Петак други по Пасхи

[Огњен]

Дап. 13 зач. (V, 1-11).

У дане оне, неки човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, и сакри од новаца са знањем и жене своје, и донијевши један дијел положи пред ноге апостолима. А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не бјеше ли твоја? И кад је продаде, не бјеше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу. А кад чу Ананија ријечи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише. А кад прође око три часа, уђе и жена љегова не знајући шта се догодило. А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнијети. И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина. И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово.

Јн. 17 зач. (V, 30 - VI, 2).

Рече Господ: Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. Ако ја свједочим сам за себе, свједочанство моје није истинито. Други је који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене. Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину. А ја не примам свједочанство од човјека, него ово говорим да се ви спасете. Он бјеше свјетиљка која гораше и свијетљаше; а ви хтједосте мало времена да се радујете свјетлости његовој. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер дјела која ми даде Отац да их свршим, ова дјела која ја чиним свједоче за мене да ме је Отац послао. И Отац који ме посла он је и посвједочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видјели. И ријеч његову немате да обитава у вама; зато што ви не вјерујете Ономе кога Он посла. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени; и нећете да дођете к мени да имате живот. Славу од људи не примам, него вас познајем да љубави Божије немате у себи. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. Како ви можете вјеровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате. Јер да вјеровасте Мојсеју, вјеровали бисте и мени; јер он писа о мени. А кад његовим Писмима не вјерујете, како ћете вјеровати мојим ријечима? Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Због чега су сагрешили Ананија и Сапфира? Због тога што су заборавили да Бог све види - и њихова дела и помисли. Да су се сећали тога да Бог све види, и споља и изнутра, и то јасније него сви људи, па и они сами, никад им не би пало на памет да згреше пред апостолима. Од тога потичу и сви наши греси и грешне замисли. Ми се трудимо да наше грехе сакријемо од људских погледа и сматрамо да смо тиме нешто учинили. Људи нам, не видећи наша дела, одају поштовање као праведницима, премда се суштина наше ништавности ниуколико не мења. Знајући то, нека се свако пита: "Зашто сатана у срце моје ставља да лажем Богу у лице?" Очи Његове, светлије од сунца, виде и најскривеније тајне срца: ни нoћ, ни море, ни подземље не могу се сакрити од Њега. Ceћaj се тога и према томе управљај своје спољашње и унутрашње понашање, макар те и нико не видео. Када би Свевидећи био неко нама стран - још бисмо се и могли равнодушно односити према Његовом свезнању. Међутим, пошто је Он и Судија, и пошто суд свој, по своме свезнању, некад извршује и пре него што то ми очекујемо, бити равнодушан - није безопасно. Може бити да је код Њега већ решено да се над нама изврши суд онога часа кад помислимо да се са својим гресима још можемо скривати у тамној лажи: "Не види Бог".