Дванаеста недеља по Духовдану

[Огњен]

Драматизовано од стране (за сада) непознатог аутора

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=4424.0;wap2

Motovilov:

Шта ми још недостаје . . .?

Прокуратор јудејског цара Ирода Антипе Салатил је пао са балкона и сломио врат. Не зна се да ли је то било случајно или је у питању било дело злочинаца. Ускоро након тога је умро. Требало је наћи нову особу за ту функцију.

Тада нису постојале изборне комисије и бирачка места. Чак није било ни избора. Отприлике се знало ко може доћи на власт. Могло се претпоставити кога ће цар да изабере. Многи су се отимали за власт не зато да би помогли народу већ да би могли да „прошире своје житнице“. Било је ту разних кандидата. Многи нису вредни ни помена. Један од бољих људи који су се цару ставили на располагање за ову функцију био је Офрије. По свему се разликовао од осталих. Био је натпросечно образован. Имао је добру репутацију у целом народу. Био је из богате трговачке породице. Веома миран,тих и сталожен. Имао је у себи готово неуништиву сигурност у то да ће му се пружити прилика да седне крај царског престола.

Имао је млађег брата који се звао Венијамин. Добро су се слагали и Офрије је готово увек желео да чује мишљење свог брата пре него што донесе неку битнију одлуку. Но ипак би на крају учинио како сам мисли. Тако за време ручка Офрије започе разговор :

-Десет пута имам веће шансе од било кога другог за место прокуратора . Немам ниједне мрље у својој биографији. Имам иза себе добре резултате и као појава имам племићко држање. Било било би чисто безумље и неправда када би то место добио неко други. Моја тетка је била жена прошлог цара. Могао бих боље односе да уредим са Цезаром. Знају римљани за договор.

-У то баш и нисам сигуран.-одговори Венијамин.

-Да су само ратовали не би толики свет освојили. Умео бих да привучем разне инвеститоре у нашу земљу. Тир и Сидон имају добру перспективу као бродоградилишта. Имамо јефтину радну снагу то је Римљанима и више него потребно.

-Али ми смо само њихови вазали!

-Ми смо народ царског порекла и они то знају. Зато сам сигуран да могу дипломатским путем да их натерам да нам изађу у сусрет.

-Јеси ли ти синоћ нешто пио? Од Римљана очекујеш помоћ? Пре ће ово камење да ти помогне него ли они.

-То баш и није нека помоћ већ само сарадња. Морамо да штедимо . Немамо пуно а и то што имамо веома непромишљено трошимо. Наш чукундеда се доселио овде и на једвите јаде успео да купи једну њиву и направи кућу. То је у ствари више била шупа него кућа. А погледај сад! Сад смо једна од најбогатијих породица. Комшије да пукну од зависти. Кад постанем прокуратор тек тад ће ствари да дођу на своје место.

-Ту би било баш доста посла.

-Било би него шта. Ми смо познати по сналажљивости. Успех нисмо постигли преваром већ добрим прорачуном. Дај Богу Божије а цару царево. И теби ће да остане оно што је твоје.

-Нама је баш доста остало. Никада нисмо гладовали. Обичном народу је и овај порез превелики. Ако дођеш на власт видећеш да има доста трошкова који се никако не могу покрити. Мислим да ћеш тада мало другачије почети да размишљаш.

-Ни мени се не свиђа што су нам расходи толики. То је наша реалност. Будимо реални! Морамо се укључити у савремене светске токове. Као у време цара Соломона када смо успешно умели да се бавимо трговином. Права опасност није од других држава већ од оних који се не труде да нашу државу отворе за сарадњу са светом. Сматрају себе за Божији народ а Мојсијев Закон су оставили у пустињи где су им оци пролазили. Нема нама ништа од државе док се поново не заведе Закон.

-Тад је била друга ситуација

-Није тад било друго време. И сад је као кад је Илија био у пустињи. Само да Бог не пусти поново толики помор на Израиљ. Али чисто сумњам да ће се призвати здравом разуму док их не стисне десница Господња. Може да им буде боље само ако ме Ирод буде послушао и почео да чини „што је добро пред Господом“. Они цариници су брука за цео народ. Ако ћеш да опорезујеш опорезуј свима исто.

- А ти мислиш да цар у томе нема удела?

- Није цар ништа крив не може он сам за све да се побрине. Мора исто да се свештеници доведу у ред. Има међу њима и оних који дају у зајам па узимају велике камате. Такве треба одмах протерати. Има ту свакојаких преступа стид ме и да причам. Од храма су пећину разбојничку направили. Добро је поступио скоро онај Исус Назарећанин кад је истерао трговце из храма. Они и свештеници то раде у договору. Венијамине узгред да те питам шта знаш о том Исусу? Ко стоји иза њега? Обичан човек се онако не понаша. Такву смелост може да покаже само неко ко има јаку подршку од некога.

-Прича се да је излечио једног ђавоиманог човека. Кажу да успео и да излечи и једног слепца. И то није био било какав слепац већ човек слеп од рођења. Можда он и није из Назарета?

- Занимљиво, занимљиво. . . Он је дакле лекар?

-Не , не изгледа ми као школован човек. Знам да га свештеници не подносе . Буквално пљују по њему. Кажу „он уз помоћ ђавола чини чуда“.  А да видиш само како добро зна Свето Писмо и све уме да објасни.

-Њему је отац неки свештеник?

-Не

-Одакле онда све то зна?

-Не знам. Они што су са њим зову га „Учитељу“.

-Ових дана мислим да је у Јерусалиму и отићи ћу да попричам с њим и видим каква је то нова наука коју он шири.

-Ја сад морам у радњу  да сређујем неке ствари, а ти изађи до трга па ми испричај кад се вратиш ако још нешто сазнаш о њему .

За неколико минута Офрије се нашао у центру збивања.Ту је био Учитељ окружен својим ученицима. Говорио је о вечном животу. Говорио је о месту где нема болести , туге и уздисања. Офрију се та прича необично свидела. На почетку му се учинило да Учитељ говори о томе како живе Јевреји у дијаспори унутар неке од напредних и богатих земаља. Мало касније је ипак почео да схвата о чему се ради. Био је заиста импресиониран. На крају су крај Учитеља остали само он и неких дванаестак ученика. У полету одушевљења Офрије приђе Учитељу и упита га :

-Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?

-Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.  Ако хоћеш да уђеш у живот држи заповести.

-А које су то заповести које треба да држим?

-Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и мајку; и љуби ближњега свог као себе самога.

- Придржавам се свега тога у потпуности, али - мало се замисли и застаде - стално имам осећај да ту ипак нешто недостаје?

-У праву си. Ти хоћеш да будеш савршен? Ако си спреман за то што хоћеш, можеш то и постићи. Све што имаш узми и подај сиромасима. Тако ћеш добити благо не небу, па хајде за мном.

Офрије се наједаред нашао у чуду. Зато збуњено погледа и упита :

-Учитељу благи ти мора да се шалиш?

-Не то ти одиста говорим.

-Како то мислиш да узмем и да дам све сиромасима? Од чега ћу ја да живим. То први пут чујем да је грех бити богат.

-Није грех бити богат. Грех је да ти новац буде важнији од људи који су крај тебе.

-Ено погледај оне просјаке. Има међу њима има доста таквих који морају да краду зато што немају. Живе у највећој беди и прљавштини. Па кад почну да отимају једни од других жалосно је и гледати. Зар ми тражиш да и ја такав постанем?

-Бити сиромашан не значи да мораш да будеш такав. Нити ће се сви сиромашни спасти, нити сви богати пропасти.

-Не видим зашто бих им дао сво своје имање кад ми нико од њих ни хвала неће рећи.

-И ту си у праву. Не мораш од њих добити хвалу, битно је то што ћеш добити хвалу на небу.

Христос се окрену и показа на апостоле па рече:

-Ови што су са мном свега су се одрекли.

-Ја за то нисам спреман. Хоћу да помогнем људима тако што ћу им дати посао који ће бити поштено плаћен. Да се одрекнем свега, то ми тренутно изгледа немогуће. Ако оставим све што имам тешко да ћу успети да одржим остале заповести. Да сам рођен као сиромашан вероватно бих лакше могао да примим твоју науку. Учитељу хвала ти за све што си ми рекао. Говориш као онај ко власт има а не као књижевници и фарисеји.

-Да нисам дошао и говорио им не би греха имали. Сада су видели и чули и немају изговора за грех свој.

-Неизмерно се радујем што сам те упознао. Сад већ морам да кренем , чекају ме радници да им дам плату.

-Колико верујеш толико ћеш од Бога примити.

Офрије се поклони Учитељу, поздрави се са апостолима и пође ка своме дому. Уз пут срете пријатеља Гаврила који му јави радосну вест.

-Цар те је изабрао за саветника! Има да частиш.

-Важи. –одговори овај равнодушним гласом

-Нешто си нерасположен шта ти је ?

-Рецимо да сам претрпео велике материјалне губитке.

-Шта је било неко те покрао?

-Није

-Па шта је било? Није ти мачка појела језик

-Причаћу ти неки други пут . Сад идемо код мене да прославимо па да кренемо у нови живот!

[Огњен]

[Огњен]

Неправославни извор

http://drawingsofjesus.com/Drawings/JesusChrist/jesus-christ-comics.aspx

[emilijazr]

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК: НЕДЕЉА ДВАНАЕСТА  ПО ДУХОВИМА

Тешко је богатоме ући у Царство небеско (Мт. 19,23) Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема. Њему се због тога открива пут у Царство. Богатство тада не смета, већ помаже, будући да даје могућност да се чини добро. Није богатство несрећа, већ уздање у њега и пристрасност према њему. Ту мисао је могуће уопштити: човек се богати оним на шта се нада и оним према чему је пристрасан. ко се у јединога

Бога нада и уз Њега се свим срцем прилепљује-обогатиће се Богом; а ко се нада у нешто друго, и према њему окреће срце, постаће њиме богат, а не Богом. Одатле произилази : ко није богат Богом, не може ући у Царство Божије. То друго могу бити: сродничке везе, познанства,ум, чинови, круг делатности итд.