Шеснаеста среда по Духовдану

[Огњен]

Гал. 214 (6:2-10)

Браћо, носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов. 3. Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, вара самога себе. 4. А сваки нека испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати похвалу, а не у другоме; 5. јер ће сваки своје бреме носити. 6. А који се учи ријечи, нека дијели сва добра са оним који га учи. 7. Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети. 8. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни. 9. А добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. 10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери.

Мк. 29 (7:14-24)

У вријеме оно, дозвавши Исус сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте. 15. Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16. Ко има уши да чује, нека чује! 17. И када дође од народа у кућу, питаху га ученици његови за причу. 18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити? 19. Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела. 20. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека. 21. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, 22. крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље. 23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека. 24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Изнутра из срца људског излазе мисли зле, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље (Мк.7,21-22). Овде су набројани само најраширенији греси. Међутим, и сви други, и већи и мањи, излазе из срца. Вид у коме се они јављају јесте зла помисао. Прво семе зла које пада на мисао јесте: "Да се учини то и то". Одакле и како оно пада? Један део тих помисли се може објаснити извесним законима сејања и сједињавања идеја и ликова. Међутим, само један део. Други, знатнији део, долази од самопокретног раздражења страсти. Живећи у срцу, страст не може а да не захтева задовољење. Тај захтев се испољава позивом на ово или оно, а са позивом је сједињен овај или онај предмет. Одатле мисао: "А, ето шта треба урадити!" Отуда се, на пример, код глади осећа позив на храну. Са позивом пада на мисао и сама храна, а са њом жеља да се дође до овог или оног и да се оно поједе. Tpeћи, и можда најобимнији део, происходи од нечистих сила. Њима је испуњен ваздух и оне се у чопору врзмају око људи. Сваки по своме роду развија дејство на лица са којима се cpeћe. Од њих лети зло као искре од ужареног железа. Где постоји пријемчивост, искра се унедрава, а са њом и мисао о злом делу. Тиме, и ни са чим другим се не може објаснити (иначе необјашњиво) рађање злих помисли услед послова који немају никакво сродство са њима. Међутим, сва та разлика у узроцима не захтева и разлику у поступању са злим помислима. Закон је један: ако се јави зла помисао - одмах је одбаци, и посао је завршен. Не одбациш ли је у првом тренутку, у другом ћe бити теже, а у трећем још теже. И већ нећеш приметити како ћe се родити саосећање, жеља и решење, и како ћe се јавити и средства... Па, ето и греха под руком. Прво противљење злим помислима је трезвоумље и бодрост са молитвом.