Разлика између сујете и осетљивости?

[Никола Ђоловић]

gringrin

[Јаков.]

Recimo na primeru.

Ako te neko uvrijedi. Opsuje i slično. Sasvim je prirodno da te to pogodi. Znači da si osetljiv. Ali ako se na to naljutiš ili odreaguješ onda si sujetan, a ne osetljiv.

[vessna]

Kako da nazovemo preosetljivost?

[Никола Ђоловић]

Осетљивост, можемо ли је бирати или се рађамо са њоме?

Неосетљивост, исто тако?

Сујета? Хм, зла осетљивост, увређеност ни за шта, неосновано осећање личне увређености због заблуде о сопственој величини (мегаломанији)...но, махом и фамозно бркање појмовног расуђивања са ближњима где се један контекст сахранњује због преваге другог...

Потребна је осетљивост али од ње не треба правити сентиметалност и патетику, потребна је и неосетљивост ако је могуће када не требамо нечијој увреди да дамо запремину којом би сам увредилац хтео да нам увелича...

[Зорица екс Милева]

Свега у мјерама. Претјерана осјетљивост заиста може да буде погубна како за онога ко је преосјетљив, тако и за његове ближње. Исто важи и за неосјетљивост. Свако претјеривање шкоди. Не знам шта ме више погађа - претјерана осјетљивост, или неосјетљивост.

Да ли се рађамо с тиме?  0409_feel па сигурно да повучемо генетски један дио, али сигурна сам да можемо да се мијењамо, мислим да се доста тога и научи од људи с којима растемо, па касније је изузетно тешко ослободити својих навика. Вјерујем и да одређени догађаји у животу могу у потпуности да одреде особу у погледу осјетљивости, гдје неосјетљиви постаје осјетљив и обрнуто.

[Никола Ђоловић]

Није свака осетљивост - неоснована по својој пројави ако су намере богодоличне ( у апостолском духу:"Гневећи се не грешите!"); као што није ни свака сујета - основана као што она сама покушава кроз домаћина који реагује да оправда и оне недоличне афекте као доличне....

[xyz]

Шта је осјетљивост него увређеност и сујета?! Осјетљив=лако увредљив?

Осјетљивост је када смо осјетљиви према другоме. Када нас дирне оно што се дешава другом човјеку, а када смо осјетљиви за оно што се тиче нас, то је углавном сујета... Може човјек да буде веома  осјетљив а да ни е од емпатије нема...

[Никола Ђоловић]

Шта је осјетљивост него увређеност и сујета?! Осјетљив=лако увредљив?

Осјетљивост је када смо осјетљиви према другоме. Када нас дирне оно што се дешава другом човјеку, а када смо осјетљиви за оно што се тиче нас, то је углавном сујета... Може човјек да буде веома  осјетљив а да ни е од емпатије нема...

Не, није свака осетљивост - сујета. Не носи свака личност истоветне сензибилитете. Човек може да буде осетљив на нечију неправедност (нпр. одбрана некога ко је угрожен)...Зато сам и навео апостола. Не можемо да генерализујемо проблематику.

[xyz]

Никола, угризла сам се за језик...

Превише сам генерализовала ствар... Заправо сам се залетјела јер је тема тако постављена, а и на начин на који сам је интерпретирала је мени била актуелна...

Заправо је осјетљивост доста широк појам. Нисмо сви исто саздани, не подносимо једнако ни конфликте, ни стрес на послу,  ни низ других ситуација које нам живот носи..

Потпуна неосјетљивост је ваљда неко психопатолошко стање...

Извињавам се на излету

[И.стојковић]

Осетљивост, у сваком свом изражају, лично мени, јесте подстицај сопственог преиспитивања вере и наде у Христа.

"Раније" сам увек реаговао на "прву лопту". Раније сам често осећао или гнев, или тугу,или немоћ, или "победу", али све је имало укус горчине. Јер све је у бити било моја сујета.

"Данас" кад осетим сопствену осетљивост у току догађаја, разговора, односно кад немам времена да изанализирам шта ме је подстакло да осећам потребу да "одреагујем", најчешће се повучем, ућутим, умирим.

Кад останем сам, подсећам себе како Би Христос Одреаговао.Ако немам одговор у глави, увек, али увек га нађем у Светом Јеванђељу.

"Данас" врло ретко осећам гнев, тугу, немоћ, победу. Врло ретко је укус горчине, а све чешће осећање Радости. 

И заиста, зашто би се ико ко у верује у Христа, гневио, туговао, "побеђивао", кад су у Царству Небеском, које сад предокушамо, таква осећања непозната.Да ли после Светог Причешћа ико осећа гнев или победу над другим човеком? Да ли ико осећа тугу?

Осетљивост, "храни" сујету, а сујета "храни" гордост, тако да не мислим да су појмови осетљивости и сујете различити, већ узрочно-последични.

greengrin

greengrin

[w.a.mozart]

ne znam finese jer i jedno i drugo proizilaze iz osećaja da smo povredjeni.... prvo iz egoizma i samouverenosti a drugo zbog prelikog pridavanja značaja nečemu što nas pogadja ili senzibiliteta koji imamo....

ali jedno znam sigurno.... što se više sjedinjujemo sa Hristom i upodobljavamo se ljubaznom Gospodu našem,ove dve-pojave- se drastično smanjuju i na kraju i nestaju...

prva- jer nema prostora za nju- KAKO VOLETI SEBE KAD VOLIŠ HRISTA...

i druga- KAKO BITI POVREDJEN KAD ZNAŠ DA JE HRISTOS BOG...

i što kaže jedan afrički propovednik hrišćanstva iz Lesota...

sve će biti dobro na kraju... ako nije dobro, još nije kraj  bendoff

[Никола Ђоловић]

319.gif

Nije svaka osetljivost sujetne frekvencije... u tom slucaju onda je i Hristos bio sujetan kada se bunio za samar pred prvosvestenikom Kajafom...

[emilija]

Није свака осетљивост - неоснована по својој пројави ако су намере богодоличне ( у апостолском духу:"Гневећи се не грешите!");

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Da...to je.

dada

[emilija]

Осетљивост, у сваком свом изражају, лично мени, јесте подстицај сопственог преиспитивања вере и наде у Христа.

"Раније" сам увек реаговао на "прву лопту". Раније сам често осећао или гнев, или тугу,или немоћ, или "победу", али све је имало укус горчине. Јер све је у бити било моја сујета.

"Данас" кад осетим сопствену осетљивост у току догађаја, разговора, односно кад немам времена да изанализирам шта ме је подстакло да осећам потребу да "одреагујем", најчешће се повучем, ућутим, умирим.

Кад останем сам, подсећам себе како Би Христос Одреаговао.Ако немам одговор у глави, увек, али увек га нађем у Светом Јеванђељу.

"Данас" врло ретко осећам гнев, тугу, немоћ, победу. Врло ретко је укус горчине, а све чешће осећање Радости. 

И заиста, зашто би се ико ко у верује у Христа, гневио, туговао, "побеђивао", кад су у Царству Небеском, које сад предокушамо, таква осећања непозната.Да ли после Светог Причешћа ико осећа гнев или победу над другим човеком? Да ли ико осећа тугу?

Осетљивост, "храни" сујету, а сујета "храни" гордост, тако да не мислим да су појмови осетљивости и сујете различити, већ узрочно-последични.

dada

greengrin

greengrin

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo je stvar teskog i upornog treninga, ali istinita je svaka rec:)

[emilija]

Mozda ne postoji jasna granica izmedju sujete i osetljivosti, nego vreme.

Sve krace vreme koje nam je potrebno da se posle uvrede, povrede, napada, smirimo

Sve krace vreme za osetljivost i uporedo duplo krace za pobunu sujete.

Vreme koje je potrebno da se bas povucemo i smislimo nacin kako sto brzhe uteci tim gorkim osecanjima.

Doci u to stanje bas kao posle pricesca...