Mилојко Талијан

[сербон]

причање четрнаесто

Чим су пали први залогаји пали и комплименти, од гостију наравно. Прле ко мећава. Тетка већ сам казо пристојна да јој даш сув леб и сирће похвалила би, де залута оваква добра жена  у овај осињак. реко би да се она и кева Тереза познају, нешто ко да је поменула Љубина, ал ја се био сконцентрисо на испаде ове моје камариле, ако будем моро да се потурам за случај неких евентуалија.

Сецула, мој друг Шале, па мој Шале, па бато Шале, јебем ти педера, са`ћу да му вратим Руфију, па нек се лижу.

Европиче се ускопистило од како је дошо Тајко, дал је шашоли коленом? Не би ме зачудило. Макања тео да јој се нешто нађе ал сам  га на време  зауставио, да не улази на туђи атар.

Ћале Тајо у великом стилу испричо да је јео све чувене роштиље на балкану , од Бањалуке до Софије, доле на југ до Штипа (нешто реко за пастрмајлије,умало  да се неки из мог штаба изрезиле, није то пастрмака Чик умукни), ал да је ово управо тај ранг највиши. Други круг утисака  почео климањем главе,на Тајково излагање, нормално Прле и Сецула. Би ми мало жао.

У то Шале доноси дубоки омањи лонац од прохрома пун леда, што дакле верно глуми киблу и у леду прави литрењак вински, значи широка уста са осно симетричном Кригеровом кривом као изводницом, и наравно  најважније, у литрењаку  бело вино.Следеће што је изнео ме докусурило, чаше за бело вино. Е одробијаћу га леба ми, иљаду пута сам  му тражио  таке чаше, вадио се да су зајебане за прање и да су много нежне и глави аргумент, само ја то тражим, а осталим гостима  су потаман бачвасте зајечарке за воду и све течно што се служи у Кому.

Видим да се нешто узмуво, али прво налио Сецули кад је овај прихватио. Јеби га  Тајко , што ниси сео где ти је место. Успут  питао да ли је неко од господе за црно. Тајко не пропушта да нагласи да му је црно дисциплина, ал да по врућини радије конзумира бело па ако је могуће он би  обичну чашу и мало киселе да пресече. Може. Даме? Сок, добро.

Моја страна све локатори, треба им количина, па су се редно определили за шприцер. На чистом остадосмо Сецула, Еуропич и ја.

Одмиче радња у гастрономији али нешто не чух да је неко помињо неки посо, прослава шта би. Сркућем овлаш винце , чувам се за изненадни напад дал Сецуле или Тајка, на Прла мање сумњам. Дакле ред њам њам, ред хихихи, монотонија.

Ма ни слутио нисам да ће Еуропич да нешто мрси о послу. Сестро слатка па каки ти посо мож да водиш, додуше има и то. како да не, наравно.

Она добра жена јој нешто додаде из неке фасцикле, пар листова  захефтани међусобом, једном у горњем левом ћошку, класика.

Господине Роковићу,..

Пардон Роваковић,

Опростите, дакле господине Роваковићу, Министарство је у плану    промена организационих целина синдиката запослених у металном комплексу, између осталог сачинило и један посебан контигент активности  за правилно реституисање синдикалне имовине,......

(Сестро слатка, па ја мислио ти си нека луткица за пратњу а оно мала коло води, чекај бре па ја те браним од ових аламана, како оно рече да се зове,  Дијана, а из ......, одакле беше родом, нисам чуо , а вероватно није ни рекла, ко би је то пито при упознавању.)

Онако овлаш укључујем Макању , Момо, да ли си већ упознао госпоћицу са нашим ставом у погледу овог питања.

Са` ћеш сестро да чујеш како се паламуди, па Макања је то учио на Светски признатим академијама за паламуђевину, Културник на радној акцији, ево га , ко тајфун.

Без осврта  на тренутни правни положај наше ванкњижне имовине, ми се морамо позабавити самим моментом стварања исте те њену трансформацију у приобаље новијег политичког функционисања, које признаћете не познаје категорију прелазног стања, а које у практичном смислу постоји већ дуже време,........

То Макања, то брале рођени, то ти ценим, ти си човек није твоја жена. Сад је час твој, нека жваћу ови колко оћеју ал ако има још заинтересованих одма ће се сами прозову.

А мој Макања ко да је баронише, помиње и неке немачке таблице, и англосаксонско правно наслеђе, де још нађе и Волтера, Русоа, Фушеа, јебем ли га, ал добро дави.

Дамица Дијана по занимању Еуропич из јебем ли га ког министарства још држи сладак кез ал све се више носић управља према мени, јок ја стрпљиво чекам да мој врли  сарадник заврши излагање.

Успут бацим око на онај текст што ми га је тутнула на пола Макањиног бритвљења.

[сербон]

причање петнаесто

Шта је бре ово, а па ово највише волим, кад сви мисле да се Милојко Талијан закопчава од позади, е ондa могу да дођем до изражаја.

(Па рече ли ти сестро неко министарство, а ово доле  десно у потпису,

за сукцесора  Друштво за неговање традиција Тимур, директор, Дијана  Трпижић, с.р.

Каки бре сукцесор, а лево види ја треба да потпишем у име подружнице синдиката металских радника, основна организација фабрика алата.)

(Значи ту смо, навлакуша, треба нешто да се муне у мутљавини, а преко Милојка. Талијан да се навуче на ово Еуропиче, е јеси ме поценио Тајко, ...)

(Па ја јесам јебиветар, вагабундо, ваћарош, ал нисам лопов, нисам  грамзо, кад си видо бре да се Милојко сам слади за својим столом, па Милојко ако нема ским да подели, обавезно баци нешто  за мачоре или оно керче у дворишту што га рани кева Тереза. Милојко да пије сам, па ако после прве раџе нико не долази Талијан бре иде , значи није дан.)

Макања још меље, Еуродајка још има исти сладак кез. Шаљем Макањи тајни знак да мало провоцира.

Е сад слушај мајстора.

додуше ми бисмо могли да утичемо на преовлађујући став унутар сруктура које контролишу  токове за које сте заинтересовани ако бисте показали спремност уобичајену за успостављање поверења,

И то је то, зна Макања кад да стане и направи тако упитну фацу,да мала нема шансе да се снађе, дакле мора неко да се огласи, ајмо Тајко, ајмо Прле. Tу је Талијан да вас сад сачека, није на ћошку бре него на ливади, ајмо лепи моји, тебе би Прле више волео одма би одусто да те газим, ...

Јебем ти, кад се сад нисам шлогиро. Знаш ко се јавио за реч. Смерна баба.

Нисам смео да оставим оволики аудиторијум, Под хитно Чик добија важан задатак код Шала у обезбеђивању  наставка  сесије , како шта значи, па да провери има ли још свежег меса, паприке и осталих потребштина, и како нешто мора да зафали, трк на кванташ, ето шта.

[сербон]

причање шеснаесто

Дакле смерна баба представља овај конзорцијум.

Управо смо тако и мислили, прво поверење, па онда наставак  преговора и наравно рализација.

Макања и не зна да сам се ја изненадио и сам наставља, не тражи  дозволу, нека,

Да ли то значи да ћемо од вас добити довољно опипљив предлог за другу фазу?

Компартја, који смисао за преговоре.

Наравно ако нам дате уверљиве гаранције о конспиративности нашег и вашег статуса током ,а и после преговора, дакле заувек.

Брале знао сам да је Макања ас, ал ни баба није за бацање, а да су испод истог шињела расли то је видљиво. Па Макања се одушевио што  је  наишао на равноправног саговорника, с толико пажње јој се обраћа да мала скида онај кез, зна да више није у центру пажње.

Е сад брале, то је већ мој ресор.

Момо, дозволи, допусти госпођи да нам презентује кадровска решења која ће бити  аплицирана.

Е овде сам их мало поценио, па неће нико да се офира до краја, види баба да сам само ја бацио поглед на онај документ што сам већ вратио Дијапичу и да ови моји немају појма око чега се копља ломе.

То је већ ствар господина Сејчевића

Ког Сејчевића шта баба мисли да јој верујем, па Сецула не зна ни о чему се досад говорило, он је бре овде мечка за водање, параван, много је ово за Сецулу. Он је да контролише Шала и тај ниво прстароша малих комбинација, где се штипка по мало да не заболи, а ово је бре велика игра, за махере, оне што су увек спремни да се провучу кроз иглене уши ал за добар ћар, њих нема кад је улог посан јок.Значи добро је. На правом смо трагу, али баба оће ово да сузи на четири ока, да проверимо,

Па госн Рале јер вам се чини могућном нека велика трансформација унутар вашег ресора?

Моје је да све распоредим на време и да гости буду задовољни, особље да  нарочито води рачуна о његовом величанству  госту.

Браво госн Рале, ово је заиста дивно чути из уста тако искусног угоститеља какав сте несумњиво ви (А и види се да ниси у игри. Добро идемо даље. Приводимо ово крају.)

Сад морам и ја једну бравуру.

Момо ти си од самог почетка довољно укључен у ово, но ја бих да се консултујемо са осталим члановима форума и да зато у овом закључку закажемо један састанак, наравно не на пленарном нивоу,али  исто тако оперативан, ако се слажеш.

Наравно

Остали?

Да, наравно, подразумева се.

[сербон]

причање седамнаесто

Наставак  је опет био кркање и локање. Сад кад се зна око чега играмо можемо и да се мало разгибамо.

Шале у пар наврата доносио свеже лесковачке уштипке, па још мало роловане  пилеће џиге, па мало крилца,онда ћурећа прса, ал никад гомила.

Пиће уредно. Ја се некако повратио од оног шок прелаза са пивкане на суво бело, разрадио пробавни и дигестивни тракт бубрежну активност довео у периодичну стационажу, брале шта рећи.

И већ почо да сумирам резултате  пленарног заседања, кад ме Цојга пита, ако уважени гости нису у великој журби, само отворимо велика балконска врата иза  наших леђа и слушамо музику на суво, што ће да буде за који трен. Јес петак је, сутра се не ради, леп амбијент, башта  па зашто не и музике?

Па јес нама је до музике , баш нас брига, ал партнерски табор је подељен у исказу, што ће се касније показати као можда корисно.

Дакле  разлаз, гости одлазе, остају домаћи. Да, да, лепо  уљудно, ма изванредно, каква релаксирајућа атмосфера, па види се да је то наша ћерка, свратићемо увек.

Тако су се оглашавали наши гости при поздраву са нама.

Брза демонтажа ентеријера, мислим раздвајање столова у појединачни поредак, креће музика, наш мали табор се смањује за једног члана, јер Цојга тражи да прекоредно плати туру, значи мора да се  удаљи.

Добро, да направимо рачун за ово досад па да кренемо из почетка, каже Шале.

Опа, мало смо се заиграли, госн Шаки, па зар ово није на рачун куће, је ли? Сецула ваљда има мандат да покрије све ово, коко чусмо, поносан је на ћерка фирму, не можемо ваљда директору да толико срозавамо углед и понос пре свега?

Талијан не зајебавај, знаш да смо им ми увек задња рупа на свирали,они  овде долазе само кад је попис по новој години, а и то нерадо.

Ускаче Макања.Шале, немој ти да зајебаваш. Дошо ти бре школски друг, исписник, све у суперлативу се изразио о кући, а ти би да још и наплатиш то, па немој.

Па добро Момо, ајд сад па ме нагузите, ево вам кључеви од касе па ви водите све.

Добро је крено Макања, сад ћемо мало да укључимо и унутрашњост преговарачке материје. А то што ти је Сецула оставио да си искључиви газда  у Комуналцу, па јел то за славље , мајку му ил није. Није он дошо да мене обавести о преузимању локала од стране пословођа.

Примио се Шале. Е Талијан, де си бре то прочито.

То се нигде не објављује, док се ствар не припреми, јел  ти можда мислиш да ће они да растерају људе који добро раде и да поставе неке новаке?

Стварно Шале, постајеш злотвор, где ће ти бре душа, па ми смо ти овде највернији сарадници, без нас би ово била биртија коју би већ рекетирало пола ових клинаца што су им асоцијације на пуцаљке од зове,браунинг и берета.

Ово никад нисам потегао као аргумент, а натезали смо се са Шалом ихихи пута и увек би га разгибавали до мушке шпаге.Зна Шале да ми нисмо цаве и да нам ували неку клемпу, а и ми знамо колко можемо да се испрсимо и држимо се наше црте, ал још није било оно дај срачунај нам то по методи директних трошкова. Никад. Од кад се разболео од повишеног нивоа шећера у крви, па Шале нема боље сараднике у послу од нас.

Јесмо ли ми бре ишли у набавку кад он није ни знао дал ће да претекне, јесмо.

Јесмо ли ми држали касу кад су Лојко и они дрипци око њега завлачили кеву Терезу , док је Шале био на неуспелој аудијенцији код Светог Петра, а, јесмо.

Јел Шишлин разбацо ону говнарију избачених из карате клуба Соко, кад су се навадили на џабалину уз претњу да буду партнери у послу, јесте.

А ко је ишо и молио дишу фабрике алата да се половина народног магазина у народу познатог као Комуналац и уписана као имовина фабричког синдиката не даје општини на располагање, јер су се они у УТРО Инекс били утроњали, да их не поткаче за оно обнављање фасаде Европе скупље од укупне активе предузећа, па их баш заболе за Комуну и пет запослених, ишо је бре Талијан, и умолио.

Ко је спречио искључење из система градског водовода и канализације и направио пољски веце, по хигјенскотехничким условима усмено добијеним од санитараца, па онда довео пола колегијума опшинских органа, на радне доручке, чорбице, и мезенца, па  госн Роле?

Да сам даље набрајо Шале би почо да плаче, а то нам није циљ, зато се окрећемо могућем решењу ако Шале не буде мого да се покрије, односно Сецула га одјебе.

Закључак ти одма презентирам.

Уопште не потраживати покривање трошка док се Сецула не понуди.

Покренути широки фронт у другом  и трећем кругу Комунаца и прихватити Руфију за почасног спонзора следеће акције, овај задатак решавају  Роле и Макања, а Шишлин само ако се мора. Руфији понудити упис у спомен плочу која се поставља у славу 30 година Комуне, у својству, ... смислићемо нешто  примамљиво.

Дакле  Шале је смирен, трошкић нећемо да му качимо, ал нема ни да профитира, мимо наше ај да кажем интерне комтроле.

Сасвим у реду и једногласно, у наставку дневног реда сесије,Роле на полузатвореној седници износи свој лични проблем. Нема за увођење даљинског грејања, фали му. Ко`ко? У јој,бре. Па Роле што бре не поделиш инвестицију са зетом? Зубар је бре фактор није боранија.

Ааа јесам, јесам. Мислим он и ћера ће сами да финансирају летовање у Платамони.

Е, зета треба мотком, ма шта мотком, житким прутом.од зета само штета. И шта сад, шешир или шта?

Роле гледа у патос, као ми смо му ту, је ли, ко род, вата нас на сентиш, ал што јес никад није одбио помоћ ником и ово је први пут да сам чуо  да је потражио помоћ. заједничка каса никад није постојла, ту социјалистичку аномалију смо избацили из речника самим уласком у Коминг, ал  братска солидарност брале, то ни Валенса није успео боље да реши.

Рола ће сви да напуцају на шпиц првом приликом кад се буде куропецо, ал сад је брале тражио поштеду и није  за одстрел, једино  што је бре износ голем, како ћемо ово да решимо немам појма. Цојга се већ удаљио и од њега нема помоћи бар засад, а сви знамо да је он прилично стабилан и да може да залегне, сад ко`ко? Макања и ја смо одувек у истом кругу, на нас не рачунај више од једне месечне плате а и то је ако? Шишлин? То ни он сирома не зна.Од како је снајка у кући, кева Зора јој пренела сво знање успешног вођења куће и сад види?

Роле брале, помоћи ти нема, одлаже се до даљњег.

[сербон]

причање осамнаесто

Одма следећег јутра кренем у истражне радње.Мислим кака је то заврзлама, око Комуне, како то власништво фабрике алата  а користи је Инекс?

Морам да тражим обазриво, да се не диже ларма. Дара, најбоља жена у фабрици од како  је Бог допустио женама да раде у фабрици. Она је та која може да ми омогући истражне радње.

Нисам омано, реко Дари да ми је потребан попис имовине фабричког синдиката и готово, после само књижни листови за некретнине а нема их много, један једини, одлуком том и том у име народа трговачки суд уписује у регистар синдикалну подружницу, трт мрт и сад најглавније.седиште организације, то .

У катастру већ иде , само кад имаш прави траг, има ли накнадних уписа, нема.

Шта закључисмо, зграда Комуне у власништву фабричког синдиката.

Значи она јучерашња игранка има смисла, брале.Да сам потписо оно што ми понудише оде Комитернала ко на златан крст да смо је ставили. Добро, значи биће још покушаја. Треба ми хитна стратегија, оно од синоћ је био обичан препад, није успео, сад ће да се профини противничка стратегија. И што би ми требо неки мамлаз за топовску храну. Да га наместим у неку смешку, а да не пропадне скроз, а ови да се сами ураде у покушају отимачине.

Цео дан размишљам о томе, ал нисам се померио, ни макац. Близу сам одустајања, преласка на неки мање амбициозан план.

Ал, знаш брале, кад се скоцкају ствари како треба, кад све иде како би ти само волео, а тако и иде , а ти мислиш да си мађионичар, да си геније, сам себи ласкаш,  и кад се упиташ шта си ти то тако ингениозно смислио или урадио, видиш да си се много преценио, и да си миљеник фортуне. Ако ти се то понови више пута, а набио си скоро четири банке у гузу, брале близу си зајебаних питања  о бесплатном боравку на овој планети. Колко још бољих од тебе има а ни опепелили нису, грче се и муче, не могу нос да дигну а све раде по пеесу, честито, поштено,а...

Седнем некад сам у Ком, пре подне на радном доручку, и гледам мајку Терезу. Љубинку. Старија од моје Косаре, ради и издржава ћерку која је докторирала на филологији, без посла и разведену, и унучицу негде на средини основне школе. Муж настрадо при изградњи фабрике алата, нико не зна како, тадашњи директор наложио да јој се у оквиру народног магазина начини нужни смештај, а то је ово ћоше што се наслања на Комуналац, заједнички зид имају. нема прозор на улицу, само гледа у двориште.И данас је ту. Од кад ме Роле довео  овде седамдесетпете, нисам је чуо да се на нешто или некога жали.А нисам чуо ни да се нико од ових с моје стране шанка, нешто пожалио на кеву.Никад. Било је пролазних бараба које млате по дефиницији, па насекирају кеву, ал да ме питаш како она реагује кад очигледно ђоном иду на њу, реко би ти, ова жена је најсмиреније биће на планети, њу ни са клеветом, ни неправдом, ни незнам којим безобразлуком нико није избацио из њене нирване. Сад ти је јасно зашто сам јој придружио надимак.

Прилично сам се начекао док се потврдила моја теорија о покушају мувачине, тј  отуђења  народне  имовине.

Имо сам припремљену скицу  али мозаик се није састављо  како сам га у првој итерацији поставио.

Ево ти моја прва скица.

Тајко је шеф, баба Госпава (тако се зове смерна баба),главни оперативац вероватно у неком сродству са Тајком, Дијапич роба из излога за малде мајмуне и надолазећи кадар, Сецула камен спотицања, мислим жао им да га сјебу јел им је нешто ваљо, а не могу да га узму у екипу, јер је нижа лига.Прле ситнина за узгред ако треба покриће у раду.

Хм.

Е мој Талијан, да, себи кажем, колко си се пута уверио да на тараби није оно што пише, а?

Из фабрике ветар дува. Дара, часна и поштена жена, а и памти , зна и на чијој је земљи направљена зграда народног магазина. Дал је то у књигама сад тако она се није тиме никад бавила, ал бре то била мајчевина Љубинчина, ја кеве Терезе. Шта би брале, до сад биле само смешке, а, е сад мало драматургија.Не волиш да слушаш, па јел видиш ти ову моју косу,а  а оћеш да ти покажем  личњака, од пре три године, па да видиш ? Па нисам ја брале од камена, видиш како је Милојко побелео, добро није скроз, није ни ћелестонац.

Сад пази ово. Главни лик ове мувачине је чова који је учланио Тајка у Компартију, дао му диплому, и после успешне провере послат у полицију, где врло брзо напредује иако је средњак у профи смислу. Ал је зато везан има га у џепу, што се више вине већи је дужник.

Тај чова је бивши директор фабрике, после тога прелази у дипломатију, један мандат у Тунису, економска мисија. Он је поставио и садашњу гарнитуру у фабрици алата. Фабрика уговара велики извозни посао , наравно бивши диша је посредник, Код шесте , задње испоруке, враћа  се нека мала количина са образложењем да не испуњава критеријуме по техничкој документацији која је саставни део испоруке, али се истовремено активира банкарска гаранција за непокривени аванс, као да ни један комад није испоручен. Пропаст. Фабрика се никад није опоравила од овог удара.

Сад ће ускоро да почне поново приватлук код нас ,брале ово је прича из `88. Ти се питаш па јел овај Талијан толико луд  да му верујем и да је пророк. Јок брале, ово ти преносим причу човека коме нисам тад верово ни реч ал се све потврдило, рећи ћу ти касније ко је тај чова, и он је после диго руке од свега.

Они који знају, за зез, се спремају  да купују, наравно са ловом коју су на време припремили. Њихови људи врше припреме, систем је овакав.Чопор лавица се устреми на стадо бивола, младунче које се у страху одвоји од мајке и крда прво страда.

Ако се Комуналац на време преведе у приватне руке јер  је изграђен на приватном земљишту које никад није преведено у друштвено, а биће ускоро, јер се спрема промена закона, онда ће нови власник да се појави и као партнер у УТРО Инекс, па ће да се дели већи колач. Ствар није баш лако разумљива ако седиш и пијуцкаш У Кому и баш те брига за остатак света, ал ако те гурну у њину мувачину, па нараво да ћеш да се питаш, шта ја то радим.

Е Талијан се тако запито.

[сербон]

причање деветнаесто

Кад ми је у задњој верзији само фалило, да видим ко је смерна баба а ко Дијана Еуропич, било јасно ко дан. Диша побего  управо да би се избегло наглабање о његовој моралној подобности обзиром да већ био ожењен али је завео  нешто млађу партијску другарицу. Дијана је његова ћерка па јој спрема мираз.Никад није ни живела у чаршији.

А шта ту ради Прле Главуџа.

Па исто што и ја. Гризе муда што је немоћан да било шта поправи. Тајко га држи у шаци јер је лоше водио случај организоване контрареволуци- онарне активности са несагледивим последицама, о чему су се изласнили сви Тајкови партијски другови. Па зашто мора да шени ако већ не може да напредује? Ма није Прле толико глуп, па он ми је потврдио пола моје приче, Тајко га управо и послао да нас разбије током наше мобилизације. а кртица је , нећеш веровати Цојга. Где сам био, кад сам тако наиван? Да ме Прле  не навлачи у очајању?

Тајко мора да се одужи  свом довека партијском шефу, Сецула  мора да се прави луд и да Дијану признаје као своју ћерку, само не сме да таласа јер му је жена још увек партијски активна, и нема одбора у коме не узима учешће, али се давно опаметила да се не размеће, ћерку је већ удала за младог дипломату од каријере, трећеог секретара амбасаде у Каиру.

Прле, Прле још није у слагалици.

Питам га зашто сам ја изабран за  трансфер Коминга из фабричке својине у неку зајебанцију.

Прво то није зајебанција него друштво које је регистровано по најновијем закону о предузећима и приватно је власништво, друго тај трансфер треба да те обележи, после ће ти понудити неку функцију, ал си заувек њихов!

Они као нису знали да си им ти понудио туђе власништво,а ти си први синдикалац у фабрици, очигледно грешком.

Па добро што ме онако душмански развуче по лабрњи?

Тајко, ме навуко идиоте, да би се после показао као милосрдан, хуман, ти се палиш на такве , то су за тебе ликови, треба да ти се допадне.

И зато ме трипут удариш, мање више сваки пут слеђа.

Не. Ја сам те ударио једном, први пут, а друга два пута Тајко, дршком од тетејца оног капетана у униформи. Цојга ти је сервирао причу о томе да сам те ја ударио још два пута док си се тетуро и оборио капетана, значи био си насилан, тако гласи извештај.

Па ја нисам ништа потписо.

Нема потребе довољно је сведочење осталих, ако би ти нешто потписо, то иде и досије, а њима за почетак требаш без мученичке прошлости.

И ко ће сад да им препусти Комуну?

Или ти или неко ко те замени у синдикату, ти знаш ко те тамо бушка.

Иди Прле у...........!

И те сам се вечери усро од страха, никоме нисам смео да кажем ништа, баш ништа. Каква машинерија све имају у шаци или се спремају.

Ујутро кад сам се спремио да кренам на посо мајка ме погледала и почела да јеца, ја се одузо, нисам укапиро да је то због моје косе.

Кад су ме видели  тако оседелог сви ме жалили, питали се шта га је то стрефило, Тајко је на основу тога помислио да сам сломљен и да одма потписујем.

Е брале, имо је Талијан још херца. Узмем од Тајка четири примерка уговора, већ потписана са њихове стране. На задњој страни били само општи чланови, оно, надлежност у случају спора , по колико примерака свакој страни и тако то. Расхефтам   узмем задњу страну и прикључим је већ припремљеном уговору који као типски  прави Руфија. Њега навучем на џуловску фору великог посла у фабрици који финансирају наручиоци велике количине алата.

Манки се прими, ја то поново вратим у првобитно стање и дам Цојги да однесе  Тајку. Он се изненади, откуд он да носи то Тајку. Ја га нађем овако. Дај  бре Цојга у истом смо тиму годинама а не знамо један за другог, сад ми Тајко реко за тебе и да ти мораш ово да му однесеш. Није присто правио се невешт, али недовољно да би Талијановом оку измакло оно што се чита из покрета. У реду, кажем, од сад ћеш наредбе примати од мене, и кренем. Опет направи трзај и недоумицу. Готово проваљен. Никад више Цојга у Комуни. Да већ нисам сад би оседео.

Кад је видо шта сам му доно, само се уснама осмехно. Тајко. Одусто од мене, не требам му .

Е брале кад се таке ствари десе. Majкa, мира нема, гора од гестапоа, а ја сваки дан право кући. Комуналац ме прежалио, долазе да ме обиђу, наравно Роле, Макања и Шишлин, одма. Било је и оних на које нисам много рачуно, како човек огреши душу.

Па пошто нисам имо других симптома, ни манифестација, мислим спаво сам нормално, јео и је ли оно брале, остало на томе да сам преживео  несвесни стресни когнитивно бихевиористички догађај. Ову дијагнозу наравно измислио сам ја за потребе одбране од гомиле, а звучала је довољно уверљиво.

[сербон]

причање двадесето

Ау брале одкад те нисам видо. Шта да допричам, од које цигле,аха, добро.

Кад су престале  сторије о мени одма сам се оженио, аха Вером. Имамо две ћерке. Милица лепо пева, иде у музичку, а Софија већ други Гимназије.

Комуналац још припада синдикату металских радника,наравно дат је у закуп, у поступку је покушај да се мајка Љубинка легализује као власник оног дела зграде у коме станује и припадајућег дела парцеле, мада ће за парцелу бити мрка капа. Иначе је у пензији већ четрнаеста година. Ја сам се одавно квалификовао да једем њену посну рану коју још увек спрема два пут недељно за новог газду, њена унука и моја млађа ћерка се друже и иду заједно у музичку школу.

Недељом после литургије обавезно свраћам у Комуну, Чуо си како сад зовем кеву Терезу. Шале је већ десет година у пензији, није баш у форми да би се често виђао у Кому, Шишлин се запослио у приватном предузећу , тј код Руфије, Макања је главни уредник новоосноване локалне државне телевизије. Прле се одселио у неку далеку земљу где тера неки приватни бизнис, чини ми се нешто у вези пчела и меда.

Тајко се пре пет година тешко шлогиро и много намучио док је умро.

    Е брале мој. Уби ме Европа. Никад  нису поштовали правила. Само кад уђу код нас у Коминтерналу онда као упражњавају наше манире. Лаж. Зна овај горе све.

Има ли разлике између Европе и Коминтернале данас. Брале јеси ли ти био у Европи скоро, ја нисам улазио, ал споља брале?!

Никад, никад ушо нисам.

Е јел ти сад јасно зашто ми комите не волимо Европу.

Како да ми помогнеш. Па нисам ти ја баш захвалан за ту врсту дружења.Ти ћеш  ово негде да испричаш, мислим написаћеш у неким новинама. Оћеш да ме сликаш, е то не може, можеш да сликаш Комуну, с улице, ако ти се  посрећи па те прочитају  дођи поново, недељом после литургије.

Е ако ћеш да сликаш Коминтерналу направи нам једну голему слику да је урамимо.

Ти  се питаш ко је сад инвентар Коминтернале. Па нико, то више не постоји, коме то треба, ко од власти сме да уђе у кафану без пратње, нико, бизнисмени, исто, ови из шоу биза, такође, а сиротиња није  занимљива у центру, квари имиџ власти, разумеш брале.

Кажу да је и  у Европи омалило гостију.

Па наврати ја сам ти најсигурнији, недељом после литургије.

[сербон]

Витезови округлог астала

И шта ми то причаш брале, а?

Мено си се распитиво, о чему, о ономе што ти је Милојчо већ презентово. Е јеси звекан .

Ај бога ти реци јеси л` сазно шта ново?

А јел ти неко наглачо причу, мазније? Има ли неких нових историјских извора? Само си потврдио моју причу.

Па који си мој дангубио?

Упознај се са Машалом. Шта који? па ко је мого да наследи Шала него мали Шале , а варијације су све око Машала. Викни туру и за моје камараде око Округлог астала, а укапиро си Витезови.

Ма јок бре, ма каки, није то. Нису се витезови никад сепаратисали, али брале миле, дође до засићења. Проради сујета, шта ли и свак оће своје парче сцене, оће да га обасјају светла позорнице, да се диже и спушта завеса, а дланишке поздрављају.

Од витезова, једног нађи да није тео у глумце, а у поверењу неки су и покушавали.

Имамо подмладак, имамо. За ког` ме питаш? А може, Машала, `е си видо како мали

Шале капира?

Значи вако брале. Скраћена биографија тог јуноше почиње у Италији. Видиш како нам се судбине преплићу. Е кад те оће, оно баш те тера, сви кажу који си Талијан. Е Милун је највећи  Талијан после мене наравно. Ја сам највећи Tалијан у срезу и једини мећу свим талијанима који није никад био  у Италији. А у три општине нас има, поуздано се зна за седамнес. Ја се рачунам за великог витеза  Округлог астала талијана округа Моравичког.

Добро, вратићу се на Милуна.

Елем Милун Ћепац. Породично име се занемарује пред оним уметничким Ћепац. Нема убедљивијег надимка у његовој генерацији. Добро није баш стилски и лексички повозан али је скроз добар, поносим се тим кумством.

Звекнули нам били оне санкције. Трговина све преко Македоније. Милун има ујака у Табановцима, и  овај га гурка да нешто  ваљају. Милунчић сирома , није га бог дао за неку трговину, ал за добар  зез може.

И поведе га ујче  сас комбе у Италију. Потерају предиво за чарапе, сва документа су за Македонију, ал пола Европе зна да ће то у Србији да заврши. Е ал мали Милунчић оће да  изненади ујче му. Купио пет пари ципела, мали кицош, Србија нема леба да једе а оно пет пари ципела. Скарпе, кондуре.

Ујче Борче сикће ко шарка, па јас мисле добар ћар ће го праиме, а оно пеземек. Пет пари на кондури, бос да одим кондури  само на сон да видим, ал нема да ги платим толку марки.

Е да је знао ујче како ли ће дични српски цариник да се зајапури кад то исто к` знању прими.

Одавде причам из прве руке, тј моје.

Ујко Боро није мого да се не види са мном, потражио ме човек у Комуни и наравно нашо ме из цуга, јес било тешко, а?

Е брацо Милојче, да го виде ми внук, сас српски цариник. Тој му вели младићу за што су ти ови ципели. Да их носим вели му Милунче.

Пет пари да носиш?

Ма господине то су Ћезаре Паћоти, знате,чули сте Ћезаре Паћоти.

Ја чим сам чуо имо идеју. Поклопило ми се и писано и звучно Ћепац

И Ћезаре Паћоти плати царину ал од хонорар од ујче му, и заради надимак од мене за бадава.

Ујче Боро  и Паћоти. А ујче мој друг са факултета  мислим више са машинијада него са предавања. Рекордер по броју учествовања на  сусретима студената машинства, а и по броју индекса с` таких факултета. Брале, па тај Боро студиро стројарство  и у Ријеци,а упознали се у Крагујевцу, кад ми нисмо знали што је Пожега приморско  место. Не знаш ни ти, па сва места при Морави су приморска, ваљда имаш уво.

Ајд` Машала.Ћепац обашка.

Е тај мали Ћепац је заслужан за улазак  прве генерације матураната у Комуну. Он је деведесет четврте одма по стабилизацији динара организово прославу матурске вечери за своју генерацију, у ствари  није баш целу ал било је четрес душа, пола дамице, што јес јес. Не сећам се да је Комуна била блиставија од постанка, нико из прве поставе Коминтернале није зуцно ништа против да се не улази у салу обећану матурантима, ко није мого да издржи дреждо  у башти и кибицово мамице што су се правиле важне, ето шта се може порасла им деца, јес.

Брале Машала мислим немо се стидиш, слободно,може сад , јес то ти причам, а.

Е ако ти Ћепац исприча ову сочику и намаже је са неким италијанским изразима, немо после да ме питаш за разлике у појединостима. Види мали је био у Италији, кицош, а наш стипендиста, сад је он главни.

Е брале па јел се сећаш ко је мене пустио у Комуну,а? Па Роле, е а како би му се ја боље одужио него да и ја неког јуношу за округли астал примим.

Ми смо ти једино  витешко удружење које нема никак`их тајни, делимо титуле, признања ал само вербално , па ако се запамти добро јесте.

Дакле Ћепац је моје кумче, видо си брале, него рекни једном машала, немо више да те опомињем, е тако брале, него  што ти немаш витешко име?

[сербон]

Јес Европа Европа, ал је Ком ближи центру света

Ти си нешто размишљо. Ајде!? Немо да причаш. Па која те мука терала?

Е брале, па јел ти знаш како почиње свако мишљење у Комуни?

Машала, браво брале, браво миле, сто година даво, од бога ти здравље.

Слушај брале, ми смо ти овде секта, аа, јес богами. Ко се правилно помоли култу Кома,

тај не мора више да мисли, што да се замара.

Види брале, није овде све мазно, па ти ниси овде ни штафету носио, па како мислиш све да знаш?

Добрица све то уредио како ваља, ред сочике, ред жучике. Ти би само оно прво, знам ниси једини,

е ал не може. И да знаш кад је најмучније Ком није ни глув ни слеп. Јеси ли нас ошацово витезове? Нисмо неки а?

Па и нисмо, више смо нако примитивци, тврда линија одбране пред Европском инвазијом.

Е кад су оно злотоври Бацали бомбе по нама, и убијали Србску нејач, ми се одма акламацијим одлучимо

да се јавимо у добровољце. Оно из младости нам испеглали, има више идеолошки него патриотски предзнак и то се не рачуна.

Ал није нико примо добровољце, добро ако треба ми смо на зборном месту. Ком је радио  и под бомбама.

Окачили били неко обавештење о узбуњивању, замрачивању, шта ти га знам. Ал важније је

каке је закључке донео савет Коминтернале. Нормално. Пиће нема  да се требује  у централи,

`рана нема да се служи.Готово. Ко оће донесе од куће, на изласку пиксла за особље,

па мора и они неку кинту да привреде.

На зиду до улице између она два прозора, стављене Зидне новине, тј у почетку хамер папир,

после пак , на крају месарски.

Јесам ти реко, нисам, па вако. Кад се свечаност отварања зидних новина завршила, ја се доватио оловке

и први написо да се одричем свога надимка и да га не признајем, па да ми се до даљњег  више нико преко

те одреднице моје персоне не обраћа, сем ако оће да има реч са мном. И било тако. Нисам чуо да ме неко провоциро,

боже сачувај, ни ван Комуне, јок.

Променисмо петнестину ти` артија на зиду, и да видиш што ти је човек, навикне се на сирене, бомбе,

нестанке струје, па кад објавише да нећеју више да нас таслаче, опет се навикавај да нема узбуна,

да нема  авиона, ко да ништа није ни било. Ком прошо добро. Пар стакала што су и била склона испадању разбијено,

стотинак црепова више испомерано него поломљено и покидани неки каблови од тевеја.

За сваки случај стручна служба сачинила записник , побројала и описала штету насталу несумњиво

као последицу ударног таласа по експлозијама бомби  палих на фабрику алата. Све уредно заведено

у деловодни протокол УТРО Инекс, ал копије ја архивиро и код мене кући, док се не види оће ли бити шта од фабричке архиве.

Чим смо се доватили мирнодобских услова привређивања, тајни савет на јавној седници једногласно одлучио

да се она говна што су продавала цигаре током бомбонаде, препеглају. Извршиоци нису именовани због конспирације.

Пропало одма  у покушају, та иста братија већ увелико шверцовала нафту. На нашу срећу нико од њих није имо досије у Коминтернали.

Још лето није било прошло, већ почело са емитовањем другог програма тевеја, ми кренули скупљање

разних потребштина за интерно расељена лица, што ти је службени назив за оне јаднике што су преживели

ал их протерали са Косова и из Метохије.

Обавеза доносиоца ,ако је у питању гардероба, била је да је опрано  и испеглано, храна да није прошо рок важења,

исто и за лекове. Све лепо евидентирано и класирано. Јао брале да си видо, дечица, нису још пошли у школу,

а донесу са бабама ил дедама пуну кесу ил кутију, и плус у ручици играчка, посебно папирић, поздрав. Знаш шта  причам,а?

За девет дана напуњено пола сале , није се могло више примати, онда дај превоз неки. Није проблем камион,

него нафта рођени брале мој, нафту смо морали да купимо, ја ја, од ови` наши јајара, семе им... боже опрости ми кукавном.

Почела била школска година. Седели моји витезови и ја, ко нако. Чини ми се да се тих дана полако почело дозирати

на предратни ниво, ал стидљиво, углавном још није био укинут обичај самопослуживања. Донесеш од куће килку раџе даш за шанк,

и то ти је, не плаћаш ништа сем пиксле, па не можемо да затремо све облике издржавања друштвених институција.

Пиксла исто колко се може. Све на добровољној бази.

Док је трајала бомбонада, нико се није разболео, нико се ни са ким није посвађо, није било дана да неко не донесе бар уштипке,

а било је и сланинџе, кавурме, шваргле, а и кобаје и неотворених шунки. Домаћег вина никад у већој количини, и богме доброг.

Европљосци нису нешто били организовани за ту прилику и њихово се грађанство прикључило нашим ресурсима и линијама друштвеног организовања.

А, како сам ово био реко?

Дакле и за време а и после непосредне ратне опасности односно ратног стања.

Још смо се ми замајавали прикупљањем и отпремом помоћи а у Европи је већ било сесија типа Помоћ из Сједињених држава,

Пакт за стабилност, Грађанска иницијатива, и трт мрт.

Ја не миришем ни ове наше Европљоскане, а тек кад их обиђу они уштиркани, дође ми да их , ма немо да ме вучеш за језик,

знаш да  сам лујка.

Ал брале кад много тртљаш, свевишњи те опомене, и то тако како си и заслужио. Што се више мешаш

у његове надлежности то ти више следује да окајеш.

Дан обичан, ма каки обичан, шугав, ништа се  не дешава, мирно море , небо без облачка,

а онда те звекне по челенци да ти глава личи на тамбуру.

Добар дан, сињоре Роваковиц?

Млад господин,  у пратњи једног постаријег. Који ћеш ми мој, сад си ми само ти требо, сињоре Роваковић,

па чим сам те чуо лепи знао сам да је нека ложана у питању, ал ће те стукне Милојко Талијан.

[сербон]

коначно Италија

Прво следеће каже Милоико Италиано, и зино у мене, шири очи упитно.

Си,Си ћерто, не знам шта мени би да ланем ко бајаги талијански. Овај млади, не истура носић пред маторог , који све време стоји тачно наспрам мене. Заузо неки свечани  став, као да очекује нешто од мене. реко би да је старији од мене бар десет година, обучен и обувен, прави Талијан, све на њему дуби.Руке видиш неговане, ал оно што је главно на њему то ти је брале брада. Виђо сам таку само у њиним филмовима, обично неки пуковник, дакле брада очешљана свака длака на правом месту, ал брале није ко кад манеш чешагијом, него бре по зонама и увек симетрично. Ако ниси виђо нећу ти је дочарати, н` умем. Гледа ме право у очи тај што би ја реко пуковник, овај млађи опет почиње, е тад сам се сабро.

Мали је из њине амбасаде,Франко Сидери, неки много ситан чиновник, а матори је дошо из Италије да мене нађе, еј брале чули ти ово, шта има да ме налазиш, нисам се ја сагубио.

Матори тражи и мали му додаје неку кесу из које вади новине. Ла република, Коријере дела сера, Ил ђорнале. Који му је мој, шта оће бре.

Милоико Талиано, много знас популаре ин Италиа, најпознатија италиано у Србија, видис  слика. Упознајем тебе са господин професоре Емилијано Дијакјези.

Људи ај да седнемо, што дреждите, шта пијете? Да се и ја мало опасуљим.

Из правца шанка шифровано на моју персону питање шта ће да лочу ови? Јавим да  постави неку пунолетну раџу, из храстовог бурета.

Овај већ отвара новине, редом, показује ми  прстом наслове, да нема слика, мого би да се сликам, знаш кад би погодио шта пише, никад.А слике одма препознајем, Комуна. Из разних ракурса. Слиџе у боји, реко би и да препознајем неке главе, ал на њима увек оне зидне новине у првом плану, што је то тако, још не знам. Има једна слика од споља, не види се баш цела улична фасада, ал се лепо види  графит Коме слатки доме.

Мали ми објашњава да је у свим новинама објављена моја изјава о одрицању надимка. Ма немој. Што ли је то њих брига?

Полако састављам кончиће.

Овај матори је, то сам разумео,  доторе, професоре, а и папа му је био професоре хирурго. Он је прочито у овим новинама што је доно, да сам се ја док је трајало бомадровање, одреко надимка Талијан, што је све тачно не поричем.Покушава да ми објасни како је вест стигла до тих њиних редакција, помиње ћерку, студента, Белградо, ђорналиста, јеби га  не могу све да поватам, а и  баш ме брига, брале, углавном слике Комуне су ту, виде се , нема зез, стварно, ово што пише доле има да преводимо на тенане.

Устаје чича Италијан и опет свечано стаје наспрам мене, морам д` устанем и ја. Одма ме загрли и пољуби три пут, саш да видиш што.

Ја сам за њега херој, хуманиста, то хуманиста поновио бар пет пута. Италиа, авиони, Авиано, бомбардире Србија, а ја само се одреко надимка.

Онај мали се уплиће, од сињоре имала муж за сестра, мађоре авиотехнико ин Авиано. Има пуно воли Срби, и Србскиње. Мозе дође види Милоико Италиано веро? Мозе?

Може , нек дође.

Чича из оне кесе вади још неки коверат, а из њега још папира, ако сам добро разумео даје ми ваучер за санитетско возило, где ћу да га преузмем, нем појма. Онда неко писмо за сињор професоре Пламенциц, ја да му га предам и на крају  двехиљадеседамстошесет марака дојче, има од те суме нешто у лирама.

Ја скроз збуњен, шта да мислим , како да се захвалим, ко робот приђем шанку, доватим телефон и зовем кућу, чим сам отуд чуо глас наредио: Вера, спремај гибаницу!

Ма каки неће, има да оће, сипај синак  још по једну.Само се ви браћо мислим фратели мрштите, добро нисте навикли, није грапа, шљивка, си слива, кажеш  добро, може још по једна.

Ма повозити ови Талијани  кажем ти, код треће, питају за хотел, ма то имаш де оћеш брале мислим фратело, ал код Милојка је уникатно.

Дакле два висока госта  репрезенти Републике Италије, и два витеза Округлог астала, од који` сам један лично, лаганишка пут под ноге и на гибу код моје Вере.

[сербон]

Европа присваја наше контакте са Еуропом

Види брале, гибаница гужвара на масти, кисело млеко домаћа радиност, после, мало качкаваља из Млекарску школу Пирот, и вино бјанко,  немо ми кажеш да се на томе не може сачека прави ручак, јунећа чорбица коло води. А уз ручкић има и вино росо, молим изволте, није голем избор ал квалитет прима.

Сињор професоре осто на висини, дигнитет не угрозив, седи за столом право ко официр, манири само таки, још на уласку мојој Верки пољубио руку, тути комплименти.

А кумче Ћепац, и моје ћере такође оставиле повољан утисак на професореа. Оно Инглиш, па и лингва Латина, видим да није било досаде за столом. Професоре се распитивао за јела, који зачини су коришћени, да ли је уље рафинисано или хладно цеђено, хлеб посебно похвалио.У глобалу све што једемо је здраво и корисно за нас, тако би реко да је професоре коментиро.

Да поврће, то нагласио, веђетабиле молто бене.Тако професоре, кажем ти све тако, и што га више слушам, што му више скенирам глас нешто ми питомо звучи, нако баш мило.

Овај мали с њим, Франко, видим труди се да не обрука сињор професореа. Мислим манири, такође врхунски, како држи и како се служи есцајгом то је за сваку похвалу. Чини ми се да се у пар наврата уздржаво од репетиције посебно гибанишке и пиротског качкаваља.

Музички тренутак моје млађе ћере потпуно докусурио  сињор Емилијана, још кад је Ћепац крено неку, реко би зезалину, о томе да је професоре слика последњег краља Виторија Емануелеа, умало није заплако. нагло устао и замолио да он одсвира нешто на  пијанину. Реко и  наслов, и темпо и тоналитет, ал то н`умем да ти поновим.

Све у свему, ја би реко да се српска сиротиња достојно представила цивилизованој Европи.

Опет су нешто помињали хотел и да је  неко из амбасаде резервисо собу у мотелу Стари храст на аутопуту.

Па ми још не знамо којим путем се иде а којим још није могуће, јер мостови су знате порушени и стићи до тог одредишта  је приличан пут, могуће Ибарском преко Београда.

Наши гости су већ имали поверења у наше гостопримство али осећам да не би да нас стискају у нашој рођеној кући. Па нисам ти реко , Вера,наше ћере и ја живимо и станчићу од педесет квадрата, што је тесно и без гостију, али ми смо навикли. За ову прилику деца иду код мајка Љубинке, причо сам ти да  њена унука и моја млађа иду заједно у музичку.Тако направисмо повољан распоред.Ћепац не жури, да нам не замре прича у одсуству инокоресподената.

Матори оће да  чује  моју биографију и како сам заслужио надимак, односно витешко име.Може бре нема кикса, све по реду. Ћепац  преводи, ал ми га нешто мрсомуди, мали користи прилику  што не знам италијански. Не бих реко да ме срозава, напротив, ал само да не пређе у бајке, басне и остале умотворине  својствене Коминтернали. судећи по осмејку професореа Ћепац је мрсио мало више.

Од кад су коначно пристали да спавају код нас, нарочито мали Франко  приватио  тестију на мали писак. То значи отприлике следеће, младом лавићу се толико свиђа пијалка да  нико не може да јој приђе.

Субота јутро, Вера не ради, то су најбољи доручци код нас одувек.

Танка проја од белог кукурузног брашна. Стари кајмак, димљена сланина,  кувана јаја, и млеко помешано са сурутком и мало сира, плус која свежа цепана паприка унутар свега. По професореу  опет све здраво, видим ја да се сиротиња увек хранила здраво.

Главни испраћај гостију ипак организован у Комуни. Опет скромно и без помпе. Спојена два астала, домаћини осим мене и Ћепца, Макања и Шишлин. Ја се успешно склонио у други план, а главне алапаче за асталом били Франко и Макања, Ћепац опет свиро другу виолину, односно моро преводити. Професоре се ућутао, и чини ми се да је био задовољан. Франко донео из аута фотоапарат , па смо направили заједничку слиџу, ал за ту прилику смо се наместили на оно место где су некад стајале зидне новине, Макања, профа, и ја на столицама, а млађарија стоји око нас.Код сваког следећег  сликања бивало нас  све више док на крају  нису сви присутни  у Комуни били у кадру.

Пет недеља касније, из амбасаде, стигло писмо за мене, велики коверат А4 формат, у њему све оне слиџе из Комуне по два пута,нека књига са нотама и писмо на италијанском. Почиње  са Каро Милоико.

[marija]

ako ovako nastave da krkaju imaću sto kila do kraja .gif' class='bbc_emoticon' alt='8086.gif' />

[сербон]

Одмрзавање однoса са ЕЗ

Тео Ћепац да ми чита ал  некако ми се није дало да га слушам па сам га замолио да ми превод напише. Професоре на целој страни објашњава да му је много лакнуло од како  је био у визити код нас, да је својим пријатељима који су знали за његов пут, све препричао и да је после тога скупио још два милиона лира, које ће нам послати неко из амбасаде.Препун хвале за моју породицу и као сада му јаснији мој гест (оно о надимку). Моји пријатељи такође имају пуно врлина и права је штета што нас тако мало познају (овде је вероватно мислио на остатак света). То колико младих људи говори стране језике, има склоности ка уметности, и баве се спортом (па спорт и нисмо баш помињали), треба да нас радује и весели. Кад је наша витешка имена објашњавао својим пријатељима нико се није уздржао од смеха, а за Ћепца биле салве. Обећао да ће по изласку из штампе послати магазин који ће објавити његову причу из Србије. Наравно прича ће бити сва у озбиљном тону. На крају предложио да будемо његови гости, е сад ко, нем појма.Добро, лепо , јел то нешто необично, није, јел смо се ми нешто трпали њима, нисмо. Е па фратели Талиани, грације танте.

Е брале, ти мислиш прошла епизода са правим Италијанима?Е није. Два дана  по приспећу писма Роле и ја отишли у општински Црвени Крст, понели ону лову (што лире што марке), и пропратно писамце, што га директно доно професоре, где је било набројано једва туце имена онох који су дали кинту.

Нема ко да нас прими, па како да приме ефективни страни новац, па не могу да нам издају признаницу, па што сте ви то донели нама, па нисмо ми навикли да редистрибуирамо ту врсту помоћи, претходно треба прибавити потврду о пореклу девизног прилива, зашто немате копију девизне дознаке стране банке према нашој, да ли су та средства исказана као добит непрофитне организације, брале умало да нас похапсе, једва побегосмо, у сигурност Коминга. Док се опорављамо од бесних насртаја Крсташица, предложим  Ролу да ове паре однесемо у манастир Јелиње оцу Рафаилу, и да нас он неће ислеђивати ко Удба. Роле климне главом, може.

Друго пићенце смо пили у, ако се може рећи, ладовини октобарске винове лозе, и то баш неку добру комовицу, зна отац Рафаило  шта чува у ракијском подруму. У ствари само он и зна, јер нико други нема кључ, а већ сви причају да од како је он игуман нико није ушо у ракијски подрум, па ни владика. Његова Светост Патријарх долази сваке године на одмор две до три недеље, чак и поправља браве по конаку, ал у подрум није ушо. Кажу да је вако пито, Бог с`нами оче Рафаило каку то тајну Христову од братије кријеш, а ваки одговор добио, Ваша Светости не смем младежи одвећ брзо тајне  обзнањивати, да ми се од толиког знања не погорде.

Патријарх се кажу смејо минут, сви присутни изашли на двориште. Видиш брале шта је прави учитељ народни, отац Рафаило.

Почели ми нашу причицу, што смо дошли и како нам је драго да још има праве домаће, да се угосте намерници, ал добисмо сваки по три чашице мено веће од напрстка и то ти је. Ми као нисмо ни мислили више, мерица је испуњена, ал Отац Рафаило здомчо флашу, благословио прилог и реко да има нека посла око баште, Ми устанемо да кренемо, а он нам напремасе каже, може ви поново да дођете, најбоље на јутарње, јес, пораните мало, здраво јесте, а и богоугодно, ако устанете мено раније, можете и пешке то би вам било, их, каки, не мож` бити здравије. Знамо ми да отац Рафаило, српски речено, мада не приличи рећи за монаха, ал зајебава, а тако нам и треба. Роле је бре школски друг његовог млађег брата, зна он то. Шта како , па Рафаило кад је дошо у манастир имо шеснес година, а мајка и отац сем њега још две ћерке и шта ће људи, коме имање да оставе, реше да роде још једно, и бог се умилостиви те роде Мијаила, Роловог исписника и школског друга.

Владика га задржо у истом том манастиру у ком се и замонашио, и ето сад је старешина, још од кад. Ал најбоља Рафаилова  сочика ти је брале била, кад је пре неких пар година дошо неки матори момак, поранио пре зоре, сачеко га исред цркве и кад га је видо, тражио, дај ми попе кључ да ја откључам цркву.

Што ће ти то, пита га Рафаило.

Рекла ми нека баба да ћу да се оженим ако откључам цркву.

Ништа ти то не вреди, ево ја четрес година откључавам цркву и још се нисам оженио.

Вратисмо се у Ком, посао обављен ал чека нас ново изненђење. Изашо нови број  Чаршијског гласа. А на насловној страни?

[сербон]

Почињу трансфери Европа-Комуна

Ко би се сетио да смо Макању  прескакали и изузимали из наше званичне делегације, додуше на његов захтев. Ал зато је он одрадио тезгицу, објавио посету Италијана у Гласу, плус понудио материјале  Дојче велеу и АП-у. Нормално пао хонорарчић.

Добро, јес вест на другој страни,првој унутрашњој, лепо се виде оба наша госта, ја и мали Ћепац се наслућујемо, ентеријер ништа са сигурношћу не тврди, мож`  да  буде Ком ал ко зна. Текстић нако неубедљив, па ко је ово писо, лебарник ти, који  Макања? Ово писо Макања, нема шансе.Каки избори, ово нема везе са изборима.

Е мој Талијан, ти никад ниси био изигран.Е немо, да шолапиш, наши смо, знамо се. Шта сам мого, да  пристанем да се ово уопште не објави, а да иде оно  у рубрици осврт унапред?

Шта ме ово пита Момчило? Који сад па други текст? Ај читај и то. Ко`ко има? Две шлајфне? Ал си нас популарисо? Ниси ти, а ко је? Немо да причаш, директорка Лотика лично.

Шта пише бре ово, каки позив, који центар за мултикултуру? Ама бре Момо, јеси ти брале фијукно? Морало се, а?

Од како ме Глас први пут помено, оно  кад сам као млади радник самоуправљач примо плакету од изасланика президентеа, још није написо ништа тачно. Увек бре нешто ко у  цртаним романима, Славко пази метак. Нећу да ћутим, сутра, шта сутра вечерас пишем отворено писмо главом уреднику Гласа, јес теби. Има да те навојштим, ма,...

Теро би ја још који минут да ме нешто није грло издало. Одједном сви зинули у мене и ћуте, погледи ко леденице, ништа не казују, не моле, не изазивају, јел ја то нешто не знам?

Макања каже да је већ добио отказ у Гласу, тачније нераспоређен.

Па што не причаш братанче? Има ли још солидарности еснафске, ваљда ће струка да те подржи. Јеси ти и ваки и наки ал ниси за бацање, па то зна цела чаршија.Више од два`ес  година у колегијуму, петнестину глави уредник, избачен из две патрије.Прво из савеза комуниста, што му била добра препорука за уплив у демократију, па га кашнули на главном одбору, а сад и с` посла.

Е па брале, сад у штабу комуне нема партијаца ни странкаша. Мени ово личи на оно на почетку, ал је мање забавно.Добро сад ми је лакше, ја му дођем ка колатерална штета. А и ти бре Момо, глави уредник толике године а ниси Европљанин. Комита није за то, видиш да сам у праву. Теби није жао, е а мени јесте? Жао ми је што нас понижавају, што се све мање рачунамо у елиту, што нас сматрају маргиналцима, што се бре нико не труди да се уједињујемо, него нас распичкава, е то ми је жао.

Кад пишу о јеховиним сведоцима  више  поштовања имају него за  нас, ко да смо шугави. И јел беше прошле недеље онај мамлаз из престонице, што у Дому Културе пропагира европске вредности мултикултуре ил како већ? Па му ми из седмог и последњег реда публике постависмо питање, где је био  у време милосрдног анђела, а? А он муц, мунц, Мунцхен.

Ја већ запенушо, ал нема отпора, нема подршке, још увек они глупи погледи што не значе ништа. Пре ће плач него отпор,  `бем ти ваку причу, ајмо кући.

Какав пораз, брале.Која је то сила која успева да ме избаци из мог царства, мог ћошка, мојег уточишта?

Шта је то брале што нас тако млатне по носу, а не знамо ни кад  ни  где, а боли у  етапама? Дај да видим непријатеља, па да му се ....

Е овде га видети нећеш брале. Ни ја  ни било ко. Знаш што? Увуко се на превару у сваког од нас. Ноћу или  кад си неопрезан, он те заскочи слеђа, и кроз мали мозак оп. После код сваког покушаја да га истераш он се само церека и смешка. Опасан тип, свега ми.

Ко се није борио с њим не зна коко је опасан.Таман га савладаш у мишју рупу га набијеш, мислиш готов је , он опет, онако мали а истом силином те напада ко да је из цела. Само целог да га избациш, ни мрвица не сме да остане, разумеш пелцер. И што се брзо сели од једног до другог. Мислиш Милојко фијукно, а?

Није брале.Видиш и сам. Осетио си и ти немоћ, а. Нападо те, још те напада. Слободно  причај Милојко је  прележо све дечје болести демократије и либерализма. Не зајебавам јок. Па јесам ти реко да смо били данас код оца Рафаила? Е, од кад себе је он мени реко како се бориш против ове немани што сам ти је намолово. Јес, јес Рафаило! Него неће сви да ме саслушају, прво чекају да их стрефи, а онда дај Талијан облоге. Како које облоге, за душу бре облоге ко за лакат кад звекнеш па ти отекне, тако и души метнеш облоге, а боље још док те не савата, их ко`ко боље.

Причаћу ти сутра. Шта наслућујеш?

[сербон]

У  истом реду са идеологојом

Немаш бољег примера од Руфије.

Стални у Комуни, никад у Европи, ал знаш и сам, ма већ сам ти причо није наш калибар, нема ону најважнију црту дрскости и цинизма, која се губи чим добијеш велику лову. Дакле кад је Руфија

наследио рано умрлог оца и посто млади газда, није се најбоље одредио према камарадима из генерације. Они шљакају осам сати  у фабрици, он дванес у својој радионици. У почетку они плата на време и добра, он  нема плате, па све је његово, ал није раскућаво, напротив.

У Комуни, увек сикто на ове што раде у фабрици, нарочито кад се почело ићи на посо, а не радити и ту му се мора признати да је имо право, ал то је тек споредна активност Комуне, главна је зез а Руфија је ту увек био статиста добра публика или половичан епизодиста.

У свим поставама Комуне имао је сабрата али никад није успео да се  и поред силног стажа вине у прву поставу, да не кажем генералштаб Кома.

Средњак. Половњак. Медиокритет.

Да видиш сад, како га је стисло са свих страна.

Млад се оженио, има ћерку већ удату и унука , Син му млађи дванес година од ћерке, а талентован рукометни голман, отишо у Словенију са осамнес година тј овог пролећа, и нема намеру да се врати, дали му Словенци држављанство. Руфија има и млађу сестру. Ковина. Е њој јадници погине син војник на граници са Албанијом за време овог  бомбардовања они зликоваца, семе им се,...Муж  јадник није успео да поднесе, ено га кући вене ко биљка.

Чекај, није  ово све. Још се сручило на несретног Руфију.Умрла му жена, тешко боловала. Е видиш ли га сад, а био је мало мањи од Шишлина.

Мене је у Комуну довео као што знаш Роле, имо сам деветнес година. И у цркву ме почео водити тај исти Роле , само требало му још деветнес  и по година да ме приволи.

Ја сам повео Руфију.Одведем га на литургију, стојимо, један поред другог, у почетку сам излазио пре завршене молитве после причешћа, због њега јер није могао да стоји више. Сад може. Плаче на свакој литургији, кажу да је то велика милост Божја. Док се није усталио ишли смо и у манастир Јелиње оцу Рафаилу. Причо ми после да га је отац Рафаило одвратио од самоубиства.

Још увек не седим са Руфијом за истим столом у Комуни.Навика из младости. Он се не буни нити тражи да ја седнем за његов сто. Не знам шта ми је теже, дал кад га видим да седи сам ил кад стоји поред мене у цркви.

Тако ми је постао близак а видим да се не натура, чак као да не жели да се зна да смо се зближили. Како сам  некад с презривим поносом пролазио мимо њега, а сад ме тај човек тако постидео. Његов усуд је његов и не тражи да га због тога третирају повлашћено. Јој Талијан како се све брзо окрене, како је лако било лајати и уједати, док не знаш колико има важнијих ствари.

Кад смо одазили Роле и ја сами оцу Рафаилу, давно пре моје женидбе, сећам се неких делова разговора њих двојице, којима сам могао да присуствујем. Данас бих могао са доста сигурности рећи да је Роле духовно чедо оца Рафаила, што се за мене не би могло.Ал не рекох ти, једне прилике дакле Роле започео неку много тешку тему са оцом Рафаилом, а овај му онако у брк, јел ви што сад можете да дођете до књига Аве Јустина, стварно мислите, да сте због тога много паметни! Бог те искушава дете, не мораш се ти куражити преда мном, видим и ја да си се уплашио, нека. Нека полагано, биће то ускоро свима доступно, ал то није за свакога, то је за учене богослове, ни мени није све јасно тамо.

А тек мени није било јасно ни шта причају, ни чега се Роле плаши, ал сам запамтио, зашто не знам, ал сам запамтио, Господ зна зашто.

Неколико пута сам пито оца Рафаила јесам ли неправедан према Руфији, ал никад ми није одговорио конкретно, или ми каже, можеш синко да се покајеш, да грех исповедиш, или каже  што не узмеш мањи крст кад ти је тај велик, а једном ми чак реко, у ствари пито он мене,молиш ли се  и за њега.

Е тад сам, не знам како увео Руфију у цркву. Надам се да ми је то добро дело пред Господом, и да ћу мање кажњен бити за гордост према том човеку. Кад сам покушо да га питам, да ли ће ми опростити, што сам био груб према њему, почео да плаче. Ко зна шта он носи.

У главном брале, Руфија је најредовнији и у Кому и у цркви. Од скора води  свог унука на веронауку за предшколску децу у парохијски дом, недељом после литургије.

Пито сам Рола, како то да сам толико дуго са њим одлазио оцу Рафаилу а да ме ништа није интересовало, све док одједном, ...., а он ми вако, видиш Талијан сваки дан једеш хлеб. Не обраћаш на то пажњу, ал ако га не једеш један дан, два дана или чак три е онда почиње да ти недостаје. Питаш се што га нема, и пристао би да нема ничег другог за оброк осим хлеба. Е тај  хлеб ти је Господ, био је уз тебе све време, а ти га не примећујеш, тек кад га нема и треба ти, ти му се обратиш. A Роле није учени богослов, него обичан верујући.

И теби доста, верујем,.... може,ја ћу малу раџу, од Бога ти здравље.