Анорексија!!!!!!!

[Зоран]

Замке анорексије

Око два одсто жена у свету болује од анорексије. Тај поремећај у исхрани изазива многе здравствене проблеме, а у најтежем облику оболеле буду тешке око 25 килограма. Анорексични могу бити и мушкарци, али је око 10 пута више анорексичних жена.

У жељи да појачају самопоуздање и изгледају лепо, девојке некада прибегавају дијетама које их одведу у гладовање, а онда и у болест - анорексију.

Пре свега психичко, а потом и физичко обољење, врло је тешко препозанти на самом почетку.

Неки од знакова су повлачење из друштва, депресија, нервоза и најблаже речено чудни ставови о сопственом изгледу.

Према речима мајке једне девојке која је боловала од овог поремећаја исхране, глад је била доминантан проблем који је много енергије одузимао.

Ћерка јој је смршала око 20 килограма и на примедбе да је премршава одвратила би да лепих има много, а наказних мало.

Анорексија је једно од ретких психичких обољења од којег се умире. Лечење траје између две и шест година и више од 50 одсто пацијенткиња се никада не излечи јер не прихвате да имају проблем ни када теже тек 25 килограма.

Чак свака пета особа са дијагностикованим обољењем умре са изузетно тешким здравственим проблемима.

„Што се тиче по живот опасних комликација, у литератури је описана остеопороза. Ту су многе компликације срчане, успорен рад срца, пулс је веома низак", истакла је специјалиста исхране докторка Вера Бировљев, нагласивши да може да се деси и да дође до акутног застоја срца.

Родитељи касно уоче болест, обично тек када девојка много смрша и када су компликације већ почеле.

Додатан проблем представља и то што особе са овим поремећајем исхране углавном не желе да се лече. Пре свега оболеле би требало одвести код психијатра, јер оне имају искривљену слику о себи и верују да им мршавост пружа сигурност.

Према речима докторке Марије Ђуровић психијатра у КБЦ „Др Драгиша Мишовић", кроз одбијање да једу и кроз страх који их уводи у болест оболеле имају доживљај да имају контролу.

„Имају утисак да имају контролу над храном, па над родитељима, над собом, заправо над својим потребама. Онда тај доживљај контроле им заправо даје доживљај моћи и сигурности", објаснила је др Ђуровић.

Оболеле од анорексије требало би да лечи читав тим лекара који чине психијатар, специјалиста за исхрану, ендикринолог и гинеколог.

И мушкарци болују од анорексије, али је број оболелих жена 10 пута већи, што је око два одсто женске популације.

У Србији не постоји организована служба којој би особе са овим обољењем могле да се јаве за помоћ, а стручњаци истичу и да је велики проблем и то што се не спроводе кампање које би упозориле на опасности до којих доводи ова болест.

РТС

[мирођија]

  Ово  је  врло  озбиљна  болест  данашњице, која  заиста  погађа оба  пола.

  Нажалост, многи случајеви  су  се  завршоли трагично. 0409_feel

[мирођија]

[marina]

Naravno da sve ide iz glave, ali i okolina ima veliki uticaj.Ja sam buca od rodjenja i nikada nisam uspela da smrsam i pored velikih obaveza u skoli i bavljenja aktivno sportom...uvek sam bila okrugla.Mozda to meni ne bi smetalo, da mi skoro svi nisu poceli da prebacuju zbog viska kilograma, cak i ukucani.Kao zbog zdravlja, ali to su bile svakodnevne price.Isto je i sada kada sam se udala i onda je pocela da me grize savest ma sta da pojedem i onda povracam.Onda je zeludac poceo sve manje i manje da mi prima hranu, sta god pojedem posle 10 min mi je muka.Onda sam rekla STOJ!!!Neces vise tako.Sada sam i dalje buca, jedem koliko mislim da mi je dovoljno,postim post i radujem se sto me je Bog stvorio razlicitu i kroz mene iskazao jedan vid svoje lepote i blagodati

[Зоран]

Naravno da sve ide iz glave, ali i okolina ima veliki uticaj.Ja sam buca od rodjenja i nikada nisam uspela da smrsam i pored velikih obaveza u skoli i bavljenja aktivno sportom...uvek sam bila okrugla.Mozda to meni ne bi smetalo, da mi skoro svi nisu poceli da prebacuju zbog viska kilograma, cak i ukucani.Kao zbog zdravlja, ali to su bile svakodnevne price.Isto je i sada kada sam se udala i onda je pocela da me grize savest ma sta da pojedem i onda povracam.Onda je zeludac poceo sve manje i manje da mi prima hranu, sta god pojedem posle 10 min mi je muka.Onda sam rekla STOJ!!!Neces vise tako.Sada sam i dalje buca, jedem koliko mislim da mi je dovoljno,postim post i radujem se sto me je Bog stvorio razlicitu i kroz mene iskazao jedan vid svoje lepote i blagodati

Слава Богу што си се извукла али где год сам погледао увек су на сликама жене тако да сам стекао утисак да то погађа само жене али прочитао сам сада Мирођију где каже да то погађа и мушкарце...баш нека подмукла болест...

[Guest]

[Guest]

[marija]

ANOREKSIJA

Blagi prolazni poremećaj ili ozbiljno stanje

Kod anoreksije postoji poremećeni osećaj za telesni imidž, upadljivi gubitak telesne težine, bolesni strah od gojaznosti i izostanak menstruacije.

Može biti blaga i prolazna pojava, ali i vrlo ozbiljna.

Najčešće doba nastanka je adolescencija, ponekad pre puberteta, a neuobičajena je u odraslo doba. Mnogo je češća kod osoba ženskog pola. Skoro 80-90% dece u predškolskom uzrastu je svesno loših posledica gojaznosti po zdravlje i idealizuje mršavost, a 50% ovih devojčica pokušava da drži dijete radi kontrole telesne težine.

Pošto se samo mali procenat razvija u pravu anoreksiju i drugi faktori moraju biti važni.

Kod nekih postoji i sklonost zbog još nedefinisanih psiholoških genetskih faktora i metaboličke ranjivosti. Pre početka bolesti pacijenti su opisani kao kompulsivni, inteligentni, s visoko postavljenim ciljevima za uspeh. Prvi specifični pokazatelj poremećaja je briga za telesnu težinu (iako je ona u stvari u granicama normale) i početak restrikcije ishrane.Pacijenti se ne žale na gubitak težine, opiru se terapiji, a roditelji su ti koji ih dovode lekaru zbog nadimanja ili zatvora.

Sam naziv anorexio (bez apetita) je pogrešan jer apetit ostaje sve do kahektičnog stadijuma (krajnje izmršavelosti  i iznurenosti).

Postoji u stvari preokupiranost hranom; proučavaju se dijete i kalorije, stvaraju zalihe i skriva hrana (i baca), skupljaju se recepti i pripremaju obilna jela za druge. Oblaporno uzimanje hrane u «strastvenim napadima» praćeno  namerno izazvanim povraćanjem i  upotrebom laksativa je oubičajeno kod 50% anorektičnih.

Sve devojke gube mestruaciju pri značajnom gubitku težine (kada procenat telesne masti padne ispod 22 % telesne težine) što je prag za normalnu sintezu polnih hormona i pravilnu funkciju jajnika). Ubrzanim gubitkom telesne težine stanje postaje ozbiljno. Sporost srčanog ritma, nizak pritisak, hipotermija – niska telesna temperatura. Pojava slabih, a i jačih dlačica po telu i opšti otok, signal su za smeštaj u bolnicu, što je ponekad dovoljno da se proces zaustavi, a objašnjava se izlaskom iz sredine u kojoj je anoreksija verovatno nečin uzrokovana.

Naravno, ovde govorimo o  retkim  situacijama koje su  poznate lekarima, stručnjacima, nutricionistima i psihijatrima.

Ineresantno je da, čak i u stadijumu kaheksije, devojke nastoje da ostanu vrlo aktivne i intenzivno pohadjaju programe telesnih vežbi, a ne pokazuju simptome nutricionih deficita ili podložnost infekcijama. Uobičajena je depresija i pacijenti su krajnje skloni špekulacijama i često lažu koliko su pojeli hrane i kriju upotrebu laksativa.

Poremećaj funkcije praktično se dešava na svakom organskom sistemu, ali najopasniji su srčani i elektrolitni dizbalansi.Smanjuje se masa srčanog mićića, veličina srčane komore, protok krvi i nastaje osteoporoza. Može doći do dehidracije, gubitka kalijuma i metaboličke acidoze i sve se može iskomplikovati forsiranim povraćanjem i upotrebom laksativa.

Iznenadna smrt u ovom stadijumu nije retka i uglavnom su srčani uzroci.

KAKO PREPOZNATI I LEČITI ANOREKSIJU?

Ključno je da se uoči dominantni strah od gojaznosti kod mlade osobe koja je već izgubila 15% svoje telesne težine.

Obavezno je konsultovati lekara. Naravno, lekar prvo nastoji pacijentu da poveća telesnu težinu i spasi život, ali u dugotrajnom pristupu treba da obezbedi mirni, brižni i trajniji odnos tokom rešavanja stabilnog energetskog unosa hrane. Kombinovani rad stručnjaka više profila i individualna psihoterapija, kao i porodična terapija za mladje roditelje je vrlo korisna.

Jedno je sigurno: anoreksija je retka tamo gde postoji prava nestašica hrane.

Anoreksija izražena kao odbijanje hrane, može se pojaviti i u prvoj godini života deteta, tada je uzrok poremećeni odnos majka-dete. Posle prve godine, uzrok je poremećeni odnos dete-okolina. Mentalna anoreksija u pubertetu može biti prolazni simptom pubertetske krize ili teža psihosomatska smetnja.

[Милан Меденица :)]

мислим да је подједнако важан утицај околине као и слабост воље код појединца ...

ево како данашњица види мушкарца и жену ...

[marina]

Naravno da sve ide iz glave, ali i okolina ima veliki uticaj.Ja sam buca od rodjenja i nikada nisam uspela da smrsam i pored velikih obaveza u skoli i bavljenja aktivno sportom...uvek sam bila okrugla.Mozda to meni ne bi smetalo, da mi skoro svi nisu poceli da prebacuju zbog viska kilograma, cak i ukucani.Kao zbog zdravlja, ali to su bile svakodnevne price.Isto je i sada kada sam se udala i onda je pocela da me grize savest ma sta da pojedem i onda povracam.Onda je zeludac poceo sve manje i manje da mi prima hranu, sta god pojedem posle 10 min mi je muka.Onda sam rekla STOJ!!!Neces vise tako.Sada sam i dalje buca, jedem koliko mislim da mi je dovoljno,postim post i radujem se sto me je Bog stvorio razlicitu i kroz mene iskazao jedan vid svoje lepote i blagodati

Слава Богу што си се извукла али где год сам погледао увек су на сликама жене тако да сам стекао утисак да то погађа само жене али прочитао сам сада Мирођију где каже да то погађа и мушкарце...баш нека подмукла болест...

Mislim da su zene opterecenije svojim izgledom i da se vise obraca paznja da li je zena debela nego da li je muskarac i da su zato zene podloznije ovoj bolesti.Svakako da sam pristalica lepog i negovanog izgleda i drzanja licne higijene, ali da nasnjica je dovela do stvaranja neke meni plasticne lepote.Zasto sve mi moramo da budemo mrsave,nafrizirane i nasminkane?Da bi nas muskarci primetili???A onda kukamo kako nas muskarci iskoriscavaju jer samo gledaju u zeni da ne kazem sada sta, a dusu i neke druge kvalitete niko ne ceni!!!Pitajte nase babe da li su cule i znale za anoreksiju.Ma treba nam jedan srednji vek pa da se malo opametimo!!!

[Sophrosyne]

Koliko kilograma se uzima kao prag anoreksičnosti kod žena a koliki kod muškaraca?

[Милан Меденица :)]

средих линк слике која је нестала нетрагом ...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6236.msg192893.html#msg192893

[PACTKO]

Naravno da sve ide iz glave, ali i okolina ima veliki uticaj.Ja sam buca od rodjenja i nikada nisam uspela da smrsam i pored velikih obaveza u skoli i bavljenja aktivno sportom...uvek sam bila okrugla.Mozda to meni ne bi smetalo, da mi skoro svi nisu poceli da prebacuju zbog viska kilograma, cak i ukucani.Kao zbog zdravlja, ali to su bile svakodnevne price.Isto je i sada kada sam se udala i onda je pocela da me grize savest ma sta da pojedem i onda povracam.Onda je zeludac poceo sve manje i manje da mi prima hranu, sta god pojedem posle 10 min mi je muka.Onda sam rekla STOJ!!!Neces vise tako.Sada sam i dalje buca, jedem koliko mislim da mi je dovoljno,postim post i radujem se sto me je Bog stvorio razlicitu i kroz mene iskazao jedan vid svoje lepote i blagodati

Јој, Марина, исти случај. Први пут срећем особу која је, као и ја, повраћала до изнемоглости. Смршала сам 25 кг за 8 месеци. Е, тад сам била задовољна изгледом. Само, више нисам могла да једем ништа. Желудац је страдао и, већ то знаш, максимум је био 4-5 залогаја. Све преко тога ми је било вишак. Била сам "мршава" неких 12 година. Све до трудноће и порођаја. Сад нисам. Опет сам се вратила у своје нормално стање. Али, понекад размишљам о поновном "дружењу" са вц шољом. Мада не једем пуно, некако се све лепи. Генетика, године (већ 40)...

[marina]

Ja se ponekad druzim sa wc soljom ali se trudim da se kontolisem.Ponekad se prejedem..I ja sam udata i takodje sam se ugojila naon porodjaja pa sam sada smrsla kako sam pocela da radim.Mislim da treba neke stvari ispraviti u glavi i naravno potrebna je podrska poorodice,meni to mnogo fali... prstgore

[Милан Меденица :)]

људи, па што радите то себи  isus-sinai

ем се преједете, ем све исповраћате, иако нисте сварили и тако гладујете, изглађујете и малтретирате организам, себе, своју душу, а после неког времена и оне око вас ...

капирам да вам не вреди причати и да треба решити проблем у глави, а не у руци која дражи стомак да поврати ...

немојте да дозволите себи да будете део ове приче Соломунове ...

Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.