Истина је само једна-Монах Артемије

[Искушеник]

BRAVO, OVO JE SUŠTA ISTINA. TOLIKO JE PRISUTNO U SPC TRČANJE ZA SVEŠTENICIMA PO BLAGOSLOV KOJI PUŠE CIGARETE,ZNA SE DA SU ALKOSI, EKUMENISTI I SVE OSTALO A ISTI TI VERNICI NA SVOJU BRAĆU I SESTRE GLEDAJU S PREZRENJEM! I NAPOKON SAM SRELA SVEŠTENIKA KOJI ZNA DA ONAJ SVEŠTENIK KOJI NE ŽIVI BOGOUGODNO KAO ČOVEK NE MOŽE DA BUDE OD NJEGA NI BLAGODATNI BLAGOSLOV! KAŽITE MI KAD JE DANAŠNJI SUSRET U 17h ILI 15h ISPRED PATRIJARŠIJE?

Врло интересанто расуђивање једне веома активне у писању особе (која заиста, на жалост, скоро да ништа не зна о Православљу, а уби се писајући о истом) у групи "ИЈСЈВА". Дотична особа би, као припадник Православне Светосавске Вере, требала да научи неке основне ствари о својој вери, пре него што пише овакве коментаре и доводи себе у ситацију да хули на Духа Светог.

Сви Свети Оци уче (а и Владика Николај) да благодатност никако не зависи од моралног и подвижничког живота свештенослужитеља. Благодатност свештеничког благослова ЈЕДИНО зависи од валидности његовог РУКОПОЛОЖЕЊА, то јест, да ли је он КАНОНСКИ свештеник Цркве Христове, или није.

Видите људи колико је прелест опасна болест и колико је ђаво јак у обмањивању крких и недовољно покајаних душа. Чувајмо се, да наше писање не оде у овакву крајност да противречимо целом Светом Предању, а да мислимо да Веру и Предање бранимо, а да о тој истој Вери ништа не знамо.

[Искушеник]

moj suprug je razgovarao sa jednim deckom iz nase ulice koji pohadja bogosloviju,zamislite kad ih ucitelji uce da ne veruju u film digitalni andjeo da je to glupost,i u svojim liturgijama pominju i velicaju papu?????strasno!!!!!!!

Замислите људи, уче их да не верују у дигитални анђео и помињу и величају папу у својим литургијама!

Колико је опасно ово да човек нема три основна појма о Православљу, а већ се баци у одбрану вере, поретка, Владике Артемија и дигиталних анђела. Ово је заиста жалосно. Опасне су препреке почетника у вери, заиста опасне. И сам са пролазио кроз овакве фазе, али заиста се не сећам да сам овако нешто помишљао.

Уместо да прво узмемо катихизис за децу, па после тога да пређемо на "Нема лепше вере од Хришћанске", па на "Катихизис Владике Николаја"...па када мало нешто од тога научимо, да пређемо на нешто малчице тврђе - да првенствено научимо шта је Православље. Не, ми увек прво идемо од краја ка почетку.

[Mиљан Танић]

Nemoj tako brate Iskušeniče, tim ljudima kad kažeš da moraju prvo da nauče nešto o onome o čemu hoće da pričaju, oni kažu nije sve u školi i knjigama, nemaš ti ništa od filozofije, moraš da živiš evanđeoski  4chsmu1

[Искушеник]

4chsmu1

[Zawisza]

Код нас римокатолика постоје школе за свашта, тако имамо универзитете и за друштвене науке али и за уметност. Један интересантан је где се спремају за дипломатску службу. То је овде ваљда на политичким наукама, е сад можете мислити колико је то моћан универзитет код нас кад се кадрови са њега сматрају врхунским дипломатама.

На жалост овде је тако нешто то образовање деградирано, толико мало ваших свештеника данас има по универзитетима широм света да је то јако чудно.

И шта се дешава, уместо да се искористи ситуација која је настала око владике, монаси његови  срљају јер немају појма како се то ради дипломатски. Где срљају? срљају у секташтво.

На крају ништа неће да постигну, све су ионако упропастили тако што су отишли у то етно село уместо да ако су против система буду у том систему и кажу шта их мучи. Коме ће сад да се жале?

[Mиљан Танић]

Grešnom Miloju.  4chsmu1

[Zawisza]

Ма то је будалаштина, видели смо како се епископ окренуо и отишао а Милоје остао да кукумаче, то се не ради тако.

Лоше је урађено и што се на епископа Артемија кренуло са финансијским марвезацијама. Ко то не ради?

[andrej]

Ма то је будалаштина, видели смо како се епископ окренуо и отишао а Милоје остао да кукумаче, то се не ради тако.

Лоше је урађено и што се на епископа Артемија кренуло са финансијским марвезацијама. Ко то не ради?

У праву си брате Zawisza, али, тамо се с тим баш превршила свака мера. Много је пара отишло на Косово и Метохију, а народ је остао гладан и босоног, док су се куповале некретнине, возила од преко 100.000е, уплаћивала луксузна летовања и зимовања. И пре него што се на њега "кренуло" барем 5-6 година су га молили и преклињали да почне поново да се бави управом над епархијским пословима. За то време, све је то хипертрофирало у ланац малверзација и многи су данас због губитка таквее "златне коке" и ушли у "Борбу за веру" (да не буде забуне, овде ипак не мислим на монаштво колико на неке лаике за које лично знам на који су начин остваривали профит у тим диловима).

[andrej]

Овде сам остао дужан неке одговоре, па ћу одговорити на ствари за које ми се чини да нису одговорили браћа Миљан и Искушеник с чијим се мислењима и сам слажем:

Драги брате мој Андреј, ево да се освренм на твој одличан одговор мени на прошлим страницама. Да не цитирам сад твој пост било би дугачко, па идемо редом.

Помињеш како се већ од раније спроводе реформе литургије, готово 20 година, али тек од скора је почело препуцавање што је по теби индикација да је то почело управо ради неког другог разлога, а не зато да се разјасни у вези самих реформи. Помињеш сукоб неко лаика и једног нашег епископа. Види овако, не знам на кога епископа и коју епархију мислиш када помињеш реформу литургије која је отпочела пре 20 година доласком некоа од епископа на трон епархије? Од епархија у којим се служи Литургија по измењеном обреду, колико ми је познато најдуже је у епархији епископ Бачки Иринеј. Да не мислиш брате на Бачку епархију? У Шумадијској, Браничевској као и Жичкој није могло пре 20 година бити покренута нова пракса када су у овим епархијама до скора троновали архијереји попу Саве Шумадијског, Стефана Жичког, и Хризостома Браничевског који су држали типик са затвореним дверима и тихим читањем молитава. Но о овоме ћу више у тачки која помиње ово а коју си ти коментарисао.

Што се тиче почетка служења с отвореним дверима, ова богослужбена пракса је ненаметиво била присутна у неким београдским храмовима СИГУРНО 1992-93 пошто сам и сам лично присуствовао оваквим литургијама. Неки старији свештеници ни тада нису тиме били одушевљени, али исто тако нису били одушевљени ни превођењем делова литургијске службе са црквенословенског на српски. Генерално, консервативизам је увек био снажно присутан у Цркви, али врло чесо су управо тзв. "иноватори" били они који су браниоци Црквеног поретка и икономије спасења. Увек има оних који се плаше промена и сматрају да су непотребне. Ево, из излагања оца Јоила која је неко ставио на YouTube могли смо да видимо да део тих заблуда иде и из идеје да су аутори евхаристијских служби какве данас имамо у богослужбеној употреби заиста у целини били свети Василије Велики и свети Јован Златоусти. Пре свега, ови светитељи су и сами били "иноватори" који су можда пре канонизовали и уједначили форму службе него што су нешто превише измишљали. Наравно, много тога је додато након њих, а нарочито у нововековновној Русији. Али, о свему томе је доста писано овде по форуму и не бих даље узимао простор на ову тему.

Проблем настаје пре неколико година протурањем апсурдне тезе о "латинизирању" обреда. Након Другог ватиканског концила РКЦ миса је толико измењена да је буквално неускладива с нашом евхаристијском службом. Без обзира на то, ово је послужило као почетни изговор за избијање овог сукоба, што је према мом сазнању почело у Жичкој епархији. а епицентар отпора "новотаријама" у суштини је и даље тамо (нпр. етно-село "грешног Милоја").

1. Послушао сам овај видео који ставио са преосвештеним владиком Игњатијем где он говори о разликама између католичких "светитеља" и православних. Заиста ја не бих могао закључити да он овде признаје католичке "светитеље" за светитеље. Колико видим спорно је што он употребљава израз "католички светитељи". Међутим како је овај термин био употребљен у контексту објашњавања, то свакако није било разлога да се владика оптужи да признаје католичке светитеље. Када је у питању име и ангажман самог владике Игњатија Мидића код неких верника се створио страшан анимозитет према њему и уопште на саму његову помисао неки почињу да кипте од мржње. Такви су изгубили свако разумно критичко држање према ставовима једног појединца, тако да су такви људи у стању и исрпаван став који владика Игњатије изнесе да попљују и одбаце. Овој заиста ружној ситуацији је кумовало што шта. Наравно велику улогу играли су појединци који су се латили критике теологије владике Игњатија успут га називавши погрдним именима. Паралелно томе како неко чита критику његове теологије и прихвата је као такву, истовремено читајући погрдне називе којима се етикетира владика, то онда неумитно води ка томе да се у таквим људим јавља мржња. То су они најекстремнији случлајеви. Има оних средњих који ће се задржати само на критици, суздржавајући се од блаћења имена и епископског достојанства. Ја сам дуго времена читао ту страну, и прихватао сам све што сам могао прихватати од критике владике Игњатија. Углавном сам стекао слику да владика Игњатије учи погрешно светим Оцима и предању Цркве какво је описано у житијама светих. Долазио сам с времена на време у једну колизију са таквим мишљењем, јер сам некад помислио да од владике Игњатија не може ништа добор изаћи, а иначе најбољи опис православног погледа на иконе први пут сам управо прочитао код владике Игњатија. Па сам се некад питао како сад то.  89898989898989 Бојим се да је сад прекасно, и да су неки људи заувке одлучили да изграде култ мржње према владици Игњатију, и то је оно што хоћу да кажем да је можда на време и владика Игњатије реаговао, тј да се чешће јавности обраћао поводом разних оптужби да пропагира јерес, можда би био боље схваћен. Ја ево још увек имам утисак према владици Игњатију, као некоме скривеном човеку иза завесе који има неко учење, а његови поштоваоци са шире и објављују на сва врата...Да би човек био схваћен треба да се мало покаже на делу, да се види његово држање, став, говор смирење...Није довољно само писати суви текст и бити хваљен. Нама данас ова савремена техника хвала Богу то омогућава, и врло је лако кроз медије овако нешто направити, а све за рад постизања разумевања и мира у Цркви. Наравно некима не вреди заиста говорити, они ће ићи ђоном упркос свему, али сам савим сигуран да би било много боље да се владика изјашњавао директно на оптужбе и критике које му се упућују.

Драго ми је, брате Јустинијане, да си у потпуности разумео проблем око владике Игнатија. Ово је пре свега питање немогућности масовнијег разумевања академске теологије која свој нарочити израз данас има у неопатристичкој синтези. Заиста, али заиста ни митрополит Зизјулас ни владика Игнатије не износе ништа ново. Они износе своја виђења и тумачења неких мисли неких светих отаца. Приговара се да је Догматика авве Јустина била замењена на ПБФ-у да би се уводила нека "латинизујућа" верзија митрополита Јована и владике Игнатија. Такав став је потпуно неразумевање неопатристичке синтезе и тзв. евхаристијског богословља. Да се разумемо, претерано инсистирање на несумнивом евхаристијском утемелењу читавог богословског дискурса има и одређене мане у академском смислу (бар се то мени тако чини), али неопатристичка синтеза је управо дала најозбиљнију критику римокатолицизма још од светог Марка Евгеника. Да римокатолици врло озбиљно схватају ову критику ++Зизјуласа сведочи и чињеница да управо њега зову на сусрете у Ватикану, по оној старој "пријатеље држи близу, а непријатеље још ближе."

Наравно, стоји потреба да се нађе снаге да се све ово објасни и на мало приступачнији начин, као што су од недавно црквену ситуацију (хвала Богу) почели да објаснавају ++Амфилохије и +Атанасије, који су недавно врло конкретно одговорили на многа питања која круже у нашој црквеној јавности. До даљњег, функцију објаснавања ће имати и овај наш Форум који је у интелектуалном смислу, превасходно ослоњен на неопатристичку синтезу.

2. Што се тиче владике Иринеја Буловића, без обзира да ли се он налази по задатку од Цркве када иде на скупове са иновернима, он лично требао би заузети другачији и смисленији став. Мени се не допада што је хвалоспоевно причао о папи Јовану Другом, и што је дозволио два сата да по смрти овог папе звоне звона на Саборној Цркви у Новом Саду. Сасвим са уверен и да је под његовим утицајем на сајту СПЦ осванула вест у смрти једног католичког кариднала који је у тој вести назван "блаженопочившим", а за њега да се служи "Света Литургија". То су несмотрени потези који не сме један православни епископ како не би доводио свој кредибилитет у питање код верног народа. Дакле није само у питању да владику Иринеја неко ухвати да слика испод једног Степница, него је у питањи његов претерано наклон став према католицима који иде до те мере да он њих готово признаје Црквом Христовом. Исто тако понављам, неразумљиво ми је инсистирање управо њега, владике Атанасије и осталих епискпа да СПЦ треба да учествује ССЦ, а ССЦ је једна заиста права синкретистичка творевина. Када би се о томе повело рачуна, ствар би могла бити много боља.

Питање учешћа у спољној мисији и ССЦ је део питања какву ми Цркву заправо желимо? Она је увек Једна, Света, Саборна и Апостолска, али се њено историјско формирање прилагођава потребама икономије спасења у савременом свету. РКЦ врло озбиљно ради на приближавању православљу и УВЕК ЧИНИ ВЕЋЕ УСТУПКЕ НЕГО МИ, као нпр. кроз примере које си навео за владику Иринеја бачког. На жалост, људи упорно заборављају да је владика Иринеј докторирао на теми која је двоструко анти-римокатоличка: тако што третира светог Марка Евгеника, познатог по успешном супротстављању Флорентинској унији и што пише о његовом учењу о происхођењу нетварних божанских енергија - учење које су папе осудиле као јерес. Али, боље да послушамо богомудра размишљања самог валадике Иринеја о овоме:

За светог Марка - за Цркву уопште - „јеретик је и законима против јеретика подлеже свако ко ма и најмање застрањује од праве вере”. По светоме Марку јеретици разних врста су „фалсификатори божанских догмата”, а заједничка им је особина свима, без разлике што НА СВОЈУ РУКУ И ПОГРЕШНО ТУМАЧЕ РЕЧИ СВЕТИХ БОГОСЛОВА И ОТАЦА.

Богословски, пак, дијалог Цркве са заједницама изван ње које верују у Христа Бога, јесте непотпун дијалог, јер је он само средство и начин да се постигне горњи циљ, да се постигне пуно међусобно молитвено општење и заједница у Телу и Крви Господа. Непотпун је, дакле, богословски дијалог стога што је ограничен само на дијалог речима, и никада и ни у ком случају не може се у њега „укључити" оно што би, у случају успеха, требало да буде његова тековина - а то је молитвено општење и његова круна светотајинско и светопричасно општење.

На тај начин смо дошли до једног од основних светомарковских и светоотачких начела православног дијалога: -НЕМА И НЕ МОЖЕ БИТИ МОЛИТВЕНОГ ОПШТЕЊА И ИНТЕРКОМУНИЈЕ, НЕМА И НЕ МОЖЕ БИТИ ЗАЈЕДНИЧКОГА МОЉЕЊА И ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРИЧЕШЋИВАЊА ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНИХ И НЕПРАВОСЛАВНИХ, све дотле док се не постигне циљ дијалога - сагласност у вери, а ако се она не постигне никад, онда никада неће бити заједнице и јединства.

Ово су дакле ставови владике Иринеја о латинима формирани на основу става и приступа светог Марка Евгеника. А ово су ставови о начину вођења Дијалога с римокатолицима - опет формирани на основу приступа самог светог Марка:

Из поздравног говора св. Марка при отварању сабора 1438. у Ферари видимо да је он толико ЗА ДИЈАЛОГ И ЗА СЈЕДИЊЕЊЕ, сад се жртвује докле год је то могуће, свој строги и тачни и савесни православни богословски речник тако да Латине назива „људима Господњега Тела", а папу ословљава титулом „пресвети оче", мада је интимно сматрао латинство за јерес... Светитељ чак не само да одаје признање папи и хвали га за његову иницијативу око поновоног сједињења хришћанског Запада и Истока, помоћу весељенскога сабора, него папи признаје и првенство, прелазећи преко чињенице да Православна Црква признаје почасно првенство папи условно, тј. само у случају када је папа римски по вери православан. Овде, дакле, видимо да св. Марко из жеље да што више потпомогне дијалог и евентуално достизање јединства у вери, прећуткује папину неправославност и - узимајући у неку руку пожељно за стварно - обраћа му се као превенснтвујућем. Дипломатисање једнога виспреног Византинца? Не бисмо рекли. Пре би се овакво говорење Светитељево могло означити као тактичност у дијалогу, као поштовање према личности саговорниковој, без обзира на размимоилажења у богословским убеђењима и као покушај да се разговара топло људски, хришћански, с поверењем и искреношћу и - што је најпретежније - са љубављу... Заиста и доиста је посреди љубав према Латинима, према тим расправослављеним хришћанима. ... Свети Марко је мрзео њихову јерес, али је љубио њих. Ево како то искрено и дирљиво формулише, Свети обраћајући се свеједнако папи Евгенију: „Теби доликује, преблажени оче, ако само ухтеднеш да саставиш растављено и да срушиш преградни зид и да извршиш дело божанског домостроја... Подигни очи своје унаоколо и види часне и свештене старце, честите старине којима би сада већма требала постеља и одмор, али су се ипак отиснули из својих крајева и прибегли твоме савршенству, обузети једино надом на Бога и љубављу према вама".

Трудом нашег вредног и доброг брата Дејана Бићанића сви ови подаци су објављени на нашем форуму:

https://www.pouke.org/forum/index.php?topic=551.15

Коа и много више од тога. Стога, препоручио бих твојој пазњи текстове и интервјуе владике Иринеја бачког које имамо на овом линку, а ја сам овде само извукао неке илустративне моменте. Тако, владика је још 1993 врло детаљно објаснио свој став према РКЦ који се, ето, хвала Богу ни до данас није променио нити је скренуо с пута светог Марка евгеника нити авве Јустина. Дипломатска пристојност да, intercommunio не!

3. Дакле што се тиче самог образца служења литургије, као што сам горе рекао не знам у којој је то епархији могло бити уведено још пре 20. година осим у Бачкој. Немири око служења литургије почели су у Шумадији и Жичи, а после тога се прелили у Браничево. Када су почели ти немири није се могло рећи да се у тим епархијама литургија служила већ 20 година по новом образцу, јер ако погледамо онај видео када је све почело у Тулежима, један од пристуних се обраћа владици Јовану, да му ништа није јасно, он је скоро служио како треба (када је тек дошао) сви су били задовољни,а сада на просто без објашењења почиње се са другачијом праксом. Онај видео из Тулежа је показао у ствари мањкавости на обе стране. Прва страна која је знала каква ће се литургија служити и свесно су провокатоски кренули да одговарају другачије, а владика Јован се непажљиво изгаламио на те људе поручујући им да они не знају Литургију. Дакле узрок проблема се може потражити у појединицма који су потпиривали сукобе за ради неких њихових интереса, ваљда хоће да буду некакве вође у центру пажње, исто тако народ тих крајева је осетљив на промене јер то су крајеви у којима је владика Николај ходао и учио људе, неки су још живи који су имаи са њим живи контакт, и такођер неспретно држање архијереја према народу који тражи објашњење зашто се врше измене, чији се захтеви не уважавају. О овом проблему најбоље рекао Патријарх Иринеј док је још био владика Нишки када је одговарао једној госпођи на писмо где је укратко објаснио да греше и они који се очајнички буне против нове литургије, када такве није јерес, а греше и архијереји који немају слуха за народно незадовољство. Ја сам од скора у Цркви, највише 5 година и моја прва литургија са којом сам се срео била је управо са отвореним дверима. Када сам након пар месеци отишао кући, па тамо отишао на литугију, када оно затворене двери, и нечујем свештеника па сам се питао шта је ово...Разумљиво је да литургија на којој се отварају двери и читају молтиве на глас не може бити нешто што ће аутоматски штетити људима, јер ради се о форми, не суштини промене литургијског живота, али мора се водити рачуна да се народу објасни "зашто" ако се уводи, и у томе видим дио проблема јер то није учињено. Постоје проблеми у литургијском животи верних који су се вратили Цркви након комунизма,  проблеми су рецимо понашање у храму, не редовно учествовање на литургији, нередовно исповедање и причешћивање, невера људи да је причешће Тело и Крв Христова, учестала пракса причешћивања по завршетку литургије, неблаговремено време за држање беседе (у неким епархијама и парохијама беседа се држи после причешћа што је нелогична паркса, јер поука треба да се ваља упути пре причешћа...). Када је у питању обнова литургијског живота заиста има тога шта за реформу, али ако се обновом литургијског живота зове отварање двери или читање свештеничких молитава на глас, или укидање трећег тропара онда ја сматрама да је то промашена литургијаска обнова. Не видим шта је ту допринело чему шта, нарочито јер не постоје јаки аргументи да отворене двери, или укинут тропар трећег часа заиста доприносе побољшању учешћа у евхаристијској заједници. Владика Атанасије се упире да докаже како тропара трећег часа није било у древној Цркви, а ја кажем па добро нека га није било, али шта он смета и коме смета? Ако су га свети увели, ко смо ми да га укидамо? Зато мислим да никакв вид литургијске обнове није добар ако ће он допринети поделама. Зато дио одоговорности због дешавања у Цркви по овом питању видим и на нашим архијерејима који немају слуха за народно негодовање нити чине какав ангажман да покажу и докажу своје ставове нити показују меру снисхођења да су спремни и да одустану од нечега како би постигли мир са својом паством. Разумемо се брате Андреј да ће бити њих који ће и поред тога негодовати, али у том случају они су се показали, и не постоји никакв изговор за њихово деловање, и верујем да би после тога они убрзо и нестали са сцене.

Болдовао сам делове у твом посту с којима се 100% слажем и мислим да је помириви став владике Иринеја врло реалистичан. Али, само да не заборавимо неке важне чињенице:

- обнова траје много дуже него сама побуна;

- побуна је почела из другачијих мотива а "обнова" је узета као изговор;

- у анти-обновитељству предњаче лаици који често испољавају нецрквену агресивност;

- постоје разни спољни и недобронамерни утицаји у консервативном табору (поготово неки медији);

- нико никоме није наметао обновљену литургију - имамо небројене покушаје наметања тзв. "старе";

- питање службе је ИСКЉУЧИВО у ингеренцијама архијереја - не других клирика или лаика;

Узевши све речено у обзир, у овом тренутку је тешко повући се, макар и из икономије, пошто би то дало утисак тријумфа групама које свесно шире анти-црквену праксу. Ово би имало велике последице на неке касније, свакако значајније одлуке. На жалост, није нам ово сада требало, али, плашим се да ћемо хтели-не хтели морати да расчистимо веч једном питање - ко јесте а ко није у Цркви?

4. Што се тиче укидања имена у Црној Гори, ако је ово изговор што говориш, притиска државе Црне Горе и борба са дедеићевском сектом не знам шта да ти кажем брате, то је сувише олако учињено. Можда мало не разумем поенту какве везе политички притисак и подршка државе Црне Горе такозваној "црногрској православној цркви" има са укидањем назива Српска. Молим те ако можеш да ово појасниш још мало.

Прво, ја и даље не знам да ли је тај податак о "промени имена" негде званично потврђен. Али, чак и да јесте било тако, то би био неопходан компромис који не би било могуће учинити без потпуне подршке СА Сабора. ++Амфилохије то СВАКАКО не би могао да уради на своју руку - и то је СИГУРНО тако. Заиста, много безначајнија питања од овог се решаавају на СА Сабору. Много је значајније да Дедеићева секта има одлучну осуду Васеленске патријаршије и никакву шансу да је било која помесна Црква било где у свету призна.

5. Што се тиче владике Артемија, о овоме смо већ мање више изнели све шта смо имали тако да не би о овоме.

Слажем се.  1314_womens

Нисам љубитељ Берђајева јер је имао неких чудних ставова који су излазили из оквира православља, али погледћу ову књигу који су препоручио кад будем имао времена, чуо сам и знам за њу.

Наравно, сви руски боготражитељи имају разна лутања. корисни су за оне који имају богословски желудац да "сваре" а да се "не отрују." Међутим, ова књига је по мом скромном расуђивању, једна од најзначајнијих и најбоље написаних ПРАВОСЛАВНИХ књига написаних у прошлом веку. Свима је од свег срца препоручујем. За сваки случај, поново додајем линк ка овој изврсној књизи:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/berdjajev.htm

[Искушеник]

ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Чиме се наш СПЦ дичи?Господе помилуј и спаси нас од нас самих.Док се јеретици ваздижу у облаке ава Артемије се напада свакодневно Синодавци га не остављају на миру!

Поново у истој групи исте изјаве. Ово "јеретици" се односи на митрополита Јована Зизјуласа и то је коментар на линк ка теми о његовом добијању почасног доктората.

Све је то у реду. Ако је Митрополит Јован за некога јеретик, нека је, али постоји ту једна веома битна ствар коју ови бранитељи не знају. Како некога могу називати "јеретиком", а притом имати потпуно општење са истим, зар то није лудост и болест духовна. Од када су светлост и тама у заједништву. Ко општи са јеретицима и сам је јеретик и ту нема даље приче. Зар се ту не види духовно обољење за које је потребно дубоко и дуготрајно излечење, а притом ту је и огромна доза незнања. Сво знање се своди на стално понављање мантри : папа, екуменизам, сатанасије, злиринеј, екуменисти, синодалци, екуменизам, папа, екуменизам, свејерес, јеретици, свејеретици, архијеретик, паписти, новотарци, екуменисти, екуменисти, папа, екуменисти....

[Guest]

ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Чиме се наш СПЦ дичи?Господе помилуј и спаси нас од нас самих.Док се јеретици ваздижу у облаке ава Артемије се напада свакодневно Синодавци га не остављају на миру!

Поново у истој групи исте изјаве. Ово "јеретици" се односи на митрополита Јована Зизјуласа и то је коментар на линк ка теми о његовом добијању почасног доктората.

Све је то у реду. Ако је Митрополит Јован за некога јеретик, нека је, али постоји ту једна веома битна ствар коју ови бранитељи не знају. Како некога могу називати "јеретиком", а притом имати потпуно општење са истим, зар то није лудост и болест духовна. Од када су светлост и тама у заједништву. Ко општи са јеретицима и сам је јеретик и ту нема даље приче. Зар се ту не види духовно обољење за које је потребно дубоко и дуготрајно излечење, а притом ту је и огромна доза незнања. Сво знање се своди на стално понављање мантри : папа, екуменизам, сатанасије, злиринеј, екуменисти, синодалци, екуменизам, папа, екуменизам, свејерес, јеретици, свејеретици, архијеретик, паписти, новотарци, екуменисти, екуменисти, папа, екуменисти....

Они то једино само и знају , да мудрују без икаквог стида и поштовања.

[И.стојковић]

ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Чиме се наш СПЦ дичи?Господе помилуј и спаси нас од нас самих.Док се јеретици ваздижу у облаке ава Артемије се напада свакодневно Синодавци га не остављају на миру!

........

Свако од нас, као ћелијски део, Свете нам Мати, Српске Православне Цркве, заиста се дичи, пре свега правилним разумевањем Христових речи "Љуби ближњег свога"

Ја разумем у потпуности браћу и сестре наше у Христу, које "пече" љубав којом узвраћамо на увреде, и искрено се надам, а заиста верујем, да ће Огањ Његове Љубави, спалити гнев који их обузима, како би, чим пре, Огањ опет био Мелем....

Не може мене нико толико не волети, колико Он из мене воли њих....

Све ће бити, на крају, добро, само смирено.....

:cheesy:

dada

crvenilo

[Guest]

и ја се надам , даће Бог !

[Владан Здравков Меденица]

Да ли може неко да ми одговори, јер сам ја баш неучен...

Интересује ме да ли је Владика Артемије и даље Владика (Епископ) иако је он умировљен... Да ли и даље има тај чин или је рашчињен.. онда свакако не би требало допуштати да се неко према њему обраћа уврједљиво.

Ако је тачно шта кажу за њега онда ће њему Господ због тога судити или му неће судити, али мислим да док је он Владика (ако јесте) онда су сви дужни да му се обраћају са поштовањем. Иначе сам и даље увјерења да је овдје један велики неспоразум и да Владика Артемије није намјерно показао непослушност и покорност Патријарху,  већ је то било случајно и не сагледавши последице.

СЛАВА БОГУ, биће то све како ваља!!! ДАЋЕ БОГ.

молим још ј ендом одговор на питање да ли је +Атанасије и даље Епископ.

Мислим да јесте, ал да видим да ли сам пропустио шта

[w.a.mozart]

inače...zašto pored rečenice-istina je samo jedna-stoji vladika Artemije... to je neumesno