исти нема подршку ниједног епархијског архијереја у СПЦ. Истовремено, односи Грчке и Србије су засновани на дубоком узајамном уважавању два братска народа.

Важно je нагласити да су против бившег протосинђела Симеона Виловског покренута два процеса: црквено-судски поступак пред црквеним судовима и кривични поступак пред Вишим судом у Београду. Реч је о два одвојена и међусобно независна процеса од којих је црквени завршен.

Црквено-судски поступак против Виловског

Црквено-судски поступак против бившег протосинђела Симеона Виловског, који је вођен потпуно независно од кривичног поступка пред државним судом, није заснован само на финансијским малверзацијама, јер та питања представљају само једну од ставки у црквеној оптужници. Црквени суд се уопште није бавио његовим личним и политичким уверењима. У црквено-судском поступку утврђен је и доказима поткрепљен читав низ канонских преступа који се, према канонима Православне Цркве, санкционишу најстрожијим казнама, што је и учињено. Виловски је после коначне пресуде Великог црквеног суда лишен свештеномонашког чина и искључен из Православне Цркве на три године, са надом да ће се до тада покајати и бити примљен у Цркву као лаик.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ је још у мају 2006. године, на челу са блаженопочившим патријархом Павлом, захтевао да Виловски буде изведен на суд. Надамо се да г. Виловски неће устврдити да је и патријарх Павле са целим Сабором архијерејâ СПЦ спроводио верски и политички прогон против њега. Виловски није искористио право да пошаље писмени одговор на црквену оптужницу која му је уручена у Грчкој. Епархијски суд је стога, у складу са црквеним правилима, закључио да он прихвата кривицу и на основу тога је осуђен на губитак свештено-монашког чина и изопштење из црквене заједнице на три године. Виловски, такође, није искористио ни право да се жали на ову одлуку Великом црквеном суду, који је својом пресудом коначно завршио црквено-судски поступак потврдивши одлуку Епархијског суда. У процесу суђења су потпуно поштована сва црквена правила, а чињенице да се исти и даље представља као црквено лице, па чак и као „архимандрит“, и јавно блати Српску Цркву и народ, говорећи о Србији као држави у којој се људи прогоне због верских и политичких убеђења, само показују морални лик и карактер Виловског, који сопствену Цркву и земљу клевета због неспремности да се суочи са сопственом одговорношћу.

Кривични поступак против Виловског

Против Виловског се води и поступак пред државним судом у Србији и није прилично прејудицирати исход поступка, а самим тим и давати званичне коментаре док је у току истражни поступак. У Епархији рашко-призренској је, после разрешења дужности Преосвећеног епископа Артемија, затечено катастрофално материјално-финансијско стање и око пола милиона евра дуга. Пронађено је много доказа на основу којих се јасно види да је за време претходне епархијске управе отуђен или ненаменски трошен знатан део црквених новчаних фондова. Дужност Цркве, али и српских судова, јесте да дају одговор и Богу и народу где је и како је злоупотребљен новац који су верници и добротвори, често и од своје неимаштине, издвајали за помоћ Косову и Метохији. Виловски је имао и фактичку и формалну моћ у Епархији и самим тим је непосредно одговоран за материјално пословање Епархије и многобројне злоупотребе. Државни суд треба да испита све чињенице са кривично-судског аспекта.

Према постојећим информацијама и деловима транскрипта расправе који су објавили пријатељи г. Виловског на грчким антицрквеним сајтовима, суд у Атини одлучио је да не изврши екстрадицију Виловског јер је епископ Артемије лично посведочио у Атини да је све што је радио Виловски рађено по његовом личном благослову и одобрењу као тадашњег Епископа рашко-призренског и тиме је директно заштитио оптуженог. Истовремено, чињеница да у Грчку из Београда, по свему судећи, није послана сва документација везана за овај случај не значи да је Виловски ослобођен одговорности пред домаћим судовима. Кривични процес се, и према изјави његовог адвоката, наставља, иако оптужени остаје у бекству избегавајући да се суочи са оптужбама, које назива неистинитим, а сâм најбоље зна да ли су неистините или нису.

У закључку, веома је важно разумети да кривични и црквено-канонски поступак не представљају исти процес, као и да је црквено-канонски процес завршен у складу са правилима којима се руководи Православна Црква у свом вишевековном животу.

Да ли ће се, поред већ доказаних и пресуђених црквених преступа, потврдити и кривична одговорност г. Виловског, остаје на државним судовима и тужилаштву, који ће морати да испитају ко је све одговоран за отуђење новчаних средстава у Епархији. Такође није искључено да се прошири број отпужених у случају Виловског уколико истрага покаже да су директно одговорна и друга лица у бившој епархијској управи. Уколико Виловски тврди да није одговоран за кривична дела за која је оптужен, онда се мора се наћи ко је одговоран и ко ће за то кривично одговарати. Нажалост, епископ Артемије је свесни добровољац за ту неславну улогу.

Из свега овога јасно је да није реч ни о каквом, ни верском ни политичком, прогону већ о чињеници да свако мора да се суочи са одговорношћу за своја дела или недела.

Информативна служба СПЦ

Епископ бачки Иринеј с.р.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јавни позив еп. Артемија одбеглом монаштву ЕРП да се врати у своје матичне манастире

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

ОДБЕГЛОМ МОНАШТВУ ИЗ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

Одлука Светог архијерејског синода Број 593/, 663 и 673/ зап. 421 од 20. маја 2010. године, између осталог садржи и следећу одредницу без икаквог ближег одређења:

„Умолити Преосвећеног Епископа Г. Артемија да је, самим тим што је разрешен дужности и обавеза у Епархији рашко-призренској, престало и његово право и обавезе духовног руковођења (духовништва) монаштвом Епархије рашко-призренске“.

Наше монаштво, следујући Нашем примеру, прихватило је све одлуке СА Сабора и СА Синода којима смо уклоњени и разрешени управљања ЕРП, иако се са њима нису слагали (као и Ми, уосталом), горе наведену одлуку СА Синода доживели су као покушај насилног прекида нераскидиве духовне везе са њиховим духовним родитељем. Ипак, поштујући црквено-канонски поредак у СПЦ, обратили су се редовним путем надлежном Епископу (Администратору) ЕРП за канонски отпуст, који, нажалост, нису добили. Тиме су били принуђени да и без канонског отпуста напусте своје манастире и потраже себи ново место где би наставили свој монашки подвиг у крилу и послушности СПЦ.

Такав поступак једног дела монаштва (мушког и женског) ЕРП изазвало је многе непотребне и нежељене коментаре у нашој СПЦ и нашем српском народу. Ради решавања новонасталог проблема, а у циљу очувања мира и јединства у СПЦ, Свети архијерејски синод у својој седници од 9. јула ове 2010. доноси одлуку Број 864 којом Нас „умољава“ да одбегло монаштво званично и јавно позовемо да се врате у своје матичне манастире, што Ми овим јавним саопштењем и чинимо.

Остајући доследни себи, како Ми тако и наше монаштво, да нити желимо, нити стварамо РАСКОЛ у СПЦ, зашта нас неки упорно оптужују, Ми и овога пута, извршавамо Одлуку СА Синода, коју, ради детаљнијег упознавања нашег одбеглог монаштва, овде у целини доносимо, а која гласи:

„Умолити Његово Преосвештенство Епископа умировљеног рашко-призренског Г. Артемија да званично и јавно позове одбегле свештеномонахе, монахе и монахиње из више манастира Епархије рашко-призренске, који су своје манастире напустили без благослова и канонског отпуста да се сместа врате у манастире свог покајања и монашког пострига, у сагласју са добровољно датим монашким заветом послушности.

Умолити, пак, Његово Преосвештенство Епископа сремског Г. Василија, чије гостопримство у богоспасаваној Епархији сремској ужива Преосвећени Епископ Г. Артемије, да се придружи горе наведеном позиву Његовог Преосвештенства Епископа умировљеног рашко-призренског Г. Артемија“.

У наставку своје Одлуке, СА Синод додаје: „У исто време, умолити Његово Преосвештенство Епископа умировљеног рашко-призренског Г. Артемија да својој досадашњој деци у свештеномонашком и монашком чину забрани било какво публиковање или посредно учешће на сајтовима „Борба за веру“, „Ихтис“, „Новинар.де“, „Истина је само једна – Владика Артемије“, „Пастир добри“, и другим сличним антицрквеним сајтовима“.

У овом задњем одељку Одлуке СА Синода крије се једна логичка недоследност и једна стварна немогућност. Ако су одбегли монаси тек само „наша досадашња деца“, а не и „садашња“, како се може очекивати, или чак захтевати, да им ми нешто „наређујемо“ (повратак у манастире), или нешто „забрањујемо“ (јавно изражавање или учешће у појединим медијима)?

Било како било, Ми учинисмо што смо били дужни чинити: Упознасмо наше монаштво, нашу духовну децу, са одлуком Светог архијерјског Синода, позивајући их да љубави ради, мира и јединства СПЦ ради, прихвате синодску одлуку и по њој поступе, полажући сву наду на Подвигоначалника Господа Исуса Христа, живећи у Цркви Светој Православној, следујући духу и примерима Светих Отаца и Светих подвижника.

Епископ сремски Епископ умировљени ЕРП

+ВАСИЛИЈЕ + АРТЕМИЈЕ

антицрквени сајт који се издаје за манастирски и ЕРП

http://mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/125-2010-07-21-05-11-20.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

иначе, вест је преузета одавде

http://www.spc.rs/sr/poruka_njegovog_preosvestenstva_umirovljenog_episkopa_raskoprizrenskog_g_dr_artemija

са додатком

Порука Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа рашко-призренског г. др Артемија

21. јул 2010 - 16:03

Епископ Артемије упутио поруку монасима и монахињама који су без канонског отпуста напустили Епархију рашко-призренску и уједно јавности

Његово Преосвештенство умировљени Епископ рашко-призренски г. др Артемије упутио је јуче, 20. јула 2010. године, поруку монасима и монахињама који су без канонског отпуста напустили своје манастире у Епархији рашко-призренској, давши своје виђење генезе и тумачењe садржине њиховог случаја (у расправу о томе овде и сада, нећемо се упуштати) и позвавши их на крају да се врате у манастире којима припадају. Ова порука је, уједно, саопштење за јавност. Њој се, својим потписом, придружио и Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије. Доносимо је у интегралном облику, остављајући нетакнутим и примењени правопис, по нама ту и тамо проблематичан (примера ради: СА Синод уместо Свети Архијерејски Синод или, ако баш треба да се пише скраћено, Св. Арх. Синод, односно Св. Синод; истини за вољу, и многи други почињу да користе, новокомпоноване скраћенице...).

АРТЕМИЈЕ

Умировљени Епископ

Рашко-призренски

16. 07. 2010. године

БЕОГРАД

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ипак, поштујући црквено-канонски поредак у СПЦ, обратили су се редовним путем надлежном Епископу (Администратору) ЕРП за канонски отпуст, који, нажалост, нису добили. Тиме су били принуђени да и без канонског отпуста напусте своје манастире и потраже себи ново место где би наставили свој монашки подвиг у крилу и послушности СПЦ

Јел сам ја луд или...шта значи ово? Поштујем поредак ако ми се изађе у сусрет а ако не онда сам "принуђен" да се "оправдано" оглушим о тај исти поредак.pravopop

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nevidjena licemerstina ep.Artemija.

Ne zasluzuje ni komentar.

___________

Бирај речник којим се обраћаш Епископу Цркве. Имаш прву опомену због овога.

Модерација  0405_feel .

Samo polako moderacijo.Potrudite se da vam ja ne sluzim kao primer za disciplinovanje forumasa jer za to treba da imate daleko vise argumenata od ovog sto je neko od vas prikazao tj pomanjkanje istih.

Ja bih bio veoma slava3 da nema materijala za onakvu moju/mozda preterano zucnu/ izjavu,ali ja sam samo covek,pa se izvinjavam ako je to nekom tesko da podnese.

Sto se tice cinjenica one su ovakve.

Konstatovan je dug u kasi ERP od 500.000 dinara sto se vidi iz izvestaja/ko je citao/ Sinoda i stotine hiljada evra

iz narodnih kuhinja miljem KIM.

Istu konstataciju iznosi i vl.Atanasije i javno pita svog brata ep.Artemija, kojim parama kupuje kucu u blizini Sisatovca ,ako je ostavio tolike dugove?

Dalje,ko je citao tkz javno obracanje vl.Artemija a zeli da ostane pri zdravoj svesti i savesti,ubada prosto kao iglom u oko antagonizam izmedju pojedinih pasusa u istom saopstenju,kao i izmedju dela i reci ep.Artemija.

Ako uzmem da analiziram te pasuse,kao i dela ep.Artemija i to upravo u periodu koji je predhodio ovom saopstenju, nece da bude dobro,jer se necu ustezati da stvari nazovem svojim imenom.

Zato necu i pocinjati da se nekom ne ucini grubo ili previse direktno,a nije mi zelja da se konfrontiram sa bracom.

Ipak cu reci nekoliko stvari.

Na tri mesta vl.Atanasije navodi da je upravo ep.Artemije zvao svoju "vernu duhovnu decu"/sta god to znacilo ovim odbeglim monasima sa mesta njihovog poslusanja/da ga prate u njegovim koracima tj delima,a za javnost izdaje saopstenja kojima ih priziva da se vrate svojim svetinjama koje su ostavili?

Jasno je i komarackoj svesti i savesti o cemu se ovde radi i ko je glavni vinovnik svega nereda koji se pojavio dosta podmuklo vec pre vise od 15 godina/ko pamti i isao je u svetinje KIM/,da bi od 2000,a narocito 2003 godine sve kulminiralo i dobilo ovaj nebivali izgled.

Naravno,vl.Artemije,u svojoj samozatvorenosti nije ni primetio koliko su ga braca justinovci,kao i nas patrijarh zastitili svime ovime sto se izdesavalo i do koje mere su bili snishodljivi prema njemu,uostalom kao pocivsi Sveti Pavle....

Ne,on nastavlja kao dosad i samo priteranost uza zid/ko je upucen zna o cemu se radi,a ja o tom necu otvarati usta dok ne bude svima jasno kao i ovo sto se cekalo da izbije na videlo vec godinama/ ga je nagnala da se javno obrati svojim poslusnicima,ali nije izdrzao da svaka recenica razuma bude pracena recenicom ili pasusom zuci ili sarkazma,gde pobija sve sto je predhodno receno.

Ko nije upucen u celu situaciju,podsecam na snimke koje sam ranije postavljao na ovoj temi.

Kako se onda sve ovo zajedno moze nazvati?

Neka,nisam i ne zelim da mu budem sudija/ne dao Bog!/,ali takvo ponasanje je daleko ispod nivoa jednog episkopa koji se zalaze tako vatreno za stvari koje i sam ne ispunjava.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

Свакако да је усвему најбоље што се  +Артемије обратио монаштву и ракао да се врате у манастире одакле су отишли. Мени то даје велику наду да ће се ситуација што пре средити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Арагорне ... владика Атанасије, и његова размишљања, за која сам прилично сигуран да имају неку другу конотацију, не могу ти бити оправдање на форуму који има једино правило - нема вређања, нема клеветања.

свако може да има своје виђење, ал ће морати да нађе и начина да их искаже.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Арагорне ... владика Атанасије, и његова размишљања, за која сам прилично сигуран да имају неку другу конотацију, не могу ти бити оправдање на форуму који има једино правило - нема вређања, нема клеветања.

свако може да има своје виђење, ал ће морати да нађе и начина да их искаже.

Brate,konotacija vl.Atanasija je upravo ta koju sam naveo i svako moze da se uveri citajuci ova tri zadnja pisma.

Elem,vredjanje nije da se postavi pitanje/ono, koje je vec Tasa postavio javno preko otvorenog pisma/ i klevetanje nije da se konstatuje ocigledna stvar.

Ipak,radi mira i razumevanja medju bracom ja cu se povuci iz rasprave na ovu temu i cekati da se sve pojavi u javnosti,kao sto je i do sada i bilo.

Hristos posredi nas!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ti ljudi su geografski nedaleko od mene, svega par kilometara.

Koliko topica vi imate o ovome, tri?

:cheesy2: барем 33... најмање  0102_laugh crvenilo

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...