Животне приче ђакона Фјодора Коњухова

[Guest Оливера]

КИЈЕВ, 19. јуна

У августу ће познати руски путник и ђакон Руске православне цркве отац Фјодор Коњухов кренути у своју нову експедицију, у Етиопију. Он ће обавити путовање на молбу владе Етиопије, која је пред путником поставила задатак да пробије најудобнију маршруту, коју ће у будућности користити туристичке агенције, саопштава Интерфакс-Религија, цитирајући украјински сајт „Данас“.

На путовање ће се заједно са ђаконом упутити још седам људи. Део пута ће прећи на камилама, а део аутомобилима.

Отац Фјодор планира да посјети домовину предака песника Александра Пушкина, света места православних верника и да разговара са локалним властима о издвајању дела земљишта у престоници Адис-Абеби за подизање православног храма.

23. маја познати путник је био рукоположен у ђакона и тада је рекао да планира да прекине са путовањима, да би се посветио молитви.

Светигора

[kasijana]

Баш лепо 

О њему и његовим путешествијима смо читали на часу руског 

[Guest Оливера]

Да, заиста би било лепо да мало више напишемо о њему!

[kasijana]

Онда ћу морати да нађем књигу руског, пошто кад сам тржила нешто о њему на гуглу није било.

[Guest Оливера]

Онда ћу морати да нађем књигу руског, пошто кад сам тржила нешто о њему на гуглу није било.

Знате ли руски?

[Guest Оливера]

Ево прича о Фјодору Коњухову, пре него што је рукоположен за ђакона.

„Из Русије са љубављу". На рту Хорн ће се појавити православни крст

25.02.2010.

Фото: РИА Новости

На јужном крају Америчког континента, рту Хорн, биће подигнут Крст за клањање у спомен погинулим морнарима.  Идеју је дао и намерава да је реализује познати светски путник из Русије Фјодор Коњухов.

Крајња јужна тачка архипелага  Огњена Земља, рт Хорн, сматра се највећим у свету морским гробљем. Поред њега је потонуло око 8 стотина бродова. Рт се налази на месту спајања Тихог и Атлантског океана. Зато се тамо формира јака струја у источном правцу уз пратњу циклонских вртлога и киша које падају 280 дана годишње. Међу морнарима кружи много митова и легенди о рту Хорн. Раније се сматрало да само онај који је опловио рт и остао жив може да носи златну минђушу у левом уву.

Светски путник из Русије Фјодор Коњухов учинио је то 5 пута. Пре годину дана, када је овај морски вук са палубе свог једрењака гледао на рт Хорн, синула му је мисао да подигне овде православни крст у спомен свим погинулим морнарима.

12. фебруара 2009. године је моја јахта „Пурпурна једра" са трочланом посадом мимоишла рт Хорн. И када смо га мимоилазили, видели смо какви су тамо урагани и ветрови, каква је опасност и колико је само људи погинуло поред њега! Онда нам је синула мисао да подигнемо тамо Крст за клањање. Јер, у међувремену нико то није учинио. И никада није било парастоса за погинулим морнарима.

Скроман дрвени крст већ је израђен, посвећен и припремљен за слање на Јужноамерички континент - говори јереј Минске епархије Дмитриј Баркар који је извшио обред посвећивања.

Овај крст је израђен у граду Бобрујску, у 15. колеџу. То  је Република Белорусија, Могиљовска област.  Колеџ похађају деца која стичу струку дрворезаца и уче да обрађују дрво. И Фјодор Коњухов је похађао овај колеџ 1974. године.

Сада се Фјодор и његова посада припремају за лет у Чиле. Тамо ће се једриличарима суочити са  бројним тешкоћама. Али највећа од њих је ипак освајање неприступачног Хорна - говори светски путник.

Очекиваће нас једина јахта која може да прође кроз мореуз и да се приближи рту Хорн. Узимамо је под закуп на 2 недеље да се искрцамо на литицу. И на 700 метара надморске висине ћемо подићи православни крст са натписом „Свим морнарима погинулим приликом мимоилажења рта Хорн од једриличара Русије".

Жарко желимо - наставио је Фјодор Коњухов - да сваки морепловац који ће мимоићи рт Хорн увек памти да овде почивају тела многих морнара и остаци многих бродова. Нека се свако помоли у души за ове жртве стихије.

[Guest Оливера]

ПОЗНАТИ СВЈЕТСКИ ПУТНИК ФЈОДОР КОЊУХОВ ЋЕ ПОСТАТИ ЂАКОН

Објављено од стране Светигора на 21. мај 2010.

ЗАПОРОЖЈЕ, 20. маја – Познати руски путник Фјодор Коњухов биће рукоположен за ђакона у свом завичају у Запорожју, саопштава Интерфакс-Религија.

Недавно је Ф. Коњухов упутио Патријаху московском и све Русије Кирилу молбу да постане свештеник. У априлу је Његова Светост дао позитиван одговор на ту молбу са правом да бира епархију у којој ће бити рукоположење, саопштава сајт Запорошке епархије.

Фјодор Филиповић се обратио Запорошкој епархији са жељом да прими свештени чин у свом завичају. У четвртак су локални свештеници срели знаменитог морепловца на жељезничкој станици Запорожја. Ђаконска хиротонија Коњухова ће бити ускоро.Ф. Коњухов је постао вјерник још у школи, и чак као пионир и комсомолац, тајно је носио крст. Како је казао путник, у његовој садашњој активности вјера у Бога игра главну улогу, пошто често долази у такве ситуације из којих се не би извукао без помоћи свише.

„Будући да сам зрео човек, схватио сам да у свету нема самоће, па и у океану поред тебе пливају китови и делфини, на небу лете птице, а на путу за пол сретају те медведи и фоке. Ја сасвим знам да је са тобом увек Бог и светитељи којима се молиш. У огромном океану, осим њих нико ти не може помоћи“, увјерен је он.

Извор: http://www.pravoslavie.ru/news/35308.htm

[Guest Оливера]

Fjodor Konjuhov se sprema za putovanje novim Svilenim putem

30.10.2009.

Naučno-etnografska ekspedicija „Tragovima Velikog svilenog puta“ pod rukovodstvom poznatog svetskog putnika Fjodora Konjuhova uspešno se završila.

Znak za start dugom putovanju bio je dat 13. maja. Iz istorijskog mesta, Glavnog stana Džingis-kana koji se nalazi nedaleko od glavnog grada Mongolije, Ulan Batora, krenuo je karavan kamila i konja. Fjodor Konjuhov nije slučajno odlučio da članovi ekspedicija jašu kamile jer je hteo da u detalje ponovi put kojim su se Kalmici pre 4 veka kretali na zapad da se pridruže porodici naroda Rusije.

Maršruta je bila maksimalno približena istorijskim stajalištima koja su bila u doba Velikog svilenog puta. Prema snimcima iz kosmosa mogu se videti čak i ostaci starih puteva — tako je utabana zemlja u tim mestima. Jer, Veliki svileni put bio je glavna trgovačka magistrala koja je više od hiljadu godina povezivala kulturne centre nas ogromnom prostoru od Kine do Mediterana. Ovim putem je transportovana različita roba, a glavna je bila, razume se, svila.

Učesnici ekspedicije su tokom putovanja videli mnogo toga zanimljivog. To je, pre svega, stara prestonica Mongolije, grad Harhorin. Na njegovim ruševinama je posle raspada carstva Džingis-kana bio podignut prvi centar lamaizma u Mongoliji koji i danas zapanjuje uobrazilju svojim hramovima i jedinstvenim kamenim kornjačama.

Naravno da je na putu bilo puno teškoća; planinski prevoji, hladnoća, prodoran vetar, kiša i sneg. Nevreme je bukvalno teralo karavan primoravajući ga da prevaljuje oko 50, umesto planiranih 30 km dnevno. Zato je dugo očekivan nedeljni predah na Altaju po završetku mongolske etape ekspedicije dobro došao. Ovde su putnici morali da ostave kamile – životinje su se umorile i nisu mogle da idu dalje. Ostali deo puta pređen je na konjima.

Bilo je više doživljaja nego što bi se htelo – govori rukovodilac ekspedicije Fjodor Konjuhov. – Čak sam morao da neko vreme odležim u bolnici polsle ujeda krpelja. Ali sve se srećno svršilo.

Svi smo živi i zdravi i životinje su žive. To je već vrlo dobro. Glavno je to što smo završili 6-mesečno putovanje, što je takođe dobro. Za 25. novembar zakazana je naučna konferencija u Moskvi posvećena rezultatima ekspedicije. Naučnici će tom prilikom kako je sve prošlo. Sada se pripremamo za 3. etapu.

Stvarno, nije stigavši da se odmori od tako dugog putovanja, Fjodor Konjuhov već razmišlja o novoj ekspediciji.

Tuva je 2010. proglasila Godinom turizma. I mi vodimo pregovore o ujedinjenju i Mongolije, i Kazahstana, i Tuve, i Koreje za organizaciju nove ekspedicije pod nazivom Novi svileni put. Sada vodimo pregovore kao da ostvarimo ovu novu ekspediciju. Ma kako to paradoksalno, govorimo o svilenom putu kao o putu kojim nam je dopremana roba iz Kine. A kada su nam došli predstavnici Južne Koreje, rekli su da imaju svoj svileni put i da se već 10 godina bave njegovim proučavanjem. Pokazalo se da su se Korejom takođe kretali karavani koji su prevozili svilu i porculan u Vijetnam, dok mi mislimo da su oni išli samo nama.

Prema rečima čuvenog svetskog putnika, osvajanje Novog svilenog puta planirano je za mart iduće godine.

[Guest Оливера]

Још једном покорен Велики пут свиле

30.11.2009.

Пут се не завршава никад, изјавио је познати пустолов Фјодор Коњухов, резимирајући резултате две етапе научно-истраживачке експедиције Трагом Великог пута свиле. Он намерава да пробије нови пут свиле преко пустиње Гоби у Јужну Кореју. Поход је планиран за наредно лето.

А ове године Фјодор Коњухов је прошао камилама маршрутом Пута свиле, трговачком магистралом из Кине у Европу. Овај пут био је успостављен у трећем веку пре наше ере и постојао је до 16. века. Главна роба била је чувена кинеска свила, која је и дала име легендарном трговачкој магистрали прошлости.

Експедиција је протекла у две етапе. Прва етапа тренинга одржана је 2002. године. Тада је караван Коњухова прешао 1600 километара по прикаспијским степама. У експедицији је учествовало неколико научника: археолога, ботаничара и истраживача тла. Резултати њиховог научно-истраживачког рада превазишли су сва очекивања путника. У долинама реке Волге били су пронађени остаци насеља из доба Златне Хорде, а на пешчаним степским динама – оруђа из доба палеолита: камена секира, оруђа од силицијума и обсидијана. Осим тога, на стрмој обали Волге, на дубини од осма метара пронађен је слој вулканског пепела, који је формиран пре сто хиљада година за време ерупције вулкана Елбрус. Овакви научни плодови за време друге фазе експедиције, нажалост, нису могли да буду сакупљени, рекао је Фјодор Коњухов, и узроци су сасвим објашњиви.

Овог пута експдиција је била спринтерска. Ако смо у првој фази ишли, како је било предвиђено да се иде Великим путем свиле, брзином од 20-25 километара на дан, коју су камиле могле да достигну и пре сто и хиљаду година, сада смо прелазили 40-50 километара, зато што смо имали врло велико растојање – 6000 километара. Ишли смо врло нашето, и за науку је остајало мало времена.

Главни научни задатак пустолова овог пута било је проучавање природе, планина, степе, као и животињског и биљног света дуж читаве маршруте – од Улан-Батора до главног града Калмикије Елисте, где је после скоро пола године завршена друга етапа експедиције Трагом Великог пута свиле, истакао је научник еколог, професор Анатолиј Назаров.

Посебно смо обраћали пажњу на међународни програм биолошког диверзитета. Биолошки диверзитет је основа живота. Ако будемо уништавали природу и даље, доћићемо до не зна се чега, до разарања, до демографске депопулације. За нас је било врло важно да видимо на каквом нивоу разрања или полуразарања се налази систем биодиверзитета, који је проглашен од стране УН, УНЕСКА као један од главних проблема наше деценије.

Неуморни Фјодор Коњухов још није успео да се добро одмори од тешког и дугог пута – за учесницима експедиције остала су 172 дана путовања и преко 6000 километара – али то му не смета да се припрема за нови старт. Почетком 2010. године он намерава да пређе Гренланд у псећим запрегама. А затим нагло да промени климу – да пређе камилама преко пустиње Гоби, како би пробио, како сам каже, нови пут свиле у Јужну Кореју. Чувени пустолов је убеђен да ће нови пут свиле бити програм нове сарадње међу народима.

[Guest Оливера]

http://www.konyukhov.ru/

[kasijana]

Учим руски у школи већ двије године.  :0104cheesy:

Али Ви сте већ толико тога поставили да ја просто немам потребе ићи тражити књигу  0110_hahaha

[Искушеник]

Личи мало на Соломон Кана, мислим коса, брада ....  0110_hahaha :0104cheesy:

[Guest Оливера]

Учим руски у школи већ двије године.  

Али Ви сте већ толико тога поставили да ја просто немам потребе ићи тражити књигу  4chsmu1

4chsmu1

[vikiblaga]

Хвала ти Ољинка, за ове дивне текстове о Фјодору... какав човек! Нисам до сада ништа чула о њему. То је кад код нас на телевизији нема никаквих емисија, нити вести из Русије! Мислим нешто паметно... Сви гледају серијал "Криминал у Русији" и онда стичу утисак да је тамо некаква кланица.... и да се ништа добро не дешава.

[Guest Оливера]

Свака земља има своје посебности, па тако и Русија. Изузетно добре и изузетно лоше стране. Она ту није никакав изузетак. Ја се само трудим да истакнем оне добре стране, као што би чинила да пишем о било којој земљи. Неки кажу да се превише пише о Русији и да се сувише велича, другима је премало. Истина је следећа: свако види оно што жели да види. Ако у почетку има негативан став, можеш да пишеш шта хоћеш, не вреди и обратно.

Пишем о ономе о чему, стицајем околности, мало више знам. Случај је да је то Русија, а могла би бити било која земља. Међутим, свеокупнаљ руска историја, култура, књижевност, религијска мисао итд, заслужили су да се о томе пише, да се из тога учи.