Осма среда по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 145 зач. (X, 12-22).

Браћо, који мисли да стоји нека пази да не падне. Друго вас искушење није снашло осим човјечијега; вјеран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднијети. Зато, љубљени моји, бјегајте од идолопоклонства. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова? Јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо. Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?

Мт. 68 зач. (XVI, 20-24).

У вријеме оно, запријети Исус ученицима својим да ником не казују да је он Исус Христос. Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе! то неће бити од тебе! А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско. Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[fsa]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Када су га апостоли исповедали као Сина Божијег, Спаситељ је рекао: Ваља пострадати... и убијен бити (Мт.16,21). Дело је сазрело. Остало је само да се доврши смрћу. Исто бива и на путу усавршавања нарави код Хришћанина. Док се он бори са страстима, враг се још нада да ће га некако искушати. Када се, пак. страсти у њему утишају, непријатељ више нема силе да их побуђује, те подиже спољашња искушења, увреде сваке врсте и то врло снажне. Он покушава да наметне мисао: "Зашто си се трудио и борио? Немаш од тога никакве користи". Док он, међутим, споља припрема рат, Господ свом подвижнику шаље дух трпљења. Пре него што враг успе да пoдигнe било какву несрећу, Он у срцу подвижника побуђује одушевљену готовост на страдања и клевете сваке врсте. На тај начин, замка ђавоља не успева. Господ је за себе рекао: "Ваља пострадати". Тако и они осећају неку жеђ за тешкоћама. Када наступе, они их са радошћу сусрећу и пију их као што жедан пије хладну воду.

[Огњен]

Поводом данашњег јеванђеља  :

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6515.0.html

свима бих од срца препоручио предавање владике Атанасија (Раките)      nesiguran    :

http://www.esnips.com/doc/1e55955c-2e06-4b94-a20c-e0fb5b8a709f/VLADIKA-ATANASIJE-RAKITA-SAMO-AKO-SE-ODREKNES-SEBE

[Маша]

Слушаћу чим уграбим прилику, мора да је добро.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

12. Зато који мисли да стоји нека пази да не падне.

Опет указује на оне, који су се гордили својим знањем. Иако ти мислиш да стојиш, ипак пази да не паднеш. И сама твоја увереност да стојиш показује да ти, заправо, не стојиш. Ти само тако мислиш, а у ствари не стојиш. Међутим, чак и ако стојиш, уз гордост се лако може догодити да паднеш.

13. Друго вас искушење није снашло, осим човечијега; веран је Бог који вас неће пустити да се искушавате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднети.

Застрашио их је речима: Који мисли да стоји нека пази да не падне. Међутим, било је и оних, који су већ поднели многа искушења. Да такви не би рекли: "Зашто нас плашиш", каже: "Снашло вас је мало и умерено искушење", јер се мало свагда назива човечијим.

Затим их опет теши, убеђујући их да гледају на Бога, који је веран, тј. истинит, и неће слагати. Он је обећао: Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити (Мт. 11; 28). Он, дакле, неће допустити да будете искушавани преко ваше снаге, него ће устројити да вас сустигне искушење сразмерно вашој снази.

Уосталом, свако искушење ће превазићи вашу снагу, уколико Он не буде помогао и ако не пружи олакшање у искушењима, тј. олакшање брзо и истовремено с доласком искушења. Тако ће вам оно, поред тог брзог олакшања, постати подношљиво. Рекао је и: учиниће с искушењем крај, да можете поднети, тј. искушење ће вам се учинити лако и сразмерно вашим снагама.

14. Зато, љубљени моји, бежите од идолопоклонства.

Како их је довољно прекорео, сада ублажује прекор и назива их љубљенима. Уосталом, он им не забрањује да једу од меса идолских жртава само због тога, што је то штетно за браћу, него куди то дело само по себи, називајући га идолопоклонством, захтевајући да се од њега брзо удаље и рекавши: бежите.

15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем.

Назвавши њихов поступак идолопоклонством, приписује им велики преступ. Сада ублажује строгост својих речи и саме кривце поставља за судије (а то је својствено једино ономе, који је несумњиво уверен у истинитост својих речи), и каже: "Нису ми потребне друге судије. Будући да сте мудри, судите сами."

16. Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове?

Благослова, односно благодарења. Држећи чашу у рукама, ми благосиљамо и благодаримо Ономе, који је нас ради излио Своју Крв и удостојио нас неизрецивих добара. Није рекао: "учешће" него заједница, да би изразио нешто више, односно, најприсније сједињење. Његове речи имају следеће значење: оно, што се налази у чаши, јесте оно исто, што је истекло из ребара Христових. Када то примимо, ступамо у заједницу, тј. сједињујемо се са Христом. Зар вас није срамота, Коринћани, да од оне чаше, која вас је избавила од идола, притичете чаши идолској?

Хлеб који ломимо, није ли заједница Тела Христова!

Оно, што Господ није претрпео на Крсту (јер се кост Његова није сломила, в. Јн. 19; 33-36), Он трпи сада, будући да се за нас ломи, јер каже: који ломимо. Речи: заједница Тела Христова значе: као што је то тело сједињено с Христом, тако се и ми кроз тај хлеб сједињујемо с Њим.

17. Јер један је хлеб, једно смо тело многи.

Пре тога је рекао: заједница Тела. Међутим, онај који је с неким у заједници, није једно исто што и он, него је нешто друго. Сада објављује нешто више и каже да смо ми само то тело.

Шта је тај хлеб? Тело Христово. Шта постају они, који се њиме причешћују? Тело Христово, и то не многа тела, него једно Тело. Као што хлеб од мноштва зрна постаје један, тако и ми, без обзира на нашу мноштвеност, постајемо једно Тело Христово.

Пошто се сви од једног хлеба причешћујемо.

Због тога и јесмо једно. Како онда да не чувамо љубав и да не будемо у јединству? Бог нам зато и даје Своје Тело, да би нас сјединио и са Самим Собом и једне с другима. Будући да је првобитна природа тела повређена грехом и да је изгубила живот, Он нам је дао Своје безгрешно и живототворно Тело, али слично нашем, да бисмо се, причешћујући се њиме, сјединили с Њим и живели, колико је могуће, без греха.

18. Гледајте Израиља по телу: који једу жртве, нису ли заједничари жртвеника!

Из најједноставнијег примера научите се да је оно, што ви чините, заједничарење с идолима. Рекао је: Израиља по телу, јер су хришћани (Израиљ) по духу. Запази и ово: није рекао да су Јудејци заједничари Бога, него заједничари жртвеника, јер се оно, што је било посвећено Богу, полагало на жртвеник и спаљивало.

О Телу Христовом се другачије изразио, као о заједници Тела Христовог, јер ми не постајемо заједничари жртвеника, него (заједничари) Самог Христа. Страховао је, међутим да би слушаоци, када чују да Бог који од Јудејаца прима жртву може и да им нашкоди, могли да помисле да и идоли, који примају жртве од незнабожаца, такође могу да нашкоде онима, који жртве не приносе. Због тога је додао следеће:

19. Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто, или да је идолска жртва нешто?

Ја вас од идола не одвраћам због тога, што они тобоже имају моћ да вам нашкоде или да вам користе - не, јер су они ништа - него због тога што жртва, коју им приносите, не иде вашем Господару. Затим наставља:

20. Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују а не Богу.

Према томе, не притичите непријатељима свог Господара. Ако би ти напустио царску трпезу и прешао за трпезу осуђеника, несумњиво је да би погрешио, али не зато што би ти она нашкодила или што би ти користила, него зато што би твој поступак представљао увреду за царску трпезу.

А ја нећу да сте заједничари с демонима,

Ако они, који се причешћују за тајанственом трпезом, постају заједничари Христови, онда и они, који учествују у демонској трпези, очигледно бивају заједничари демона.

21. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску, не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.

У виду савета, рекао је: ја нећу да сте заједничари демона. Да тај савет не би занемарили, сада ту исту мисао изражава у одричном облику: не можете пити чашу Господњу и чашу демонску. И самим називима доказује да се морају уздржавати од идолских жртава.

22. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од Њега?

Говори им то као прекор. Зар ћемо испитивати и љутити Бога, да бисмо видели може ли да нас казни кад пређемо на страну Његових непријатеља? Да би показао сву недоличност таквог понашања, каже: Јесмо ли јачи од Њега?

Тиме подсећа на веома оштру изреку: Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама (5. Мојс. 32; 21).

[Огњен]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6516.msg196005.html#msg196005

И у данашњем читање се помиње иста реченица  isus-sinai

Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.