DOBROTOLjUBLjE

[marija]

NEKOLIKO RECI O "DOBROTOLjUBLjU"

"Jevandjelje Bozije to je poslanstvo Bozije ljudima kroz Sina ovaplocenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - vecno obozenje". Ovim recima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izrazavaju sadrzaj Jevandjelja Hristovog: vecno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za citav rod covecanski. To i takvo Jevandjelje doziveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do nasih dana zive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hriscani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova". Kao sto su Dela Apostolska nastavak Jevandjelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevandjelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve sto su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajuci onda druge naucili, kako kaze Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrdjujuci tako jevandjelsku rec Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema veceg bezobrazluka i drskosti nego traziti od drugih ono sto sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono sto su sami u licnom i sabornom iskustvu doziveli i prakticno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nasi stalni ucitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produzetak i ostvarenje Svetog Jevandjelja Hrista Covekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i vecnog Obozitelja coveka. Sta sadrzi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrzi u sebi izjasnjenje (= izlaganje i tumacenje) skrivenoga u Gospodu Isusu zivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu nasem Isusu Hristu istinski hriscanski zivot zacinje se, raskriva se, i do savrsenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hriscanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vodjstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obecao da ce biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izrazeno sve sto se zbiva u duhovnom zivotu hriscanina: djavolski napadi i iskusenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zacinjanja i utvrdjivanja razlicitih projava duhovnog zivota, stupnjevi opsteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Bozije, osecanje blizine i udaljenosti Bozije, osecanje promisaonog svedrziteljstva Bozijeg i svoga predavanja - konacno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih nacina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)".  Kako to biva, to jest kako se hriscanski istitinski zivi i podvizava, i kako taj zivot napreduje i usavrsava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlacenjem sa sebe staroga paloadamovskog coveka i ozivljavanjem u sebi bogolika i oblacenjem u novog coveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodacu Duha Svetoga Utesitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Nista silnije od vere, nista ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, pocetak i temelj naseg novog bica i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hriscanski zivot - zivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Nacalnik (=3acetnik) i Savrsitelj vere" nase (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao zivot i zivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podviznickog zivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao zivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba vecma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati ucitelj i duhovni vodj pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootackih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje sta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdacna molitva: "Molitva je kod pocetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savrsenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reci sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u sta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuca ljubav, pokret andjelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, Jevandjelje Bozije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osvecenja, obelezje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krstenja, banja ociscenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duse, milost Bozija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), pecat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaca u srcu, potvrda Hriscanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Bozija, premudrost Bozija, ili bolje reci pocetak samomudrosti, Bozije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hriscanina, a osobito monaha, nacin zivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz andjelskog zivota na zemlji. I sta jos treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji cini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113). Sastavljac i izdavac grcke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, cuvarem cistote uma, mistickom skolom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim vodjom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uzivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno receno: samim organom obozenja" - blagodacu Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoljublja naglasavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom cudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdacna molitva istovremeno delatnost recju i mislju, srcem i umom, dusom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samozrtvenim zivljenjem i podvizavanjem, licnom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i covekoljublje. Jer samo zivot i delo, u svezivotonom i svelicnom sabornom jedinstvu, cine punocu pravoslavnog duhovnog Predanja, zabelezenog i zasvedocenog u Dobrotoljublju. I jos nesto: Dobrotoljublje je nastalo u monaskim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hriscanima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluzba: ziveti, raditi i sluziti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavolozja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaceno i citano i praktikovano, kao primljeno Jevandjelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija. Rec filokalija (=dobrotoljublje) u hriscanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznacava Hrista: "Covek je po prirodi uzviseno i delatno zivo bice koje zeljno trazi dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tudj onaj neslavni zivot u uzivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7).

[marija]

Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grckom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveca Lepota i najvece Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boziji i Sin Coveciji, Bogocovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja. Medjutim, izraz Dobrotoljublje u znacenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavauci se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjizevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i ucenog Origena poletno se uceci na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no vesto izbegavajuci potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hriscanske mislioce i podviznike, kao usotalom i za Jevandjelje Hrista Bogocoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za vodje i ucitelje hriscanskog zivota uzimani, citani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdacni, sozercateljno-prakticni podviznici misli i delatnosti jevandjelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hriscanskog Istoka, kako oni uceni bogoslovi u svetu, najcesce na episkopskim sluzbama u narodu Bozijem po gradovima, tako i oni "gradjani pustinje", koji su svojim bogougodnim zivotom i podvizima pustinju "andjelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao sto su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i juznoitalijanskih podviznika, sve do svestenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici slicni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su vec u 4. i 5. veku, kao sto je Otecnik, pa sve do 11. veka, kao sto je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaca manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem ce kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molcalnik koji ce postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje. Danasnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetsenih trezvenjaka", sastavljena je najvecim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastickog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, narocito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podviznicke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoce brojni svetogorski i drugi grcki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i prosirio Episkop Korintski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada jos mladom no ucenom i iskusnom podvizniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za stampu, sto je Sveti Nikodim i ucinio u toku svega dve godine. Potom je tako sredjeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvsi u Smirni blagocestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grcka Filokalija bude prvi put bude stampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grckog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeci i vec postojece slovenske prevode mnogih svetootackih tekstova koji su usli u grcku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez narocitih izmena) Sveti Pajsije Velickovski (1722-1794) i stampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog prosirenog (skracenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grckog i slovenskog, skracena su Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogisticke glave Kalista Katafigiota, Prakticna i teoloska poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestvicnika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr). Nasi vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, nista manje znacajnog i cak obimnijeg od grckog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju svesteno zivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda naseg krstonosnog i hristoceznjivog. Neka ovo stampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja nasih srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na opstu polzu pravoslavnih hriscana.

Sveti Ilarion Veliki  22. 3. 1996 Man. Tvrdos

[marija]

Predlazuci ljubiteljima duhovnog stiva svima poznato Dobrotoljublje, smatramo potrebnim da kazemo nekoliko reci o cemu se radi. Recju "dobrotoljublje" prevodimo grcku imenicu "Filokalija", koja znaci: ljubav prema prekrasnom, uzvisenom, dobrom. Najneposrednije, ono sadrzi objasnjenje sakrivenog zivota u Gospodu Isusu Hristu. Tajni istinski hriscanski zivot u Gospodu nasem Isusu Hristu se zacinje, razvija i usavrsava po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom blagodati Presvetog Duha koja je, po meri svakoga ponaosob, prisutna u Hriscanima, pod vodjstvom samog Hrista Gospoda, koji je obecao da ce biti sa nama u sve dane, i to nerazdvojno. Blagodat Bozija sve priziva takvom zivotu. On ne samo da je svima dostupan, vec je i obavezan, buduci da se u njemu nalazi sustina Hriscanstva. U njemu ne ucestvuju svi koji su pozvani, kao sto ni svi koji u njemu ucestvuju nisu njegovi pricasnici u istoj meri. Izabranici duboko ulaze u njega, visoko se penjuci po njegovim stepenicama. Njegovi oblici, kao i bogatstvo oblasti u kojima se on raskriva, nisu manje obilni i raznovrsni od projavljivanja obicnog zivota. I kada bi bilo moguce jasno shvatiti i izraziti sve sto se u njemu desava i sve sto je nerazdvojno od istine zivota po Bogu: neprijateljske napade i iskusenja, borbu i protivljenje, padove i ustajanje, nicanje i ukrepljenje raznih pojava duhovnog zivota, stepene opsteg napretka i stanje uma i srca koje odgovara svakom od njih, uzajamno dejstvo blagodati i slobode, osecanje blizine i udaljenosti Bozije, osecanje svedrziteljskog promisljanja i potpunog i nepovratnog predavanja sebe desnici Gospodnjoj, uz odricanje od svih vlastitih nacina delovanja i uz neprestano i napregnuto dejstvo - dobila bi se koliko privlacna toliko i poucna slika, slicna predstavi svetskog putovanja. Putnici obicno pisu zabeleske prilikom putovanja o svemu sto je vredno paznje. Svoje zabeleske su ostavili i izabranici Boziji koji su u svom mnogotrudnom putovanju u raznim smerovima prohodili sve puteljke duhovnog zivota. Svakako, znacaj obe vrste putopisa nije podjednak. Oni koji nemaju mogucnosti da putuju mogu da steknu priblizno tacne predstave o dalekim zemljama i ne pokrecuci se sa mesta, tj. posredstvom citanja putnih zabeleski drugih putnika buduci da su oblici zivota citave tvorevine manje ili vise slicni medju sobom, ma u kojoj zemlji se projavljivali. Medjutim, tako nesto ne vazi za iskustvo duhovnog zivota. Njega mogu da shvate samo oni koji i sami putuju. Za one koji nisu stupili na njega, on ostaje potpuno nepoznata nauka. Pa cak ni oni koji su stupili na njegovo poprise, ne mogu ga odmah shvatiti. Njihovi pojmovi i predstave postaju jasniji saglasno sa napredovanjem u putovanju i udubljivanjem u oblasti duha. Saobrazno sa umnozavanjem licnih opita duhovnog zivota, kod njih postaju jasnija i shvatljivija ukazanja svetih otaca. Uostalom, prikazivanje raznih pojava duhovnog zivota, koje sadrze svetootacki spisi, nije bez znacaja i za sve Hriscane uopste. Iz njega svako moze da shvati da postoje jos visi oblici zivota od onog na kome se covek moze naci i sa kojim se njegova hriscanska savest inace moze miriti, naime da postoje jos visi stupnjevi savrsenstva kojima treba teziti i ka kojima se covek moze uspinjati. Pruzajuci takvo shvatanje, ono ce svakako pobuditi na revnost ka napredovanju, privlaceci ka boljem od onoga sto covek poseduje. Za one koji su stupili na put ka boljem i savrsenijem, ono pruza neophodna ukazanja u sumnjivim i dvosmislenim slucajevima, kada nedostaje odgovarajuce duhovno rukovodstvo, ili kada i ono samo nailazi na neodlucnost koja ne omogucava da se da odlucno resenje koje bi odstranilo svako kolebanje kod putnika. Kako se ne bi ucinila pogreska vrlo je vazno znati kako i gde stupiti nogom u odredjenom slucaju. I sta! Zasijavsi slicno svetlosti munje usred noci odredjena otacka izreka razgoni tamu. Uopste, ono je duhovni rasadnik u koji verujuci, citajuci pouke o pojavama duhovnog zivota, ulazi svescu i srcem. Osecajuci primetne uticaje snaznih sagledavanja, on zapaza da se nalazi u jednoj posebnoj, svetloj i zivotvornoj atmosferi. To su utesni trenuci u kojima se obicno zacinju i sazrevaju razni izdanci na drvetu duhovnog zivota. Zbog toga nije cudno ako onaj koji je to osetio zuri da svaki slobodni trenutak posveti izucavanju iskusnih opisa duhovnog zivota, kao sto onaj koji voli dobitak trci ka mestu gde ga moze steci, i kao sto onaj koji voli zadovoljstva iste mesto za uzivanje. On cesto u njima hoce da udahne ozivljavajuci i obodravajuci duhovni vazduh. Tu zaista nema prazne znatizelje. Ne, to je delo od sustinske potrebe za napredak i dobro stanje naseg duha.

[marija]

Eto zbog cega je istinskim Hriscanima uvek bilo neophodno da u rukama imaju svetootacke spise o duhovnom zivotu. Da bi se pohvalnom osecanju takve potrebe izaslo u susret, na onima koji su imali mogucnosti i sposobnosti za takav posao lezao je dug da pripreme svetootacke spise. Zbog toga su se i pojavljivala izdanja u poptunijem obimu, kao na primer, Svetog Makarija, Svetog Isaaka, Svetog Jefrema Sirina, Svetog Lestvicnika, i mnogih drugih, ili, pak, njihovi zbornici. U takve zbornike, i to najbolje, spada i svima poznato Dobrotoljublje. Sada je jasno sta je to Dobrotoljublje. Ono nam pruza reci i poglavlja svestenog trezvoumlja, tj. potpuno rasudjivanje i kratke izreke o unutrasnjem duhovnom zivotu, u svim njegovim pojavama i delima. Ta knjiga je sastavljena za duhovne potrebe revnitelja duhovnog razvijanja. Oni koji su je citali, znaju kakva se riznica duhovne mudrosti u njoj nalazi: oni je citaju i nasladjuju se. Priredjivac sadasnjeg izdanja Dobrotoljublja je u pocetku imao u vidu jednostavno da proveri prethodne prevode i da prevede neprevedeno, kako bi citaocima ponudio celokupan tekst grckog originala. Medjutim, tokom rada on se ubedio da je nama korisnije da uvecamo Dobrotoljublje. Iako je grcko Dobrotoljublje potpunije od slovenskog, ipak ni ono ne sadrzi sve sto su nam sveti oci pruzili kao rukovodstvo za duhovni zivot i sto bismo hteli da pruzimo na korist i utehu onima koji vole takvo stivo. Zbog toga je zbornik koji predlazemo znatno porastao po obimu.

Nas novi zbornik ide po tragu ranijeg Dobrotoljublja. Medjutim, mi smo u njega uneli i tekstove koji se ne nalaze u prethodnom, ukoliko smo primetili da ih odredjeni sveti otac poseduje. Takodje, mi smo nas zbornik obogatili i spisima drugih otaca koji su pisali o duhovnom zivotu. Tako je, na primer, u prethodni zbornik Dobrotoljublja od Svetog Antonija ukljuceno jedino 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti i svetom zivotu, dok novi zbornik sadrzi i ostale njegove tekstove. Sveti Makarije je bio izostavljen (ukljucen je bio jedino kroz 150 poglavlja, u stvari Metafrastova prepricavanja), dok je kod nas zastupljen u izvesnom sistematskom poretku, i to njegovim vlastitim recima. Od Svetog Isaije Otselnika tamo se nalaze samo 27 poglavlja, njegovih kratkih izreka, dok se kod nas nalaze sva njegova poznata Slova, ukupno 27, u novom prevodu sa grckog. Slicno je ucinjeno i u vezi sa Evagrijem i prepodobnim Markom. Slican postupak ce se primeniti i na ostale tomove Dobrotoljublja. Takav je nacin sastavljanja novog Dobrotoljublja. Ono ce ici po primeru prvobitnog, uz dopunu onih tekstova koji ce ljubiteljima takvog stiva pruziti potrebno rukovodstvo u zivotu po Bogu. Sve spise necemo navoditi u celini, buduci da je mnogo lakse misli iznositi kroz izreke. Ponegde cemo ih navoditi u izvesnom sistematskom vidu, a ponegde bez njega. Medjutim, same otacke pouke ce se uvek predlagati recima samih otaca. Citaocima predlazemo prvi tom Dobrotoljublja u novom obliku. U njega ulaze:

1. Spisi Svetog Antonija;

2. Izreke iz Beseda Svetog Makarija;

3. Slova prepodobnog Isaije Otselnika;

4. Pouke prepodobnog Marka Podviznika;

5. Spisi Evagrija monaha.

Isti redosled postoji i u grckom Dobrotoljublju. Kod nas ce Sveti Kasijan, koji je smesten izmedju Evagrija i prepodobnog Marka, svoje mesto naci u drugom tomu.

Episkop Teofan

[marija]

21. Kao sto je receno, dusa ima vlastite strasti: gordost, mrznja, zavist, gnev, uninije [camotinja] i slicno. Dusi koja mu se svom snagom preda, Svestedri Bog daje duh istinskog pokajanja i cisti je od svih tih strasti, uceci je da ne ide za njima i pruzajuci joj silu da ih savladjuje i da pobedjuje neprijatelje, koji ne prestaju da joj pletu zamke, starajuci se da je posredstvom iskusenja ponovo vezu za sebe. I ukoliko se ona pokaze odlucna u svom obracenju i u dobrom povinjavanju Duhu Svetom, koji je uci pokajanju, milosrdni Tvorac ce se sazaliti nad njom radi njenih napora (dugih postova, cestih bdenja, poucavanja u Reci Bozijoj, neprestane molitve, odricanja od svih svetskih uteha, sluzenja svima cistim srcem, smirenja i siromastva duha), koje preduzima sa svakom teskobom i nevoljom. Ukoliko, dakle, istraje u svemu tome, Svestedri ce na nju pogledati milostivim okom, izbavljajuci je od svih iskusenja i Svojom miloscu je izvlaceci iz ruku neprijatelja.

22. Bog Otac po Svojoj blagosti nije postedeo (Rim.8,32) Sina Svog Jedinorodnog, nego ga je predao radi naseg izbavljenja od grehova i nepravdi nasih. Smirivsi Sebe radi nas, Sin Boziji nas je iscelio od dusevnih bolesti nasih i omogucio nam spasenje od grehova nasih. Molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da znate i uvek u mislima drzite to veliko delo Bozije, tj. da je Bog Slovo radi nas u svemu postao slican nama osim u grehu. Onima koji su obdareni razumom prilici da ovo znaju razumno, da budu revnosni u tome da i na delu postanu slobodni (od greha) silom dolaska Gospodnjeg. Oni koji su ovo delo primenili kao sto treba, postali su Njegove sluge. Medjutim, to jos nije savrseno zvanje. Savrsenstvo dovodi do sinovstva, do osvecenja, koje dolazi u svoje vreme. Videvsi da su Njegovi ucenici vec dospeli do sinovstva i da su ga poznali, nauceni Duhom Svetim, Gospod nas Isus Hristos im je rekao: Vise vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve sto cuh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji su poznali sta su postali u Isusu Hristu, podigose glas govoreci: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim vicemo: Ava, Oce (Rim.8,15). Onaj ko ne projavi punu i usrdnu spremnost da ustane (iz greha), neka zna da ce dolazak Gospoda Izbavitelja njemu biti na osudu. Zbog togaje u pocetku Simeon zapevao: Gle, ovaj lezi da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga ce se govoriti (Lk.2,34). Zatim su i apostoli uzviknuli: Mi smo jednima miris smrti za smrt, a drugima miris zivota za zivot (2.Kor.2.16). 23. Nije vam nepoznato da se neprijatelji istine neprestano trude da potru istinu. Bog je od samog pocetka sazdanja sveta u svako vreme posecivao tvar Svoju i one koji su mu kao Sazdatelju pristupali od sveg srca ucio kako treba da ga postuju. Medjutim, kada su, usled strasnosti ploti i zlobe neprijatelja koji nas napadaju, dobra stremljenja duse izgubila silu i kada ljudi ne samo da nisu mogli da se izbave od grehova i da se vrate u prvobitno stanje, nego ni da shvate sta im je svojstveno po prirodi i naznacenju, Bog je ucinio milost i naucio ih istinskom bogopostovanju kroz pisani Zakon. Kada, medjutim, ni to nije pomoglo i videci da se rana siri i da zahteva odlucno lecenje, Bog je odlucio da posalje Sina Svog Jedinorodnog, koji i jeste Jedinstveni Lekar nas.

[marija]

32. Koliko je milijardi zlih besova, i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! Cak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu, da izbegavamo zla dela na koja nas navode, da sklanjamo svoje uho od rdjavih saveta koje nam dosaptavaju, oni ne odustaju, nego sa ocajnim naporom nastavljaju svoje delo, znajuci da je njihova sudbina konacno resena i da ce im ad pasti u nasledstvo, zbog njihove prekomerene zlobe i otpadnistva (od Boga). Neka Gospod otvori oci srdaca vasih da vidite koliko su bezbrojne mreze demonske, i kako nam cine mnogo zla svakoga dana. Neka vam daruje bodro srce i duh rasudjivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao zivu i besprekornu zrtvu! Cuvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta, skrivenih zamki i pritajene zlobe, prevrtljive lazi i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u nasa srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se

borili medju sobom, sebe pravdajuci a druge osudjujuci, da bismo vredjali jedni druge, da bismo govorili laskavim jezikom, skrivajuci gorcinu u svojim srcima, da bismo osudjivali spoljasnjost bliznjega, skrivajuci u sebi otimacinu, da bismo se svadjali me:dju sobom i isli jedan nasuprot drugome, sa zeljom da istrajemo na svome i da se pokazemo cestitiji od drugih. Svaki covek koji se nasladjuje grehovnim pomislima pada svojevoljno, jer mu je milo ono sto u njega seje neprijatelj i zato sto misli da se opravda samo vidljivim delima, premda je iznutra staniste zlog duha koji ga uci svakom zlu. Telo njegovo ce se ispuniti sramotom, buduci da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. Demoni nisu vidljiva tela. Medjutim, mi postajemo njihova tela kada nam duse primaju njihove tamne pomisli. Jer, primivsi te pomisli, mi primamo same demone, te cinimo da se prepoznaju u telima.

36. Mi smo dobili imena svetih i obukli se u njihovo odelo, kojim se hvalimo pred nevernim, ali nemamo usrdnosti da ih podrazavamo u delima. Bojim se da se i na nas ne primeni ono sto je rekao apostol: Koji imaju izgled poboznosti, a sile njene su se odrekli (2.Tim.Z,5). Neka vam Gospod da da shvatite sta je zivot koji ste prihvatili kako biste, delajuci u njegovom duhu, postali dostojni nevidljivog nasledja. Mi smo duzni da saglasno svojim silama cinimo dela koja odgovaraju volji Gospodnjoj! To je, naime, svojstveno nasoj prirodi, i osim toga vise nista ne treba zahtevati od nase vrline. Onaj ko sluzi Bogu i trazi ga iz sveg srca svog, dejstvuje saglasno sa svojom prirodom, a ko cini greh, dostojan je prekora i kazne, zato sto [cini] ono sto je strano njegovoj prirodi.

42. U svim slovesnim stvorenjima, bila muska ili zenska, nalazi se organ ljubavi, kojim su u stanju obuhvatiti i Bozansko i covecansko. Boziji (duhovni) vole Bozansko, a telesni vole telesno. Prvi ciste svoja srca od svake necistote i od dela ovog prolaznog sveta. Omrznuvsi i svet i svoju sopstvenu dusu i noseci krst, oni idu za Gospodom, u svemu vrseci Njegovu volju. Zbog toga se u njih useljava Bog, daje im sladost i radost, koje dusu hrane i obnavljaju. Kao sto drvece ne moze da raste ako se ne zaliva prirodnom vodom, tako ni dusa ne moze da napreduje bez nebeske sladosti. Samo one duse koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladoscu mogu da rastu.

[marija]

43. Govorite da ste gresnici i oplakujte sve sto ste ucinili u stanju nemarnosti. Zbog toga ce blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovace u vama. Jer, On je blag i otpusta grehe svih koji mu se obracaju, ma ko oni bili, i to tako da ih vise ni ne pominje. Ipak, On hoce da se (pomilovani) sami secaju oprostaja grehova koje su do tada ucinili, kako se ne bi desilo da, zaboravivsi, opet u svom ponasanju dopuste nesto zbog cega ce biti duzni da daju odgovor i za ona sagresenja koja su im vec bili oprostena - kao sto se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio duzan. Jer, kad je, zaboravivsi na milost, nepravedno postupio sa drugim slugom, gospodar je od njega trazio citav prethodni dug koji mu je vec bio oprosten. To [se desilo] stoga sto se nije sazalio nad drugim slugom i sto mu nije oprostio sto dinara, sumu koja je bila nistavna u poredjenju sa onom koja je njemu oprostena (Mt.18,23). Pogledajmo i na Davida proroka. Cim ga je prorok Natan izoblicio za greh sa Urijinom zenom i za greh koji je sa samim Urijom ucinio, on se odmah pokajao i smirio. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Vec ti je Bog otpustio grehe tvoje (2.Car.12,13). Medjutim, David ih nije zaboravio, iako je dobio oprostaj, vec je spomen na njih predao i potomstvu. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima, od roda u rod. Naucicu bezakonike putevima Tvojim (Ps.50,15), govori on, kako bi se svi gresnici naucili iz njegovog primera i kako bi se, slicno njemu, kajali zbog grehova svojih, nikada ih ne zaboravljajuci, cak i kad dobiju oprostaj. Slicno je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zagladjuje grehe tvoje, i necu ih pomenuti. Pomeni ih ti (Is.43,25-26). On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev... i necu utvrditi lice svoje na vama, jer sam milostiv. Necu se gneviti na vas doveka. Samo vidi bezakonje svoje, jer si prestupila Gospodu Bogu svome, i razvratila si puteve svoje (Jer.3,12-13). Prema tome, grehe koje nam Gospod otpusta mi smo duzni da zadrzavamo i da ih se uvek secamo, obnavljajuci i kajanje za njih.

[marija]

51. Svako ko zeli da bude istinski duhovan podviznik treba da se postara da se udalji od bucne gomile i da joj se ne priblizava, kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smucenja i ljudskog vrtloga. Jer, gde su ljudi, tamo je i smucenje. Gospod nas nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time sto je sam zasebno odlazio na goru radi molitve. U pustinji je On takodje, pobedio i djavola, koji se usudio da sa Njim stupi u borbu. Svakako, On je mogao da ga pobedi i usred mnostva, ali je to ucinio da bi nas naucio da je u usamljenosti i bezmolviju lakse pobediti neprijatelja i postici savrsenstvo. Ni Svoju slavu Gospod nije pokazao Svojim ucenicima medju ljudima, nego tek posto ih je izveo na goru. I Jovan Preteca je bio u pustinji sve do dana svog javljanja Izrailju. U svetu nas neprijatelj lakse pritesnjava svojim orudjima, i spoljasnjim i unutrasnjim. Tu on preko nekih ljudi, koje je privukao i koji su mu poslusni, kao preko pomocnika i saradnika, vodi borbu protiv vernih: neka bestidna zena moze kod njega biti veoma snazno oruzje, koje siroko rasprostire svoje varljive zamke. Kada je video cetiri zivotinje koje su pokazivale slavu Boziju, Jezekilj nije bio u gradu ili selu, vec napolje - na polju, jer mu je Bog rekao: Izadji na polje i videces slavu moju (Jez.3,22). I uopste, vidjenja i otkrivenja takve vrste bila su svetima pokazivana jedino na gorama i u pustinjama. Znajuci kako je Bogu ugodna usamljenost, prorok Jeremija je takodje rekao: Blago coveku koji od mladosti uzme jaram svoj, sedne usamljen i zacuti (Plac Jer.3,27-

53. Protivite se djavolu i starajte se da raspoznate njegove zamke. On svoju gorcinu obicno skriva pod vidom slasti, kako ne bi bio otkriven. On priprema razne prividnosti, lepe na izgled, ali sasvim drugacije [po dejstvu], da bi zavarao srca vasa lukavim oponasanjem istine, koja je inace privlacna. Ka tome je usmerena sva njegova vestina, tj. da se svima silama odupre svakoj dusi koja dobro sluzi Bogu. Demon dusi nudi mnoge strasti, kako bi njima ugasio bozanstveni oganj u kojem je sva sila. Veliki uspeh postize on pomocu telesnog pokoja i onoga sto je sa njim povezano. Najzad, ako vidi da se [verni] od svega toga cuvaju, da nista ne primaju od njega, niti daju kakvog znaka da ce ga ikad poslusati, on sa stidom odstupa. Tada se u njih useljava Duh Boziji, dajuci im spokojstvo ili mir u svim delima njihovim. I samo nosenje jarma Bozijeg postaje im slatko, po recima Jevandjelja: Naci cete pokoj dusama svojim (Mt.11,29). [Oni imaju pokoj] iako su uzeli i nose igo Njegovo. Tada postaju neumorni kako u vrsenju vrlina, tako i u vrsenju poslusanja i nocnih bdenja; vise se ne gneve zbog ljudskih uvreda i ne boje se ni coveka, ni zvera, ni [kakvog] duha, zato sto radost Gospodnja prebiva u njima dan i noc, ozivljavajuci njihov razum i hraneci ih. Tom radoscu dusa raste i postaje pogodna za sve ili savrsena. U toj radosti se i uznosi na nebo.

[marija]

55. Cuvajte se od saveta zlog djavola koji prilazi kao pravdoljubiv, kako bi vas prevario i obmanuo. Makar vam prisao i u obliku svetlog andjela, ne verujte mu i ne slusajte ga. On verne obicno ocarava privlacnom spoljasnoscu [navodne] istine. Nesavrseni ne poznaju ta njegova lukavstva ni ono sto im uporno podmece. Savrseni ih, pak, znaju, kao sto veli apostol: A jaka hrana je za savrsene, cija su cula navikom izvezbana za razlikovanje i dobra i zla (Jev.5,14). Njih neprijatelj ne moze prevariti. Medjutim, verne koji su nepazljivi, on lako hvata i obmanjuje svojim navodno slatkim mamcem, slicno ribaru koji ribu lovi pomocu ostre udice pokrivene mamcem. Riba ne zna da je udica pokrivena mamcem, nego doplivava, guta mamac i pada u plen. Kad bi riba znala da ce tim mamcem biti ulovljena, bez svake sumnje mu se ne bi priblizila, vec bi bezala od njega. Na isti nacin i nesavrsene vernike, kao sto smo rekli, neprijatelj lovi, i to iz potpuno istih razloga, kao sto govori Solomon: Neki se put coveku cini prav, iako njegov kraj gleda u adovo dno (Pric.16, 25). I kod proroka Amosa pise: Sta vidis Amose?0n je odgovorio: Sasud (zamku) za lovljenje ptica (Amos 8,2). Iz straha da ne bude uhvacena na zemlji, ptica leti vazduhom i pravi sebi gnezdo radi odmora i sna na najvisim mestima. Tu ona spava bezbrizno, znajuci da je niko ne moze dostici i uhvatiti. Medjutim, poznato je kako se lovac mnogo dovija da je prevari: dolazi do tog mesta, razastire mreze, i baca zrnevlje na vidna mesta. Tom hranom on mami pticu sa visine, te ona slece i postaje plen. Na slican nacin deluje i djavo, loveci neiskusne Hriscane svojim podvalama, i zbacujuci ih sa njihove visine. Tako je on uradio kad se sakrio u zmiju i kazao Evi: Necete vi umrijeti... U onaj dan kad okusite otvorice vam se oci, pa cete postati kao bogovi (Post.3,4-5). Cuvsi te reci, Eva mu se predala srcem, misleci da je to istina. O tome nije razmislila kao sto je trebalo. Ona je okusila [plod] i dala i Adamu da proba i njih je zadesila velika nesreca: oboje su pali sa svoje visine. Tako djavo postupa sa nesavrsenim Hriscanima koji se, ne razlikujuci dobro od zla, upravljaju po svojim sklonostima, zadovoljavajuci se svojim rasudjivanjem i misljenjem. Misleci da su dostigli savrsenstvo, i da su stekli blagoslov otaca svojih, oni ne [smatraju da je potrebno da] pitaju svoje savrsene oce koji umeju da razlikuju dobro od zla, vec idu za zeljama svoga srca. Takvi su slicni pticama koje su sagradile gnezdo na visini, pa zatim sletele na zemlju, pale u zamku i postale plen. Slicno se desava i njima, jer u svojoj samouverenosti dejstvuju uvek po naklonosti svog srca i ispunjavajuci svoje zelje, ne slusajuci svoje oce i ne savetujuci se sa njima. Djavo im stoga namesta razna vidjenja i privide, puneci njihovo srce gordoscu. Ponekad im nocu daje snove koji se danju ispunjavaju, kako bi ih pogruzio u vecu prelest. I jos vise: ponekad im nocu pokazuje svetlost tako da mesto na kome se nalaze postaje obasjano. I mnogo drugog slicnog cini, cak i navodna cuda. Sve on to cini da bi oni bili spokojni u vezi sa njim, misleci da je andjeo i da ga prime. Cim ga prime na taj nacin, on ih survava sa visine pomocu duha gordosti koji je njima ovladao. On se stara da ih drzi u ubedjenju da su duhovno postali veliki i slavniji od drugih, i da nemaju vise potrebe da se obracaju svojim ocima i da ih slusaju. Oni su, medjutim, po Pismu, slicni sjajnom grozdju koje je nezrelo i oporo. Pouke otaca njima su teske, zato sto su uvereni da vec sami sve znaju.

[marija]

35. Vlastodrsci koji prisiljavaju coveka da vrsi necasna i za dusu stetna dela ne mogu da zagospodare njegovom dusom, koja je stvorena samovlasnom. Oni mogu da vezu telo, ali ne i proizvoljenje. Slovesan covek je gospodar [svoje volje], jer ga je [takvim stvorio] Bog, koji je jaci od svake vlasti, prinude i sile.

36. Oni koji gubitak novca, ili dece, ili slugu, ili nekog drugog imanja, smatraju za nesrecu, valja najpre da znaju da treba da budemo zadovoljni onim sto nam Bog daje, a zatim i da dato (ukoliko se trazi od nas) treba rado i blagodarno da vracamo. Nikakvo lisavanje, ili bolje reci vracanje, ne treba da nam pada tesko. Posluzivsi se, naime, necim sto nije nase, opet ga vracamo [Onome cije je].

37. Osobina je dobroga coveka da svoju slobodnu volju ne prodaje za novac, pa makar kolicina i bila znatna. Jer, [sve u ovom] zivotu je slicno snu, a masta bogatstva je neizvesna i kratkotrajna.

38. Istinski ljudi treba da se trude da zive bogoljubivo i vrlinski, da bi njihov vrlinski zivot zasvetleo medju ljudima. Kao sto parce porfire, prisiveno na belu haljinu kao ukras, blista i [izdaleka] se prepoznaje, tako se i oni revnosno staraju da steknu dusevne vrline.

39. Razboriti ljudi treba da posmatraju koliko u sebi imaju snage i pripravnosti koju donosi dusevna vrlina, pa da se pripremaju i suprotstavljaju napadima strasti, u skladu sa unutrasnjom snagom, koja im je po prirodi od Boga podarena. Tako prema lepoti i svakoj po dusu stetnoj zelji [treba da pokazuju] uzdrzanje, prema bolu i neimastini - strpljivost, a prema poruzi i gnevu - nezlobivost. Tako treba da bude i sa ostalim.

40. Nemoguce je da covek odjednom postane dobar i mudar, vec jedino upornim staranjem, bavljenjem, iskustvom, vremenom, podvigom i ceznjom za delanjem dobra. Dobar i bogoljubiv covek, koji uistinu poznaje Boga, neprestano i izobilno cini sve sto je Bogu ugodno. Takvi ljudi se, uostalom, retko nalaze.

41. Nesposobniji ljudi ne treba da ocajavaju, da odustaju od bogoljubivog i vrlinskog zivota niti da ga zanemaruju, smatrajuci da je za njih nedosezan i nedokuciv, vec treba da ispitaju svoju snagu i da se postaraju o sebi. Ako i ne budu mogli da do kraja steknu spasenje na osnovu vrline, zahvaljujuci trudu i zelji postace bolji, a nikako gori. A ni to nije mala korist za dusu.

[marija]

preporučujem :smiley:

ko želi celu knjigu, oba toma može preuzeti na sledećem linku

http://smirenoumlje.blogspot.com/search/label/Dobrotoljublje

[Guest Светлана]

ДОБРОТОЉУБЉЕ

НЕКОЛИКО РЕЧИ О "ДОБРОТОЉУБЉУ" - Владика Атанасије (Јевтић)

--------------------------------------------------------------------------------

ТОМ I

ПРЕДГОВОР - Свети Теофан Затворник

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

Неколико речи о животу и списима Светог Антонија Великог

ПОУКЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ АНТОНИЈА O ЖИВОТУ У ХРИСТУ, ПРЕУЗЕТЕ ИЗ ЖИВОТОПИСА КОЈИ ЈЕ САСТАВИО СВЕТИ АТАНАСИЈЕ И ИЗ 20 ПОСЛАНИЦА И 20 СЛОВА ПРЕПОДОБНОГА

ПОУКЕ О ДОБРОЈ НАРАВСТВЕНОСТИ И О СВЕТОМ ЖИВОТУ У 170 ПОГЛАВЉА

УСТАВ ОТШЕЛНИЧКОГ ЖИВОТА

ИЗРЕКЕ СВЕТОГ АНТОНИЈА И КАЗИВАЊА О ЊЕМУ

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕКИХ ИЗРЕКА СВЕТОГ АНТОНИЈА КОЈЕ ЈЕ ПОСЛЕ ЊЕГОВЕ СМРТИ САЧИНИО ЈЕДАН СТАРАЦ

СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ

Сведочанства о животу и списима Светог Макарија

ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА

ПРВОБИТНО СВЕТЛО СТАЊЕ

МРАЧНО СТАЊЕ ПАЛОГА

ГОСПОД, УСТРОЈИТЕЉ СПАСЕЊА

СТВАРАЊЕ ЧВРСТЕ РЕШЕНОСТИ ЗА СПАСЕЊЕ У ГОСПОДУ

ПОДВИЖНИЧКО СТАЊЕ

СТАЊЕ ОНИХ КОЈИ СУ ПРИМИЛИ ДЕЈСТВЕНОСТ ДУХА

ВИШИ СТЕПЕН ХРИШЋАНСКОГ САВРШЕНСТВА

БУДУЋИ ЖИВОТ

ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

Кратко сведочанство о преподобном оцу нашем Исаији, ави Нитријском, и његовим списима

СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЈЕ УЧЕНИЦИМА

Заповести аве Исаије братији која живи са њим

О природном закону

О стању почетника и келиота

О путовању келиота и о савести

O заповестима вернима и о уређењу живота оних који хоће да живе у миру једни са другима

Савет онима који желе да безмолствују добрим безмолвијем да пазе на себе и да одбијају лопове који их поткрадају, да не троше своје време у ропству и горким делима, нити да срце своје предају делима која им не приличе, заборављајући на грехе своје

О врлинама

Изреке

Заповести онима који се одричу од света

Друга реч (онима који се одричу од света)

О зрну горушичном

О вину

О онима који се подвизавају и који су свој подвиг (добро) свршили

Дела плача

О одрицању од света

O радости душе која жели да служи Богу

О помислима при одрицању од света и странствовању

О незлопамћењу

О страстима

О смиреноумљу

О покајању

О делима новог човека

О савршенству

О бестрашћу

Ави Петру, свом ученику

Изреке које је изнео ава Петар, ученик Исаијин, наводећи да их је чуо од њега

О [изреци]: "Пази на себе" (Пон.Зак.15,9).

О гранама зла

Ридања

ПРАВИЛА И САВЕТИ МОНАСИМА ПОЧЕТНИЦИМА

ИЗРЕКЕ АВЕ ИСАИЈЕ

O ЧУВАЊУ УМА

ПОГЛАВЉА О ПОДВИЖНИШТВУ И БЕЗМОЛВИЈУ

СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК

Сведочанства о животу и списима Светог Марка

ПОСЛАНИЦА МОНАХУ НИКОЛАЈУ

ПОУКЕ СВЕТОГ МАРКА ИЗВУЧЕНЕ ИЗ ОСТАЛИХ ЊЕГОВИХ СЛОВА

200 ПОГЛАВЉА O ДУХОВНОМ ЗАКОНУ

O ОНИМА КОЈИ МИСЛЕ ДА СЕ ОПРАВДАЈУ ДЕЛИМА

АВА ЕВАГРИЈЕ

Сведочанства о животу аве Евагрија

ПОУКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА O ПОДВИЖНИШТВУ

СТО ПОГЛАВЉА ЕВАГРИЈА МОНАХА О ДЕЛАТНОМ ЖИВОТУ

ОБРИС МОНАШКОГ ЖИВОТА ОД ЕВАГРИЈА МОНАХА У КОЈЕМ СЕ ИЗНОСИ КАКО СЕ ТРЕБА ПОДВИЗАВАТИ И БЕЗМОЛСТВОВАТИ

33 ПОГЛАВЉА - ПОРЕЂЕЊА ЕВАГРИЈА МОНАХА

ИЗРЕКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ ПО АЗБУЧНОМ РЕДОСЛЕДУ

ДРУГЕ ИЗРЕКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА

O ОСАМ ПОМИСЛИ, АНАТОЛИЈУ

ЊЕГОВЕ МИСЛИ, ПОВЕЗАНЕ СА ИЗЛАГАЊЕМ O ОСАМ СТРАСТИ

ПОУКЕ БРАТИЈИ КОЈИ ЖИВЕ У ОПШТЕЖИЋУ И ГОСТОПРИМНИЦАМА

ЊЕГОВЕ ПОУКЕ ДЕВСТВЕНИЦАМА

ПОГЛАВЉА O РАЗЛИЧИТИМ РЂАВИМ ПОМИСЛИМА

ИЗРЕКЕ ЕВАГРИЈА МОНАХА

--------------------------------------------------------------------------------

ТОМ II

ПРЕДГОВОР - Свети Теофан Затворник

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН КАСИЈАН, РИМЉАНИН

Кратко саопштење о њему

ПРЕГЛЕД ДУХОВНЕ БОРБЕ

ЦИЉ И СВРХА ПОДВИЖНИШТВА

САГЛАСНО СА ТИМ ЦИЉЕМ ТРЕБА ОДРЕДИТИ И ВРСТУ НАШЕГ ОДРИЦАЊА ОД СВЕТА

БОРБА ПЛОТИ ПРОТИВ ДУХА

ОПШТИ ОПИС СТРАСТИ И БОРБЕ СА ЊИМА

БОРБА СА ОСАМ ГЛАВНИХ СТРАСТИ

БОРБА СА ПОМИСЛИМА И ПРЕКО ЊИХ СА ЗЛИМ ДУХОВИМА, КОЈА ПРАТИ СВЕ ДРУГЕ БОРБЕ И СВЕ ИХ НАДЖИВЉУЈЕ

БОРБА СА СВИМ ВРСТАМА ТУГЕ КОЈА ДОЛАЗИ ОД НЕВОЉА И НАПАСТИ

O БОЖАНСТВЕНОЈ БЛАГОДАТИ И СЛОБОДНОМ ПРОИЗВОЉЕЊУ КАО ЧИНИОЦИМА ДУХОВНОГ ЖИВОТА

О МОЛИТВИ

O РУКОВОЂЕЊУ У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

(O РАСУЂИВАЊУ СА САВЕТОВАЊЕМ КОД ИСКУСНИХ)

О СТУПЊЕВИМА САВРШЕНСТВА ДУХОВНОГ ЖИВОТА С ОБЗИРОМ НА ПОБУДЕ ЗА ЊЕГА

О КРАЈУ ПОКАЈНИЧКИХ ТРУДОВА

ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ

Кратко саопштење о њему

ДУШЕКОРИСНЕ И СПАСОНОСНЕ СТОТИНЕ ПРЕПОДОБНОГ ИСИХИЈА, ПРЕЗВИТЕРА ЈЕРУСАЛИМСКОГ ТЕОДУЛУ, О ТРЕЗВОУМЉУ И МОЛИТВИ

СТОТИНА ПРВА

СТОТИНА ДРУГА

ПРЕПОДОБНИ НИЛ СИНАЈСКИ

Кратко саопштење о њему

АСКЕТСКЕ ПОУКЕ ПРЕПОДОБНОГ НИЛА СИНАЈСКОГ

СЛОВО О МОЛИТВИ

O ОСАМ ДУХОВА ЗЛА

ПОУЧНА ПОГЛАВЉА

МИСЛИ КОЈЕ ЧОВЕКА ОДВАЈАЈУ ОД ТРУЛЕЖНОГ И ПРИВОДЕ НЕТРУЛЕЖНОМ

МИСЛИ СЛИЧНЕ ПРЕТХОДНИМ, ИЗВУЧЕНЕ ИЗ ДРУГИХ ДЕЛА ПРЕПОДОБНОГ НИЛА

ПОУКА МОНАСИМА

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

Кратко саопштење о њему

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

ПОДСТИЦАЈ НА ПОКАЈАЊЕ И ГРАЂЕЊЕ СПАСЕЊА

САВЕТИ О ПОКАЈАЊУ

ОПШТИ НАЦРТ ЖИВОТА ОНИХ КОЈИ СУ СЕ ПОСВЕТИЛИ УГАЂАЊУ ГОСПОДУ И ИЗГРАЂИВАЊУ СВОГ СПАСЕЊА

О ВРЛИНАМА И СТРАСТИМА

O БОРБИ СА ОСАМ ГЛАВНИХ СТРАСТИ, УОПШТЕНО

ОПШТЕ ПОУКЕ О ПОДВИЖНИЧКОМ ЖИВОТУ

САВЕТИ ПОДВИЖНИЦИМА

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК

Кратко саопштење о њему

ОПШТА НАЧЕЛА ПОДВИЖНИШТВА

О ПОКАЈАЊУ

O ВРЛИНАМА И СТРАСТИМА И O БОРБИ СА СТРАСТИМА УОПШТЕНО

O БОРБИ СА ОСАМ ГЛАВНИХ СТРАСТИ

О БЕСТРАШЋУ

ПРЕПОДОБНИ ОЦИ ВАРСАНУФИЈЕ И ЈОВАН

Кратко саопштење о њима

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

АВА ДОРОТЕЈ

Кратко саопштење о њему

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

ПРЕПОДОБНИ ИСААК СИРИН

Кратко саопштење о њему

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

--------------------------------------------------------------------------------

ТОМ III

ПРЕДГОВОР - Свети Теофан Затворник

БЛАЖЕНИ ДИЈАДОХ

Кратко сведочанство о њему

УКАЗАЊЕ О КРАЈЊОЈ ГРАНИЦИ ИЛИ О ВРХУНЦУ ОСНОВНИХ ВРЛИНА

ПОДВИЖНИЧКО СЛОВО, ПОДЕЉЕНО НА СТО ДЕЛАТНИХ ПОГЛАВЉА, ИСПУЊЕНИХ ПОЗНАЊЕМ И ДУХОВНИМ РАСУЂИВАЊЕМ

ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ ЈОВАН КАРПАТСКИ

Кратко сведочанство о њему

ПРЕПОДОБНОГ ОЦА ЈОВАНА КАРПАТСКОГ СТО ПОУЧНИХ ПОГЛАВЉА МОНАСИМА КОЈИ СУ МУ ПИСАЛИ ИЗ ИНДИЈЕ

БЛАЖЕНИ АВА ЗОСИМА ПАЛЕСТИНСКИ

Кратко сведочанство о њему

РАЗГОВОРИ БЛАЖЕНОГ АВЕ ЗОСИМЕ

СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК

Кратко сведочанство о њему

ПОДВИЖНИЧКО СЛОВО

ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ПОГЛАВЉА О ЉУБАВИ:

Предговор Елпидију

СТОТИНА ПРВА

СТОТИНА ДРУГА

СТОТИНА ТРЕЋА

СТОТИНА ЧЕТВРТА

САГЛЕДАТЕЉНА И ДЕЛАТНА ПОГЛАВЉА, ИЗАБРАНА ИЗ СЕДАМ СТОТИНА ПОГЛАВЉА ГРЧКОГ ДОБРОТОЉУБЉА

БЛАЖЕНИ АВА ТАЛАСИЈЕ

Кратко сведочанство о њему

АВА ТАЛАСИЈЕ ПРЕЗВИТЕРУ ПАВЛУ,

О ЉУБАВИ, УЗДРЖАЊУ И ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

СТОСЛОВ ПРВИ

СТОСЛОВ ДРУГИ

СТОСЛОВ ТРЕЋИ

СТОСЛОВ ЧЕТВРТИ

СВЕТИ ТЕОДОР, ЕПИСКОП ЕДЕСКИ

Кратко сведочанство о њему

СТО ДУШЕКОРИСНИХ ПОГЛАВЉА

ПРЕПОДОБНИ ТЕОДОР

Кратко сведочанство о њему

САГЛЕДАТЕЉНО СЛОВО

ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ СВЕТИ АВА ФИЛИМОН

Кратко сведочанство о њему

МНОГОКОРИСНО КАЗИВАЊЕ О АВИ ФИЛИМОНУ

ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ ТЕОГНОСТ

Кратко сведочанство о њему

ПОГЛАВЉА О ДЕЛАТНОМ И САГЛЕДАТЕЉНОМ ЖИВОТУ, КАО И О СВЕШТЕНСТВУ

ПРЕПОДОБНИ ФИЛОТЕЈ СИНАЈСКИ

Кратко сведочанство о њему

40 ПОГЛАВЉА О ТРЕЗВОУМЉУ

ИЛИЈА, ПРЕЗВИТЕР И ЕКДИК

Кратко сведочанство о њему

ЦВЕТНИК

--------------------------------------------------------------------------------

ТОМ IV

ПРЕДГОВОР - Свети Теофан Затворник

СВЕТИ ПРЕПОДОБНИ ТЕОДОР СТУДИТ

Кратко сведочанство о њему

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ МОНАСИМА

1-20

21-40

41-60

61-80

81-100

101-120

121-140

141-160

161-180

181-200

201-220

221-240

241-260

261-280

281-300

0409_feel-320

321-335

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/index.htm