Откривење Јованово и Литургија древне Цркве

[Guest свештеник Иван]

Литургијски карактер Откривења:

Тумачења последње књиге Новог завета обично почивају на њеним  приказима будућих догађаја.  Међутим, осим за молитве и химне, врло мало пажње је било поклањано њеном литургијском карактеру.  Ова чињеница утолико више изненађује будући да се управо са те тачке гледишта уочава најупечатљивија разлика између Откривења Јовановог и осталих јеврејских и хришћанских апокалиптичних списа. Описане визије представљене су у оквиру литургијских активности и до краја књиге скоро је немогуће издвојити визије будућности из богослужбеног контекста. Ова блиска повезаност указује да њени литургијски одељци нису неко чисто литерарно средство. Пре ће бити да код писца они чине део откривењског процеса по себи, представљајући реакцију посвећених особа при постепеном разоткривању спасоносног промисла Божијег и његовог остварења. Са историјске тачке гледишта, литургијски оквир Јовановог Откривења је интересантан зато што садржи одређене црте, које се на сличан начин, такође појављују и у литургијама ране Цркве. Стога, управо из перспективе литургијског карактера Откривења, историјски развој хришћанске литургије постаје појмљивији. Из збуњујуће разноврсности типова хришћанске литургије, појављује се у раним етапама утемељујући принцип и постаје уочљив одређен број мотива, од који ће неки остати одлучујући за њен историјски развој до данашњег дана. Други пак мотиви, који немају више ону битну улогу која им је некад приписивана, остали су и поред тога сачувани захваљујући важности која им је испрва приписивана. У њих можемо убројати идеју евхаристијске парусије, затим учешће Цркве у ангелском служењу, нагласак који је стављен на достојност Тумача Писма , повезаност између исповедања вере и Евхаристије, раздвајање верујућих од неверујућих пре небесне вечере, савршавање Евхаристије као чин Цркве у њеној космичкој свеобухватности, повезаност евхаристије са Судњим даном и тумачење литургије као духовне борбе. Биће довољно издвојити два од поменутих мотива, који су захваљујући својој споредности у литургији нарочито подесни за разматрање, а то су учешће Цркве у анђелском служењу (односно саслуживање Цркве и анђелâ, прим. прев.) и достојност Тумача Писма....

цео тексту wordu преузмите:

https://www.pouke.org/library.php?cid=23&id=824&do=view