Отачник

[Guest Alefshin]

Овај богословски часопис вреди рекламирати, како због садржаја, тако и због ентузијазма оснивача истог. Текстови које ћемо за сада поставити у овој теми су мало старији, а надамо се да ћемо и добити неке радове објављене у овом билтену те их поставити на овој теми.

ОТАЧНИК

Последњи број ''Отачника'', часописа за светоотачку праксу и теорију, изашао је 1998. године. После скоро једне деценије појављује се први број нове серије који је посвећен Евагрију Понтијском.

Богословски журнал ''Отачник'' бави се стваралаштвом Отаца и Учитеља Цркве. Превођење светоотачке литературе је од виталног значаја за рехабилитацију српске културе и духовности, јер је богословље, такође, и имплицитна област културе једнога народа. Темељи нашега језика, уметности и философије јесу јелинско-сиријски и латински литерарни састави. Стога је њихова актуализација од великог значаја за нас данас. Циљ повратка на изворе није обожавање прошлости која је, можда, била славна, ради ње саме, већ повратак оном начину мишљења, а самим тим и постојања, који је био исправан и добар. Међутим, стерилно препричавање онога што су Оци некада говорили није нам од велике користи. Потребан је стваралачки дијалог са њима и задобијање оног истог духовног искуства Отаца које нам у великој мери помаже у решењу проблема које нам намеће савремено доба.

Евагрије је родом из Понта, рођен око 346. године. У чин чтеца рукопроизвео га је св. Василије Велики, а ђакона св. Григорије Богослов. Неко време је боравио код св. Григорија у Цариграду и активно учествовао у јавном животу престонице. После посете Јерусалиму, 382. године, одлази у Египатску пустињу где остаје до смрти 399. године.

Евагрије је био први образовани пустињак. Својим стваралаштвом дао је почетни импулс за интелектуално уређивање монашког живота. С Евагријевим књижевним опусом хришћанство добија један нови вид форме излагања своје спасоносне науке. Наиме, он је први почео да пише тзв. ''стослове'' (збирке од сто кратких глава), зачетник је апофтегматске хришћанске литературе, а пракса излагања учења у том облику ће се сачувати и до наших дана (Владика Николај је, такође, често писао стослове).

Поуке монасима је Евагријево дело који је преведено у овом броју ''Отачника''. Спис садржи 33 кратке поуке и намењен је пре свега монасима. Концизно изложене поуке се односе на истински хришћански живот човека и откривају Евагрија као врло трезвеног и мудрог писца.

Треба додати да је Евагрије био превођен и на стари српски језик. Сачуван је превод његовог списа О молитви у Зборнику ман. Хиландара с краја ЏИВ века; такође, постоје сачувана и два рукописа у збирци кодекса ман. Дечани (бр. 75. и 76).

Часопис ''Отачник'' се може наручити и поузећем на телефон 064/1545-639.

Благоје Пантелић

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/961/tekst/svet-knjige/

[Guest Alefshin]

ОТАЧНИК /свеске 2 и 3 (2007)/

Часопис за светоотачку праксу и теорију – ОТАЧНИК, представља јединствени издавачки подухват у области црквено-теолошке штампе. Концентрисан на патролошке /светоотачке/ литерарне саставе, он даје немерљив допринос српској богословској мисли, који се одражава и на културу Срба. Преводом светоотачких текстова и студија еминентних светких истраживача из подручију теолошко-философске мисли, као и публиковање радова домаћих теолога, афирмише се квалитетана богословка мисао у Србији и подиже свест ортодоксних верника на један виши ниво.

Тема овог /дво/броја је „Исихазам Григорија Синаита“. Преподобни Григорије Синаит је један од најзаслужнијих за реафирмисати и географски ширење (посебно ка словенским земљама) исихазама. Његов рад, нарочити за време боравка у Парорији, која се налазила на граници Бугарске и Византије, ће пресудно утицати на развој српске православне духовности. Наиме, група пароријских ученика Григорија Синаита ће, бежећи пред налетима Османлија, прећи у Србију и са собом донети исихастичку мисао, која је бити покретачка снага словенске интелектуалне ренесансе.

Списи Преподобног Григорија су врло рано, већ крајем  XIV века, превођена на старословенски језик и била веома читана у средњовековној Србији, управо у оно доба када је она била у стању опште неизвесности. Турци су великом брзином напредовали ка Западу, византијско Царство је пропало, словенске земље су, такође, једна за другом почеле да се распадају. Ужасно политичко стање, на један парадоксалан начин се, посредством исихазма, рефлектује на духовни живот Срба који у то време, како ће показати историја, доживљава свој врхунац. Стога је поновно афирмисање ортодоксног исихазма од огромног значаја да уздизање данашњег верског и уопште културног живота у Србији.

мр Зоран Јелисавчић

[Guest Alefshin]

[Исихаста]

Gde mogu da nabavim ovaj casopis?

PS.

I po mom niku mozete da pretpostavite da me ova tema posebno zanima.

[Guest Alefshin]

Gde mogu da nabavim ovaj casopis?

PS.

I po mom niku mozete da pretpostavite da me ova tema posebno zanima.

???????? ?? ???????? ??????? ????????? [email protected] ???? ?? ??? ?? ?????? ??????? ??????? ????????.

[Guest Alefshin]

Најновији Отачник:

Отачник, свеска 1 (2009) – Теологија богослужбених символа

И последњим бројем је „Отачник“ потврдио да богословским проблемима приступа на један, за наше прилике, нов, идеолошки неострашћен и свеобухватнији начин. Утолико је значајније што је то показао и када је у питању тема којом се бави у овом броју; ради се о теологији богослужбених символа, дакле, о теологији богослужења. Тој теми је у последње време у нашој помесној Цркви приступано веома острашћено, те су већина суштинских питања била заобиђена, а у први план се истицало нешто потпуно маргинално. Стога је овај темат стигао „у прави час“.

Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе да се за решењима упорно трага. Резултати трагања појединих теолога презентевоани су у овом броју „Отачника“, у првој „носећој“ рубрици, кроз 17 врло озбиљних и квалитетних текстова, на скоро 200 страна.

У другој по реду рубрици („Огледи“) публиковано је седам радова који се баве неким значајним теолошким темама , а који се не тичу теме броја, као што су именославље, природа педагогије Јована Златоустог, мистична теологија Дионисија Ареопагита, филиокве у контексту латинског платонизма, однос библијске и философске ерминевтике итд.

Трећа рубрика је насловљена као и сам часопис, односно, Богословско друштво које га издаје, дакле: „Отачник“. У њој су објављена два превода отачких списа са упоредним грчким текстом оргинала. Иначе, у „Отачнику“ се сви отачки преводи штампају са упоредним текстом оргинала. Два текста која су у овој рубрици јесу: Теофил Антиохијски, „Автолику“ (књ. 1.) и Максим Исповедник, „Апорија 37 – созерцање начина по коме би/ преступ Адамов“.

Последња рубрика, као што је то обичај у научним журналима, посвећена је приказима књига које су у скорије време актуелне у теолошкој јавности. У „Отачнику“ имамо четири стручно урађених приказа књига које су у Србији публиковани у последње време. Ради се о следећим књигама: Св. Августин, О блаженом животу; Патријарх Никифор, Против иконокласта; Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам?; Ларс Тунберг, Човек и космос – визија св. Максима Исповедника.

Макарије Блажић

[karadjordje]

Не знам да ли ово добра тема,али ајде да поставим питање:да ли се и шта може набавити од Светог Григорија Паламе на српском?Да ли постоји превод докторске дисертације митрополита Амфилохија ``Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами``на српски језик?

[Исихаста]

Gde mogu da nabavim ovaj casopis?

PS.

I po mom niku mozete da pretpostavite da me ova tema posebno zanima.

???????? ?? ???????? ??????? ????????? [email protected] ???? ?? ??? ?? ?????? ??????? ??????? ????????.

Hvala, Alefshine. Poslacu mejl. Video sam da moze da se naruci i na www.knjizara.com Samo ja nemam karticu za trgovinu preko interneta, ne znam da li se moze poruciti pouzecem. Uostalom, pitacu mejlom; ako urednik ne zna, onda niko ne zna

[Исихаста]

Одбрана икона у осмом и деветом веку

ОТАЧНИК,свеске 1, 2 и 3 (2008)

Расправа о иконама вођена у Византији у осмом и деветом веку је, без сумње, представљала прекретницу у животу хришћанске царевине. С друге стране, она је и за Цркву била од огромног значаја, јер је током ње дат одговор на питање потребе постојања ликовних представа Христа, Богородице и светитеља у Цркви. Расправа која је трајала дуже од једног века захватила је многе сегменте живота Цркве и државе. Губитак територија, смене династија, снажни непријатељи на границама, економске тешкоће, опадање градова, промене прилика на Западу и крунисање Карла Великог, само су неке од тешкоћа са којима се Царство суочило непосредно пре и током расправе око икона. Улога царева током кризе, неуједначено деловање против поштовалаца икона, значајна подршка у самој Цркви, коју су цареви имали у борби против икона, неке су од карактеристика овог периода. По окончању расправе уочљиве су значајне промене како у организацији Цркве, богослужењу, архитектури тако и у организацији Царства.

Разноврсност тема дала је могућност различитих приступа овом периоду живота Цркве, тако да је расправа била предмет проучавања, пре свега, историчара (тј. византолога) и историчара уметности, док је мали број богослова дао значајан допринос систематском изучавању иконоборачке кризе. Приступ овој теми је код многих научника био лишен сагледавања постављеног питања у оквиру богословских оквира епохе, а један од разлога је био недостатак сачуваних извора, како из периода саме расправе тако из времена које је непосредно претходило кризи.

Такође, а приори донесени закључци су у великој мери ометали теолошку интерпретацију проблематике. У последњим деценијама двадесетог века учињени су значајни напори у критичком издавању извора шестог и седмог века што је олакшало увид у богословску аргументацију коришћену у расправи о иконама. Током сукоба иконобораца и православних изнета богата богословска аргументација у прилог и против поштовања икона даје за право скретање пажње на сву њихову богословску дубину, што питање богословских узрока кризе ставља у први план. Нови број Отачника управо тако читаоца уводи у богословску проблематику. Инострани аутори, како православни, тако и други, углавном непознати већини читалаца у Србији, су научници који су својим радом допринели осветљавању узрока и садржаја расправе, пре свега, систематским проучавањем извора и њиховим сагледавањем у контексту епохе. Избор текстова у Отачнику јасно приказује богословске узрока и ток расправе, као и изнесене богословске аргументе поштовалаца икона, који су омогућили да буде објашњено не само зашто су сликане представе Христа, Богородице и светитеља могуће, већ и зашто су неопходне Цркви. Отачник у новом броју пружа увид у проучавање богословља иконе, којим је овакав став одбрањен, као и како је било могуће да се то теолошки доведе у питање. Данас као и у осмом веку крајње тачке односа према иконама су идолатрија и потпуно одбацивање, а Отачник успешно упућује читаоца на траг златне средине.

Глигорије Марковић

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/998/tekst/svet-knjige-knjige/

PS

poslao sam mejl uredniku jos sinoc, ali nema odgovora, a malocas mi je jedan drug koji studira teoloski fakultet rekao da Otacnik imaju u knjizari fakulteta i u patrijatsiji.

[Исихаста]

???????? ?? ???????? ??????? ????????? [email protected] ???? ?? ??? ?? ?????? ??????? ??????? ????????.

poslao sam mejl uredniku jos sinoc, ali nema odgovora, a malocas mi je jedan drug koji studira teoloski fakultet rekao da Otacnik imaju u knjizari fakulteta i u patrijatsiji.

U pravu si Alefsin, urednik se ljubazno javio, doduse malo sa zakasnjenjem. 0104_cheesy

Uputio me na ova dva linka, na bratski forum, za sve zainteresovane postavljam ih ovde:

casopis http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10607.msg218734#msg218734

i jedna knjiga u njihovom izdanju http://forum.verujem.rs/index.php?topic=12115.msg218730#msg218730

Ja sam i pre nego sto sam dobio odgovor kupio sve brojeve u Patrijarsiji, ima ih samo cetiri, bar takokaze zena koja radi tamo, ali do danas nisam procitao nijedan tekst  , jer sam imao neka neodlozna posla  319.gif. Ali me dosta toga zainteresovalo. Obeavam da cu odmah poceti da citam i to sve redom. 0110_hahaha

Ovu knjigu, koja je na drugom linku, nisam nabavio, tako da za nju imam opravdanje sto je nisam citao 0110_hahaha.

[Guest Alefshin]

Благоје Пантелић, уредник Отачника, вредно ради на превођењу квалитетне светоотачке литературе тако да нам је послао обавештење о последњој књизи...

Преп. Григорије Синаит, Сабрани списи, том 1.: аскетска дела

Садржај:

Предговор

Увод: Благоје Пантелић: Преп. Григорије Синаит – живот и аскетска дела

Аскетска дела Григорија Синаита:

Κεφάλαια δι᾽ ἀκροστιχίδος

Главе у акростиху

῞Eτερα κεφάλαια

Друге главе

Εἴδησις ἀκριβὴς περὶ ἡσυχίας καὶ προσευχῆς

Постојано расуђивање о тиховању и молитви

Περὶ ἡσυχίας καὶ περὶ τῶν δύο τρόπων τῆς προσευχῆς

О тиховању и два начина молитве

Περὶ τοῦ πῶς δεῖ καθέζεσθαι τὸν ἡσυχάζοντα εἰς τὴν εὐχὴν καὶ μὴ ταχέως ἀνιστάσθαι

О томе како тиховатељу ваља да седи уз молитву и да је не завршава брзо

Прилози:

Прилог 1.

Калист Константинопољски: Житије светога оца нешега Григорија Синаита

Прилог 2.

Благоје Пантелић: Григорије Синаит и византијски исихазам

[Guest Alefshin]

Још једна вест везана за Благоја-ускоро ће водити једну двочасовну емисију на радију Патријаршије који треба да крене са радом ових дана, па ћемо имати прилике и да га слушамо.

[Guest Alefshin]

Вест коју ми је Благоје послао јуче:

Cenjeni oce Gorane,

mozete, pored informacije da cemo imati emisiju na radiju Slovo ljubve, dodati da ce prva emisija biti emitovana u nedelju u 20h. Zvace se kao i nase Bogoslovsko drustvo, dakle: OTACNIK. Gost prve emisije je profesor Zoran Jelisavcic, a ja sam razgovarao s njim; razgovarali smo o tome sta je svetootacko bogoslovlje i koji su njegovi elementi. Mozete dodati i da je cilj emisije popularizacija otacke misli. Spiker i tehnicki urednik emisije je Darko Radovanovic. Inace, emisija se realizuje u nasoj nezavisnoj produkciji.

Sto se tice nasih izdanja za sajam, o njima je bilo reci na sajtu o. Aleksandra Djakovca, pa vam prosledjujem linkove

Averincev - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg224198#msg224198

Popov - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg227176#msg227176

Laut - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg227186#msg227186

Florovski - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg227210#msg227210

[marija]

???? ???? ?? ?? ??????? ?????? ????:

Cenjeni oce Gorane,

mozete, pored informacije da cemo imati emisiju na radiju Slovo ljubve, dodati da ce prva emisija biti emitovana u nedelju u 20h. Zvace se kao i nase Bogoslovsko drustvo, dakle: OTACNIK. Gost prve emisije je profesor Zoran Jelisavcic, a ja sam razgovarao s njim; razgovarali smo o tome sta je svetootacko bogoslovlje i koji su njegovi elementi. Mozete dodati i da je cilj emisije popularizacija otacke misli. Spiker i tehnicki urednik emisije je Darko Radovanovic. Inace, emisija se realizuje u nasoj nezavisnoj produkciji.

Sto se tice nasih izdanja za sajam, o njima je bilo reci na sajtu o. Aleksandra Djakovca, pa vam prosledjujem linkove

Averincev - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg224198#msg224198

Popov - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg227176#msg227176

Laut - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg227186#msg227186

Florovski - http://forum.verujem.rs/index.php?topic=10396.msg227210#msg227210

Iskoristi?u za Biblioteku, naravno linkova?u