Какав ће бити однос оних који су се мрзели по свеопштем Васкрсењу?

[Никола Ђоловић]

Какав ће бити однос оних који су се мрзели или ратовали по свеопштем Васкрсењу? Јер ако су умрли без опроштаја једно за другог зар неће устати са својом мржњом на исти начин како су и умрли? Ако обрате више пажње на себе и свој бес уместо на Христа – неће ући у Царство Божије но ће наставити да живе свој паклени однос у вечности тамо где су и стали јер су се тако по слободи определили. Ако пак обрате више пажње на лепоту Тројичног присуства у пратњи зилиона анђела помириће се, заборавити огорченост, и ући у Царство Божије. Покајање неће бити искључено ни у есхатону јер је човек увек слободно биће. Проблем покајања у есхатону се односи на неискреност односа према Богу баш као што неко и даље лаже да би се спасио чак и без стида у страху од више инстанце или од неосећања свог зла као промашаја већ као добитка.

ваше мишљење?...

[Emilijan]

Какав ће бити однос оних који су се мрзели или ратовали по свеопштем Васкрсењу? Јер ако су умрли без опроштаја једно за другог зар неће устати са својом мржњом на исти начин како су и умрли? Ако обрате више пажње на себе и свој бес уместо на Христа – неће ући у Царство Божије но ће наставити да живе свој паклени однос у вечности тамо где су и стали јер су се тако по слободи определили. Ако пак обрате више пажње на лепоту Тројичног присуства у пратњи зилиона анђела помириће се, заборавити огорченост, и ући у Царство Божије. Покајање неће бити искључено ни у есхатону јер је човек увек слободно биће. Проблем покајања у есхатону се односи на неискреност односа према Богу баш као што неко и даље лаже да би се спасио чак и без стида у страху од више инстанце или од неосећања свог зла као промашаја већ као добитка.

ваше мишљење?...

sam si vec napisao...... pokajanje je u eshatonu nemoguce, ljudi svoj izbor prave na zemlji........

i nesto se mislim, vaskrsenje svih ljudi...... pa gde ce stati toliko ljudi, ipak mnogo tu ima...... ko zna koliko milijardi....  :cheesy2:

[Никола Ђоловић]

Какав ће бити однос оних који су се мрзели или ратовали по свеопштем Васкрсењу? Јер ако су умрли без опроштаја једно за другог зар неће устати са својом мржњом на исти начин како су и умрли? Ако обрате више пажње на себе и свој бес уместо на Христа – неће ући у Царство Божије но ће наставити да живе свој паклени однос у вечности тамо где су и стали јер су се тако по слободи определили. Ако пак обрате више пажње на лепоту Тројичног присуства у пратњи зилиона анђела помириће се, заборавити огорченост, и ући у Царство Божије. Покајање неће бити искључено ни у есхатону јер је човек увек слободно биће. Проблем покајања у есхатону се односи на неискреност односа према Богу баш као што неко и даље лаже да би се спасио чак и без стида у страху од више инстанце или од неосећања свог зла као промашаја већ као добитка.

ваше мишљење?...

sam si vec napisao...... pokajanje je u eshatonu nemoguce, ljudi svoj izbor prave na zemlji........

i nesto se mislim, vaskrsenje svih ljudi...... pa gde ce stati toliko ljudi, ipak mnogo tu ima...... ko zna koliko milijardi....  :cheesy2:

Читајући у Јеванђељу Христов опис Суда, раздвајањем на лево и десно, стичем слику да и у том страшном тренутку човеку неће бити немогуће покајање. Наравно, друго је питање шта ће бити након Суда и како ми уопште замишљамо Суд. А где ће стати сви људи, не заборави на Вазнесење, што ће рећи да након Васкрсења, неће нам само Земља бити местом егзистенције...можемо о томе и хипотетички јер ако ће се сва твар изменити након Васкрсења, онда ни Земља не мора задржати нужно овако мало обличије да би било скучено за све људе...

[PD]

Da li to znaci da ce se moci pokajati u eshatonu ali samo oni koji se iskreno pokaju, znajuci da nas On poznaje srca nasa i da li je u pitanju iskreno pokajanje?

Mislim da se ne trebamo brinuti gde ce svi vaskrsli stati jer je carsto nebesko bezgranicno a i ne znaci da ce oni koji se spasu biti u telu ovom truleznom...valjda...

[Никола Ђоловић]

Da li to znaci da ce se moci pokajati u eshatonu ali samo oni koji se iskreno pokaju, znajuci da nas On poznaje srca nasa i da li je u pitanju iskreno pokajanje?

Mislim da se ne trebamo brinuti gde ce svi vaskrsli stati jer je carsto nebesko bezgranicno a i ne znaci da ce oni koji se spasu biti u telu ovom truleznom...valjda...

Мислим да уводимо неке просторно-временске оквире у само Царство. Мислим да је у питању настројење саме личности, да ли је његово покајање искрено или не. Ако му Бог представља ауторитет пред којим не осећа љубав као љубав већ као тиранију, онда се све ствари јасније сагледавају. Мислим да и Оци говоре да се покајање у есхатону не завршава...али то можемо схватити и метафорично...

[PD]

Znaci postoji sansa za pokajanje uvek, samo pod uslovom ako je to iskreno pokajanje....

[Исихије]

У Царатву Божијем неће бити могуће покајање и то је јасно Црква посцедочила осудивши на 5 васељенском сабору Оригеново учење о апокатастази. Чак можемо рећи да је апокастаза била један од разлога зашто св. Григорије Ниски није често навођен као велики Отац Цркве. Е сад зашто неће бити могуће покајање не знам. Оци кои су писали на ову тему углавном описују стање непокајаних алио не кажу зашто се њихово покајање неће примати. А можда ће ствар бити као код сатане:он је толико окорео у злу да једноставно његова воља више није способна за покајање.

[И.стојковић]

    Не могу да разумем, како је могуће покајање у Царству Божијем,тачније речено, коме ће бити потребно покајање кад је већ у Царству Божијем?

    Предукус Царства Божијег који већ сада осећамо Евхаристијом, литургијски живот и ван Свете Литургије који нас учвршује у односу са самим Богом, није гаранција, али јесте Пут ка коначној одлуци, коју ће Он Донети по својој милости. Тај Пут, не познаје мржњу ни према коме, па самим тим Бог Ће, или Неће, увести у Царство Божије и оне који се не покајаше, или се упокојише са мржњом. Самом одлуком да их Уведе, Припремиће их да буду једнаки онима који су се "припремљенији" упокојили, тако да неће постојати потребе Тамо Где Је Присутност Његова, накнадна покајања, нити ће постојати осећај мржње.

    Уосталом ми и сада тако живимо, не мрзимо, волимо све људе онакве какви јесу, молимо Бога Да никада не Напусти ни њих ни нас, зато Светим Причешћем доживљавамо и осећамо То што се речима не Да Описати, зар не? 

0110_hahaha

0110_hahaha

0110_hahaha 

[Исихије]

Не бих се сложио. Као што рекох Црква је осудила апокастазу тј. непокајани неће ући у Царство Божије. Једноставно Оци само узгред говоре о вечном паклу али се не задржавају на томе, па сматрам да ни ми не треба да се много занимамо овом темом. Као што каже св. Јован Златоусти:"Ми треба да бринемо не где је геена него како да не доспемо у њу."

[И.стојковић]

Не бих се сложио. Као што рекох Црква је осудила апокастазу тј. непокајани неће ући у Царство Божије. Једноставно Оци само узгред говоре о вечном паклу али се не задржавају на томе, па сматрам да ни ми не треба да се много занимамо овом темом. Као што каже св. Јован Златоусти:"Ми треба да бринемо не где је геена него како да не доспемо у њу."

Са назначеним делом се и ја претходним постом слажем, па не разумем са чиме се не слажеш? 0110_hahaha

0110_hahaha

[Никола Ђоловић]

0212_rolleyes

[Guest srna u izgubljenom raju]

Gdje ce vaskrsli stati? Pa bice "novo nebo i nova zemlja", carstvo nebesko je beskonacno sjedinjavanje sa Bogom, gdje se iz sadasnje nesavrsene stvarnosti u kojoj smo ograniceni prostorom, vremenom i drugim vezama zemaljskog svijeta, uzdizemo u Bozansku stvarnost gdje vise ne vaze ni prostor ni vrijeme. Pokajanje u eshatonu je jasno objasnjeno u prici "o mudrim i ludim djevojkama"- kad dodje Zenik ,ako ne budes gorio uljem ljubavi, ma zovi ti i vici da si sad spreman, bice ti kasno. Jedino je tacno da nam u raju nece uvjek biti isto stanje , nego cemo se beskonacno uzdizati ka Bogu ,postajati Bogolikiji, dostizati "mjeru rasta Hristovog".

[Лидија Миленковић]

Верујем да ће се :или волети у Царству Божјем :291291291: :cheesy: ,или наставити да се мрзе у аду. :cheesy: facenew22222222

[Guest srna u izgubljenom raju]

pa u Carstvo ulaze samo oni koji imaju savrsenu cistu ljubav, a ko ne bude imao ljubav dzaba je i molitva i post i dobra djela, zato cuvajte se sjemena mrznje , jer kada se ono po drugom dolasku sretne sa savrsenom Hristovom ljubavlju  upravo to ce biti pakao.

[Zero]

Asocirao me naslov ove teme (link), pa da napomenem...
Konkretno, imao sam iskustvo da sam počeo, takoreći, upoznavati jednog bratića u Hristu, počeli smo koliko-toliko deliti iskustva, pričali, družili se... I jeste, videlo se da će teško ići, jer i on težak, ja isto (k'o izvesni rudnik olova ) i na kraju pukne to... Sad, nisam poznat po upornosti, možda po tvrdoglavosti, al je tu nisam iskoristio kako valja. Nego, pitam se, ako uzmemo da saučesvujemo u Svetim Tajnama Crkve, obojica se trudimo da živimo život u Hristu, u kakvom ćemo odnosu biti kada dođe Carstvo Božije? Da li bi raj za nas bio raj ako bi nas Bog stavio jednog pored drugog, ako ostane ovo sada što stoji, da ne možemo jedan sa drugim? Znam da ne može svako sa svakim, ali voleo bih ovo da znam... I aj da se nadovežem na ovo: kako znati prosto kad dići ruke od nekoga, tako da se izrazim? Kako znati da smo dali sve od sebe da se ta ljubav sačuva, pa ako i ona u tim trenucima samo provejava svojim prisustvom među nama? Hvala unapred...