Осми четвртак по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 147 зач. (X, 28 - XI, 7).

Браћо, ако вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој. Али не говорим за савјест твоју, него другога. Јер зашто да моју слободу суди савјест другога? Ако ја с благодарношћу једем, зашто да ме руже за оно за што ја благодарим? Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините. Не будите на спотицање ни Јудејцима, ни Јелинима, ни Цркви Божијој. Као што и ја у свему свима угађам, не тражећи корист своју него многих, да се спасу. Угледајте се на мене, као и ја на Христа. Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох. Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу. Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива. Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева.

Мт. 69 зач. (XVI, 24-28).

Рече Господ ученицима Својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? Јер ће доћи Син Човјечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим. Заиста вам кажем: Има неких међу вама што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[fsa]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Од оних који xoћe да га следе, Господ захтева одлучно самоодрицање: Нека се одрече себе (Мт.10,21). Исто се може рећи и на други начин: "Одбаци своје интересе и брини једино о Господњим интересима". У томе ћеш успети уколико увек будеш радио оно што је Њему yгoднo. Како у томе успети? Добро пази на оно што је у теби унутра, и на оно што је споља. Строго просудивши о томе који би поступак у датом cлyчajy био угодан Господу, не жалећи себе и не мешајући своје рачуне, са пуним самоодрицањем приступи делу. Рећи ћеш: "Расудити о томе је замршено". Не, није замршено. Имамо јасне и одређене заповести. Оне изражавају све што је са наше cтpaнe угодно Господу. Треба их само применити на дати случај. То не представља већу тешкоћу. Треба имати здрав разум. Ако се, пак, не сналазиш, питај свог духовног оца или кога другог, чију реч поштујеш, и поступи као што ти се каже. Ипак, свакако је боље изоштравати своје расуђивање кроз читање речи Божије и отачких књига, како би решење увек имао уз себе.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извести и ради савести; јер је Господња земља и све што је на њој.

Не заповедам ти да се уздржаваш зато, што је идолска жртва тобоже штетна, него ради онога који те обавестио да је то идолска жртва, да он не би био оштећен и да не би помислио, да хришћани нису дужни да се одвраћају од идолских ствари. Не поучавам те да се уздржаваш од идолских жртава због тога, што су оне тобоже нечисте и потпуно туђе нашем Господу. То се види отуда, што је Господња земља и све што је на њој, тј. све што постоји на њој. Или овако: уздржавај се од те хране, јер је сва земља Господња, и можеш да се наситиш нечим другим, пошто ти је све отворено.

29. Али не говорим за савест твоју, него другога.

Односно незнабошца. Као што сам рекао, он ће се можда саблазнити и сматрати да угађаш стомаку или ће, можда, помислити да и ти, слично њему, прихваташ идоле. Да неко не би рекао: "Зашто би се ти бринуо за онога, који те известио", јер си пре тога рекао: Што да судим онима, који су напољу (1. кор. 5; 12), каже: "Не бринем се за њега, него за вас, да ви не будете осуђени." Због тога је и додао следеће:

Јер зашто да моју слободу суди савест другога?

Слободом назива необраћање пажње и неограничавање забраном. Ја ћу, каже, јести слободно и без разликовања, али ће ме незнабожац осудити и рећи: "Хришћанска вера је испразна: кажу да се гнушају идола, а оно, што им се приноси на жртву, једу!"

30. Ако ја с благодарношћу једем, зашто да ме руже за оно, зашто ја благодарим!

Ја, каже, са своје стране, слободно користим творевину Божију, по благодати Божијој која ме утврдила и укрепила, тако да не морам да пазим. Међутим, незнабожац ће ме клеветати као да сам се лицемерно удаљио од идола а да због стомакоугађања једем оно, што им се приноси на жртву. Речи за оно, за што ја благодарим, значе: ја са своје стране благодарим Богу што ме тако високо уздигао, чак и изнад јудејског смирења, тако да ни у чему не налазим штету." Међутим, као што сам рекао, саблажњава се и клевета незнабожац.

31. Ако ли, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.

Све, каже, чините на славу Божију, јер се вашим садашњим делом Бог не прославља, и пре могло рећи да се хули. Ако неко једе и пије у славу Божију и кад тиме никога не саблажњава, онда то не чини због стомакоугађања или због сластољубља, него да би своје тело припремио за творење врлина. Уопштено, дело се твори на славу Божију онда, када никоме не шкоди кроз саблазан, али кад не шкоди ни самом човеку, као што шкоди оно, које се твори због човекоугађања или због неке страсне помисли.

32. Не будите на спотицање (саблазан) ни Јудејцима, ни Јелинима, ни Цркви Божијој.

Никоме немојте дати повод за клевету. То ће се догодити онда, кад не будемо саблажњавали нити Јудејца, нити незнабошца, а утолико пре своју браћу, јер су они Црква Божија. Запази: најважније је рекао на крају. Хришћани су дужни да и друге привлаче вери а не да прогоне чак и своју браћу. Под њима (браћом) подразумева све, који су се саблазнили због њиховог окушања идолских жртава.

33. Као што и ја у свему свима угађам, не тражећи корист своју него многих, да се спасу.

Прогласио их је кривцима за наношење штете и незнабошцима и Јудејцима, а затим им заповедио велико дело. Да би им показао лакоћу тога дела, као пример је навео самога себе. Да он није тражио своју корист, види се из много чега, што је претходно речено, на пример: Свима сам био све (1. Кор. 9; 22). Посебно се то види одатле, што је желео да он сам буде одлучен због своје браће (в. Рим. 9; 3).

1. Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

Речи као ја на Христа немој прихватити као израз гордости, јер су оне изречене с циљем да их снажније подстакне на подражавање. Ако сам, каже, ја подражавао Христа, Који није поштедео ни сопствени живот да бисмо ми оживели, зар онда ви, утолико пре, не можете да подражавате мене? Ја нисам толико бољи од вас, колико је Он бољи од мене, јер Он неупоредиво превасходи све нас.

2. Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите...

Окончавши слово о кушању идолских жртава као о тешком греху, сада исправља донекле лакши грех. Он, наиме, им обичај да међу тешким греховима помене и оне који су мање важни. Шта је то било? То, што су се жене молиле и пророковале откривене главе (тада су и жене пророковале), док су мушкарци у време пророковања покривали главу, као они који се баве мудрољубљем (философијом). Такав је био јелински обичај. Апостол је то већ приметио, можда у време док је боравио код њих. Међутим, неки од њих су га послушали, а неки нису. За послушне каже: Хвалим вас што све моје памтите. Иако је у виду имао само то, да мушкарци не покривају главу, он ипак каже све моје памтите. Свагда је имао обичај да разборито похвали оне које је похвала могла да подстакне на веће савршенство.

И држите предања као што вам предадох.

Одатле се види да су Павле и остали апостоли много тога предали и без Писма.

3. Али хоћу да знате да је свакоме мужу Глава Христос.

Судећи по току слова, он, како се чини, наставља беседу са онима које хвали због очувања онога што им је предао, иако, у ствари, исправља непослушне. Кад чујеш да је Христос глава сваком мужу, треба да разумеш: сваком верном (верујућем) мужу, јер смо ми, верујући, Тело Христово, а не незнабошци, због чега ни Он није њихова глава.

А муж је глава жени, а Бог је глава Христу.

Муж је глава жени, зато што јој господари. Бог је глава Христу, јер Му је Он узрок, као Отац Сину. Оно што је речено о глави, не мора се нужно у истом смислу разумети и о Христу. Христос је нама глава и због тога што је Он наш Творац и због тога што смо ми Његово Тело. Отац је пак глава Христу, као Његов узрок. Ако, пак, називање Оца главом Христовом будеш разумео и по човечијој природи (Христовој), у смислу у којем је и Христос назван нашом главом, у томе неће бити ничега безбожног. Отац се назива Богом Христовим према човечијој природи (Христовој, в. Јн. 20; 17).

Како је Он хтео да нам се уподоби и како се назвао нашим братом и нашом главом, онда није ништа чудно ако Он прихвата и имена унижавања, и ако Свог Оца по божанствености (по божанској природи) има за главу по човечијој природи, као Свог Цара и Бога.

4. Сваки муж који се с покривеном главом (досл. имајући на глави) моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

Мужу (мушкарцу) не забрањује се да свагда има покривену главу, него само у време молитве и пророковања. Није рекао једноставно с покривеном главом, него имајући нешто на глави. Да би унизио покривање главе не само одећом, него и косом, каже да онај који има дугу косу има на глави, односно има ту косу. Зашто пак он срамоти своју главу? Зато што је постављен за старешину и управитеља, а опет самога себе показује као потчињеног. Покривање главе означава полагање власти на главу, док покривало на глави означава место старешине, тако да служи као знак потчињености.

Или овако: постиђује своју главу - Христа, себе унижава и губи слободу. Као што мало тело постиђује главу, тако и онај који је од Бога створен као слободан и самовластан, али самога себе унижава као потчињенога, постиђује и Христа који је Њему глава као телу. Достојно је испитивања, због чега то апостол истиче као грех. Мужу и жени, од којих једно означава власт а друго потчињеност, дато је много и различито; између осталог, да једно има откривену, а друго покривену главу. Како да није грех ако се поступа против природе, па се муж украшава косом, а жена се не покрива? Он искорењује ту појаву као знак самовоље, која је веома погубна у црквеним стварима. И јереси произилазе отуда, што сваки излази изван граница законитог.

5. И свака жена, која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто и кад је ошишана.

Постојале су, кажем, и жене с пророчким даром, као што су Филипове кћери (в. Дела ап. 21; 9) и многе друге. Чиме постиђује своју главу? Тиме што главу представља као неког прогнаника што је одступио власти коју му је Бог поверио. Знај такође да је мужу, као што је речено, забрањено да буде покривен у време молитве и пророковања, а жени се забрањује да буде гологлава не само у то, него и у свако друго време. Он то жели да каже речима јер је једно исто као и ошишана. И као што је за њу срамно да буде ошишана, тако је срамно и да буде гологлава. Коса замењује покривало и зато она која скине покривало личи на ону која је ошишала косу.

6. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива.

Наставља да доказује да је гологлава жена слична оној која је ошишана. И као што је срамно ово друго, тако је срамно и прво. Свим тим изражава да је жени свагда срамно да буде гологлава.

7. Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија.

Као први разлог навео је то што муж за своју главу има Христа и зато не би требало да се покрива. Сад наводи и други разлог, односно да је он слава Божија, тј. намесник Божији и Његова слика.

Зато се представник власти Свецара свагда мора појављивати пред Њим са ознакама те власти, тј. с непокривеном главом. Она служи као знак, да муж није потчињен никоме од земнородних, него да сам над свим господари, као слика (икона) Божија.

А жена је слава мужевљева.

Тј. жена је потчињена мужу. Због тога и треба да има знак потчињености, а као такав знак служи покривена глава.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење јеванђеља по Матеју

24. Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.

"Тада" - када? Онда када је прекорио Петра. Желећи да покаже да је Петар погрешио зато што Га је хтео спречити да пострада, говори: "Ти ме спречаваш да пострадам, а Ја ти кажем да Моје страдање не само да теби неће нанети штету (пошто без њега нема спасења), већ се и ти не можеш спасти уколико сам не умреш, као и нико други, било да је мушкарац или жена, богаташ или сиромах." Господ каже: "Ако хоће ко...", да би показао да врлина долази од слободне воље, а не од нужности. Онај који иде за Исусом није само онај који Га исповеда као Сина Божјег већ и онај који трпељиво подноси све невоље и искушења. "Нека се одрекне себе", значи да је потребно потпуно одречење, то јест да немамо ништа заједничко с телом, већ да презремо и саме себе, као што постоји обичај да кажемо: "Одрекао се тога и тога", уместо "Нема пријатеља ни познаника". Зато не треба имати никакве љубави према телу, како бисмо могли понети крст, то јест смрт, и то са ревношћу затражити најсрамнију смрт, каква је у старини била смрт на крсту. Али, додаје: "И за Мном иде, јер се на крсту разапињу многи разбојници и лопови, али ипак нису Моји ученици. Нека, дакле, иде за Мном и нека покаже све друге врлине." Себе се одриче и онај који је јуче живео у блуду, а данас живи целомудрено. Такав је био и Павле који се толико одрекао себе да је говорио: "А не живим не више ја, него живи у мени Христос." Свој крст узима онај који себе умртви и разапне свету.

25. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој меве ради, наћи ће га.

Христос нас подстиче на мучеништво. Онај који се одрекне Христа налази, дакле, "свој живот" у овоме свету (то јест избавља се од телесне смрти), али ће после "изгубити душу". Међутим, онај који изгуби живот Христа ради и мученички пострада за Њега, наћи ће своју душу у нетрулежности и вечном животу.

26-27. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? Јер ће доћи Син Човјечији у слави Оца својега с анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим.

"Претпоставимо", каже, "да си задобио цели свет. Каква ти је корист од тога ако је тело твоје здраво, а душа тешко болује. То би било исто тако као када би господарица куће носила поцепане рите, а служавке се обукле у прекрасне хаљине". Ни у будућем веку човек не може да да откуп за своју душу. Овде може да принесе сузе, уздахе и милостињу, а тамо ништа од тога. Тамо нас чека непоткупљив Судија, који свакога суди по његовим делима. Али, Он је такође и страшан, јер ће доћи у слави са свим својим анђелима, а не у смирењу и понижењу (као раније).

28. Заиста вам кажем: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрт док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме.

Рекао је да ће Син Човечији доћи у Својој слави. Како они, дакле, не би посумњали, Христос им каже да ће неки од њих, по својим моћима, видети славу Његовог другог доласка у Преображењу. Истовремено, показује у каквој ће слави бити они који пострадају Њега ради. Као што је Његово преображено тело засијало као муња, тако ће засијати и светитељи у дан Његовог Другог доласка. Овде мисли на Петра, Јакова и Јована, које је узео са собом на гору и показао им "Царство Своје", то јест будућу славу у којој ће Он доћи и заједно с њим праведници, блистајући у светлости. Такође говори да неки од оних који су овде неће умрети док Га не виде преображеног. Видиш ли, дакле, да ће они који су чврсти и непоколебљиви у добру, видети Исуса преображеног у светлости и стално узрастати у вери и заповестима (Божјим).