Животне приче ђакона Фјодора Коњухова

[Guest Оливера]

Православни крст на  Рту Хорн, идеја ђакона Коњухова

[Sanjica]

Свака му част!!! 0110_hahaha smej.gif 4chsmu1 mense0198626478946378946

[Guest]

Свака му част!!! 0442_feel 0442_feel 0442_feel mense0198626478946378946

Баш  :cheesy:

[Guest Оливера]

Фјодор Коњухов: показали су ми Ковчег Завета

28.08.2010,

Фото: РИА Новости

Чувени руски путник Фјодор Коњухов је постао први Европљанин који је успео да својим очима види легендарни Ковчег Завета, управо тај, у којем су биле  чуване плоче, које је добио пророк Мојсије на гори Синај.

Та је реликвија велика светиња коптског хришћанства. Све до сада је ником од непосвећених нису показали. Вероватно су зато настале различите верзије и спорови о месту њеног налажења. Фјодору Коњухову, који је надавно био хиротонисан за ђакона РПЦ и спрема афричку експедицију с благословом Патријарха Московског и све Русије Кирила, етиопски свештеници су показали библијску реликвију. То се десило у капели древне престонице Етиопије - граду Аксум, - прича Коњухов.

...

Нисам очекивао, али су ми Етиопи показали Ковчег Завета. То је било у четири сата. Био сам заједно са свештеницима на богослужењу. Стајао сам поред чувара те реликвие и гледао му у очи. Никада нисам видео раније таквог човека. Он зрачи светло. Видео сам иначе писмене, паметне, мудре људе, чак сам срео велике људе, али таквог никада нисам видео. Он није могао да говори са мном, јер је био пост, о посту они не разговарају. Међутим, Ковчег Завета су изнели и показали ми. Добро је што смо имали камермана. Прво га нису пуштали, али је био Етиоп, те су му дозволили. Он је то све снимио.

Иначе је Фјодор Коњухов извршио шест путовања око света једрилицом, сам, он се пењао на највише врхове планете, укључујући Еверест, био је на Северном и Јужном полу, сам је пловио око Антарктика. Списак путовања се наставља. Чека га  експедиција кроз пустиње Африке. Данас се он бави њеном припремом. У Москву из Адис-Абебе је он стигао само за два дана, али је нашао време да исприча Гласу Русије о својим утисцима.

Друга вест је такође  необична. Путник се договорио с етиопским властима о изградњи у Адис-Абеби руске православне капеле у част светог Ђорђа.

Састали смо се и с грађевинцима, и с етиопским руководиоцима радова. Желимо већ у фебруару, пре него што кренемо у експедицију, да ставимо крст на месту где ћемо градити капелу.

Експедициа кроз врелу афричку пустињу почиње 20. фебруара и трајаће 35 дана. Наш основни транспорт ће бити камиле, - наставља Фјодор Коњухов.

Тамо ће бити два камилара, два чувара - они су Етиопи.  Биће с нама преводилац и кувар. Има нас 7. Из Русије сам само ја, мада желим, ако нађем (неће свако пристати) да би с нама ишао и камерман из Русије.  Ипак треба снимити наш филм.

У Африку је чувени путник стигао на молбу владе Етиопије. Месне власти се надају да ће он моћи да организује интересантне и удобне туристичке маршруте. Дакле, у будућности ћемо моћи да посетимо све до сада слабо познате знаменитости те земље.

За сада у подмосковском Софрину већ почињу израду куполе за капелу светог Ђорђа, која ће бити саграђена у Адис-Абеби. Сам Фјодор Коњухов већ поново иде у Африк, где ће наставити припреме за своју експедицију.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

ЕТИОПСКА ЕКСПЕДИЦИЈА ОЦА ФЈОДОРА КОЊУХОВА ПРОЋИ ЋЕ МАРШРУТОМ АЛЕКСАНДРА БУЛАТОВИЋА

Објављено од стране Светигора на 10. децембар 2010.

ЗАПОРОЖЈЕ, 10. децембра - Експедиција ђакона Фјодора Коњухова у Етиопију стартује у марту следеће године, саопштава Интерфакс.

„1200 км ћемо прећи на камилама. Маршрута се протеже дуж пустиња гдје углавном живе муслимани.“

Експедиција је везана за сјећање на Александра Булатовића. Њени учесници поновиће маршруту тог путника. А. Булатовић је истраживао Етиопију крајем 19. и почетком 20. вијека . 1901. године подигао је капелу светог Ђорђа на земљишту од 40 хектара, које је Русија добила на дар од етиопских власти. Касније је путник отишао да живи на Свету Гору, гдје је примио чин. 1919. године су га убили у Смоленском манастиру.

„Један од разлога зашто сам изабрао етиопску маршруту Булатовића је тај што у нашим биографијама има доста сличности: оба смо своје путовање почели као војници, затим смо оба добили црквени чин“, признао је отац Фјодор.

1947. године совјетске дипломате су одлучили да подигну нову зграду амбасаде у Етиопији и срушили су капелу светог Ђорђа „иако она није сметала на тако великој територији“, каже ђакон Ф. Коњухов.

„Ми ћемо је обновити“, рекао је отац Фјодор. Он је подсјетио да је Етиопија једина у Африци православна земља, тј.духовно нам је блиска. Етиопију никада нико није у потпуности освојио и све историјске и духовне реликвије увијек су чуване у рукама Етиопљана“.

Говорећи о исламизацији земље, отац Фјодор је казао да је прије неколико година однос православаца и муслимана, према званичној статистици био 80:20, а сада сагласно незваничним подацима 60:40. Он повезује ту тенденцију са сиромаштвом Етиопије, којој помоћ указују Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија.

Извор: Pravoslavie.RU

[Guest Оливера]

Ђакон Фјодор Коњухов постао свештеник

Познати путник Фјодор Коњухов рукоположен је у свештенички чин у свом родном крају Запорожју и спрема се да постане старешина козачке цркве Покрова Пресвете Богородице на острву Хортица.

Отац Фјодор, који је од маја ове године служио као ђакон у Запорошкој епархији, примио је свештенички чин 19. децембра, на празник светог Николе, у храму светог Николе у Запорожју.

По ријечима епископа Запорошког и Мелитопољског Јосифа, који је извршио чин рукоположења, свештенички чин ће оцу Фјодору помоћи „не само у проповиједању, већ и у савршавању светих тајни Крштења, Причешћа и мисионарењу тамо гдје свјетлост Христова још није засијала“.

Сам свештеник је признао да му је сада жеља да „благосиља, да се моли и сусреће са свим оним младим људима, младим спортистима, младим путницима који ће ићи или на Монт Еверест, или око свијета, или на Сјеверни и Јужни пол.“

„Овако је за мене најбоље – да се молим за њих, да их пратим и дочекујем. Ту сам одлуку донио када сам био на Антарктику, да треба да се молим, а не да путујем“, казао је отац Фјодор.

Радио Светигора

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Знаменитый путешественник Федор Конюхов завершил экспедицию к загадочному острову Ионы и Шантарскому архипелагу

Участники экспедиции установили православный крест на побережье Охотского моря в память всех погибших в этих краях моряках и путешественниках

[syd]

Izgleda veoma zanimljivo. Samo, ne razumem bas dobro.

[Guest Оливера]

Izgleda veoma zanimljivo. Samo, ne razumem bas dobro.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6744.msg183856.html#msg183856

[Оља]

Путник не сме на пут без Бога

Прошле године чувени путник Фјодор КОЊУХОВ постао је свештеник, и то је, по његовом мишљењу, најзначајнији домет у његовом животу. Испада да је све остало, стечено несаломивом вољом, издржљивошћу и неустрашивошћу, било тек прелудиј. И то поред тога што је за својих непуних шесздесет Фјодор сам стигао на скијама до Северног и Јужног пола, неколико пута опловио планету на јахтама, без усидравања у лукама, успињао се на највише врхове шест континената и много штошта још…

Ко је још у свету способан за тако нешто?

Мислимо да није нико.

Дружимо се већ три деценије, и зато смо разговарали онако својски, сасвим отворено…

Знаш, Фјодоре, када си усамљен на полове и око света кренуо, када си се на највише врхове свих континената успињао, неки су те сматрали ванземаљцем… Јесу ли они у нечему били у праву?

- Не знам шта бих рекао… По мени, седети код куће ишчекујући некакве промене у неразумљиво „боље“,  по мени је право лудило! У граду се гушиш у смогу, и то не само када тресет гори. Ја се могу надисати ваздуха и живети  на прави начин једино на својим експедицијама. Тамо где нема испразног брбљања, неразумевања, сујете, и, што је најважније, увек нађете времена да се помолите како следује.

Зар тога овде нема?

- Ма времена апсолутно нема! Одспавам мало, након једног сата се пробудим, и до четири изјутра сате трошим на молитве. Вечерње и јутарње одједном – у противном не успевам. Углавном живим у московској радионици, ту ме одмах пронађу; двадесет-тридесет људи дневно – то је норма, ретко их дође мање. Ником не могу одбити посету, са свима се дружим, саслушам их, каткада чујем веома узбудљиве приче. Понешто саветујем, оно што могу, помажем, углавном речима, наравно. Другачије се не може – човек са крстом о врату нема права да људима одбије разговор.

Које молитве обично упражњавате у путу?

- Оченаш, Исусову молитву, молитву Николају Чудотворцу…  Оне које знам, те и упражњавам по правилу. А и Библија је са мном увек при руци. Сваком човеку тешко је живети без вере, а путнику поготову, без ње се не може. Вера у Господа нашег Исуса Христа је основа, стожер свеукупног живота. Свуда где сам живео и почињао своје значајне експедиције, остављао сам капелице. То је моја захвалност Господу Богу за оно што ми допушта да чиним на земљи. Постоји таква и овде, у Москви, у двориштру моје радионице – подигнута у част светитеља Николаја Угодника 2004. године. Сматрам да паре које сам зарадио за време путовања не треба да трошим на себе – и зато градим храмове. Признајем, извора личних примања немам много, мада и сликам слике, а и књиге ми стално објављују.

Јесте ли пробали да сликате иконе ? То је веома профитабилан посао.

- Сликам понешто, имам благослов за то. Невоља је у томе што су сада сви – уметници. Слика човек, на пример, добро, оригинал длаке на бради, али уметности је тамо веома мало. Уметник је нешто друго, а иконописац је сасвим посебан. Могуће је иконе сликати, а могуће је дух у њих уграђивати. Али до тога треба стићи.

Теже него до Јужног пола, зар не?

- Мислим, теже.

Није ваљда да спонзоре не доводи у искушење твоја светска слава?

- Моја супруга Иринушка и ја маштамо да спонзора и уопште не буде! Тада бих могао да побегнем што даље – само да се молим, да уживам у супрузи, у деци, да унуке васпитавам, да сликам. Никако да завршим слике са својих ранијих путовања. Долазе људи: „Дајте, сам си то некада желео, обећај – хајде! Тамо јахта чека, негде су камиле већ закупљене… Етиопија, Индија“, нуде све нове и нове маршруте. Ноја, који је постао ђакон, одлучио је: све наредне моје експедиције углавном ће носити духовни карактер.

Да ли имате на кога да пре?несете ваша јединствена искуства

- Већ функционишу моје „школе путника“ у Нахотки и Вологди, а обећавају да ће једну отворити на Алтају. Држава не жури да их стави под свој патронат, помажу једино спонзори. Али опет бих прецизирао: у нашој породици није прихваћено да се своје крзно меша са државним… Оно што се даје за путовања, не може бити употребљено за личне потребе.

Је ли исплативо бити спонзор Фјодора Коњухова?

- Ректор „Савременог хуманитарног института“ је, на пример, овако рекао:  „ето, Фјодору смо једном купили јахту, он је са њом опловио бели свет, и нашој вискошколској установи направио такву рекламу о каквој низ година постојања нико није могао ни сањати.“ Наравно, потрошене су одређене паре, али се то  вишеструко исплатило.

Занимљиво. Јесу ли много пута Свети теби прискакали у помоћ?

- Увек прискачу у помоћ. И пред Господом се за мене залажу. Они ме и одржавају на овом свету – засигурно.

Сећам се, једном си ми причао да се у тешком тренутку приликом првог путовања око света одједном на палуби јахте појавио Свети Николај Чудотворац.

- Све је било тако, наравно, али је боље да се данас тога не присећам. Када сам раније причао о томе, говорили су ми: „Феђа, превише путујеш, па си малкице шенуо.“ Ситуација је ту сложена – јер Свети се јављају људима само када су на ивици смрти, у преврнутој јахти. Тако да је боље о томе не говорити…

Значи, и за време трке око света појединачних јахти „Around Alone 1998-99“, када си три дана провео у преврнутој јахти , док ти је глава висила о концу, теби се јавио Николај Чудотворац?

- Да, десило се то неколико пута. Имам стални осећај да ме Свети Николај никада не оставља. Али прво путовање око света пало ми је нарочито тешко, двеста двадесет четири дана сам пловио без престанка, без заустављања, без заласка у неку луку. Нисам имао ни радио-станицу, ни телефон, каткада ми се чинило да сам сам самцат на целом свету… Јахта је мала, олује на мору жестоке… Без помоћи с неба не бих преживео.

Може ли се рећи да је то била твоја најтежа експедиција?

- Најтежа је била, чини ми се, не самостална пловидба, већ она 1986. Године, за време  преласка на скијама у поларну ноћ у правцу пола релативне недоступности у Северном леденом океану. То је једно од мојих најозбиљнијих искушења, а ушао сам у састав групе легендарног Дмитрија Шпара. Истина, тада нам се Свети нису јавили…

Носиш ли са собом некакав посебни крстић?

- Крстић сам наследио од деде Михаила. Његов брат, мој рођени деда, свештеник Николај Коњухов, био је зверски мучен од стране бољшевика 1918. године, постао је новомученик. Када сам навршио шест година, деда Михаил ми је дао крстић. Од тада је он прилично изанђао, али га свеједно увек носим. Заједно са ковчежићем у коме чувем честице Светог апостола Андреја Првозваног и јарославских светаца.

Да ли путник може бити човек који није верник?

- По одређењу – не. Сваком човеку је тешко да живи без вере, а онај који то стално превладава баца изазов стихијама, подвргава свој живот озбиљним искушењима.

Није ли грех то да човек све време себе искушава и подвргава смртном ризику?

- Грех је. И у том сам смислу ја веома грешан.

Јесте ли зато отишли у свештенике – да молите опроштај за грехове?

- Делимично. Покајање је моја судбина.

Оче Фјодоре, зар од тебе више не можемо очекивати нова достигнућа?

- Ја бих, наравно, желео још доста тога да постигнем. На пример, да у чамцу на весла пресечем Тихи и Индијски океан (Атлантски је успешно савладао још 2002. године − са светским рекордом  од 46 дана и 4 сата – М.С.) . И тада бих затворио страницу… Са светским рекордима.

Шта Вам смета да то и остварите?

- Алпинисти имају такав израз – лимит ризика. То значи да не треба без преке потребе себе подвргавати свакојаким, чак наизглед незнатним опасностима. Правити се важан претичући неког у аутомобилу једноставно да бисте избацили порцију адреналина. Сваком је одозго одређен сопствени лимит ризика. Један човек може сто пута извршити нешто тако, други – хиљаду, а неки би такве могућности могли да преброје на прсте. Само Господ може знати ко ће се, када, и о шта спотаћи.

У том случају, твој лимит ризика могли бисмо означити лимитом без мере, зар не?

- Рећи тако, значи само Бога наљутити. Ја, на пример, аутомобил по граду никада не возим сам, а додуше немам ни свој сопствени ауто. Нећете ме намамити ни у забавни парк, чак ни на рингишпил! Не могу да ризикујем тек тако. Сваки пут када одлазим на путовање, молим Господа да продужи мој лимит ризика, да му придода макар малкице још… При таквим оптрећењима, при таквом степену опасности које сам имао прилике да доживљавам, ја сам збиља свој лимит одавно исцрпео. При том ми је сасвим јасно да ми Господ не може пружити могућност да ризикујем још једном, по хиљадити пут. А уз то, у тако солидним годинама, у ккојима сам ја, нико данас нарочито и не путује. И ето испада да је сваки пут шанси за продужетак заветног лимита код мене све мање…

Зар ти без ризика не можеш да живиш?

- Не полази ми за руком – ни мени, ни теби. Елеменат ризика постоји у свему. Изађеш из куће, леденица ти падне на главу… Није исцрпљен лимит – ако пролети мимо тебе, добро, али ако те погоди – нема те… Зато свој адреналин треба трошити скромно. Господ  Бог је дао, значи да треба чувати. Исто тако код човека треба да постоје страх, љубав и бол… Ако се ничег не плашиш, брзо ћеш нестати. А ако не будеш волео, исто не ваља.

Проверио си у пракси? Чега се плашиш, на пример?

- Ето, пењао сам се, на пример, на Еверест, и плашио се, да је то сасвим могуће последњи мој алпинистички подухват.  Додуше, нисам ја тамо кренуо тек тако – припремао сам се много, знао детаље, знао шта ме чека. Било би грех рећи да се ничег нисам бојао. Није то чак ни лепо… Како може човек да се не плаши? Страх је уграђен у све нас. Ја се чак и олује на мору плашим…

Објасни то.

- Није то случај само са путницима: то се дешава и пливачима, и рударима, и шоферима – коме год хоћете. Осетивши се као професионалци,оматоривши, људи ни сами не примећују како почињу да грубо прекорачују забрањену црту, кршећи законе живота и смрти. Превише постају самоуверени, и не схватају да их то у једном лепом тренутку може коштати живота. И ето, ја сам одлучио: како не бих и дефинитвно изгубио опрезност, потребно је сваки пут започињати нову експедицију која ни мало не личи на ону претходну.  Ризикујући стално, не сме се везивати за једно те исто. Зато након пловидбе око света на јахти, ја са задовољством путујем на камилама по пустињи, затим са псима јурцам негде иза Поларног круга, или се пењем на планине.  Тамо и сасвим губим своју самоувереност…

Помаже ли?

- Једном сам, додуше, претерао. Испало је тако да сам се после једне трке на јахти одмах упутио на другу, и наступио је такав тренутак када сам чак и олују престао опажати. Палуба ми измиче испод ногу, ни на шта да се ослоним, вуче ме некуд! А потом смо син и ја препловили Атлантик и упали у праву олују. Јахту је неколико пута тако  ањихало да нам се чинило – нема нам спаса. Успели смо да се смиримо и некако смо преживели. Оскара сам потом упитао: „Јеси ли се препао?“ „Ма какви“, каже он, „па ти си, татице,  свет опловио, и зар ниси тако нешто више пута доживљавао!“ Преплашио сам се од тих речи, руке су ми задрхтале. Господ нас је спасао! Исто је и са пењањем на планине: можете се попети на Еверест и сићи сасвим срећно, а потом склизнути са некаквог омањег врха и…

Да ли на Евересту страда много људи?

- Док смо се алпиниста Јевгениј Виноградов и ја пењали на врх, пребројао сам деветнаест људи који су тешко дисали. Тамо их је било мање од четрдесетак. Ја сам тај пут крстио путем смрти.

А како си ти успео да избегнеш смрт?

- Жења Виноградов је понео три балона, а ја четири. Супруга говори: „Колико у који? Сваки по дав и по килограма, а више од дванаест не смете носити са собом на Еверест. Умрећете…“ А ја сам помислио: са Шпаром на леду на Северу нисмо носили  такве балоне – свуда уоколо ледене стене. Никаквих руксака! Узео сам четири балона, што ми је било довољно да одем горе и вратим се. А Жењи је било мало; на срећу, имали смо довољно. Он је потом још четири пута боравио на Евересту.

Глупо питање, а какав је осећај?

- Док смо се приближавали врху, одједном је почела таква олуја да смо на Еверест почели да се пењемо четвороношке… Киша је тако пљуштала да нам је упропастила електричне батерије. Муње су севале са свих страна – ужас један! Да вас је макар нека погодила, било би готово. Балоне смо брзо склонили подаље од нас. Секачи леда остали су нам доле, тако да смо се једино пузећи могли попети на врх света.

И колико сте дуго тамо остали?

- Десетак минута – нема шта да се дише. Око Хималаја је лепо, вероватно… Али нисмо имали среће да их видимо, видљивост је била никаква. На врху се налази троножац, који су Кинези поставили још шездесетих година, по налогу Мао Цедунга. Донели га из делова, саставили алуминијумским  елементима, и на тај начин повећали висину Евереста за још два метра. Ко се тамо нађе, обавезно се фотографише са тим чудом технике.

Па и након тога имао си толико тога! И Господ ти је стално био у помоћи – изнова и изнова…

- Изгледа да сам му ја још на земљи потребан. Да би постао прави свештеник који ће се молити за путнике. Многи од њих никада се нису вратили кући, али њихове душе траже свог заступника пред Богом. Потребан је и онима који кроче на опасне стазе.

Јесте ли ту тему разматрали са начелством Патријаршије?

- Са патријархом Кирилом.

Дакле, шта човека покреће у животу, оче Фјодоре?

- Љубав према Богу, према људима, земљи. Његово највише испољење су узвишени циљеви за које се треба борити, самопотврђујући се на тај начин у животу.

Страх на врху Аљаске

Након Евереста је твој лимит ризика, изгледа, прилично спласну0?

- Толико о страху… После тога смо се алпиниста Волођа Јаночкин и ја пењали на Мак Кнли – то је највиши врх Америке на Аљасци. Тај врх је познат још и по томе што је управо тамо погинуо  велики јапански путник Наоми Уемура, који је за мене био бриљантни пример за цео живот. Много сам размишљао о томе зашто му смрт није омогућила да оствари циљ управо на том месту, које није најопасније од многих које је он до  тада покорио. И одговора није било све дотле док и лично нисам отишао на ту маршруту. И тада сам се одједном некако избезумио. Такав ме страх опхрвао да сам у једном тренутку помислио да даље с тог места не могу крочити. С муком сам се прибрао и предложио колеги да се вежемо сигурносним ужетом. Волођа је  био изненађен: обојица смо били на Евересту, чега се имамо овде плашити… И некако сам то пребродио. Мада сам схватао: са лимитом ризика сада имам велики проблем.

Разговор водио: Михаил Сердјуков

Извор: www.geopolitika.rs, Радио Светигора

[Оља]

[Оља]

Слике са пута у Етиопију

[Оља]

[Оља]