Мањак памети и поштења, а вишак паланачке претенциозности и пакости

[ристМико]

Мањак памети и поштења, а вишак паланачке претенциозности и пакости

11. мај 2010 - 13:20

Мирко Ђорђевић, самозвани "верски аналитичар" (за каквог важи само код полуписмених новинара), написао је у Данасу од 10. маја 2010. (стр. 6) бедни, а злобни текст Вишак светаца, у којем по који већ пут понавља своје злобно-ступидно клеветање светог Николаја Жичког, а сада и светог Јустина Новог Ћелијског, поводом његовог недавног уношења у диптихе светих, учињеног на недавном заседању Светог Архијерејског Сабора наше Цркве. (Није то било "проглашење за свеца" од "Синода СПЦ", како незнавени свезналица М.Ђ. пише, уз низ других лажи и дезинформација.)

Ђорђевићев текст врви свакојаким комесарским доцирањима, као што је несувисло спомињање светога Кипријана Картагенског као "данас свакако превазиђеног" (од кога то? - осим ако не од паланачког политиканта Мирка Ђорђевића?). Па даље, комунистичка лагарија о Николајевом "љотићевству" (недавно проучени немачко-удбашки досије Владике Николаја говори сасвим супротно: Николај није био "љотићевски идеолог"); те да је био "човек мржње", што велики Николај никада није био. Следи клеветничко тврђење да је Јустин био "на челу такозване тајне комисије" Недића и његовог министра Јонића, а зна се да је Јустин једва, због противљења немачког окупатора, последњи враћен на свој факултет и да је све време био подозреван од власти под окупацијом и после окупације (име Душана Глумца М.Ђ. наводи у искривљеном светлу), као што се такође зна да Јустинов предлог о односима Цркве и државе (објавили смо га) није примљен на равногорском конгресу у селу Ба, јер је Јустин одувек био за слободу Цркве наспрам сваке државе. Следећа му је лаж како је Николај "побегао из Југославије", а зна се да је био одведен у немачки логор Дахау, да би потом од Титовог комунистичког режима био проглашен за "државног непријатеља број један" (слика с тим натписом била је истакнута у Народном музеју у Београду). Следи незналачка тврдња како је "комисија Универзитета на Оксфорду" одбацила Јустинову "докторску тезу" о Достојевском, а Јустин је тада студирао у вануниверзитетској семинарији за српске избегле студенте, па је зато 1921. године ишао у Атину да стекне универзитетску диплому, са којом је потом могао да пише и брани докторат у Атини; па дилетантска теза да "још нико није анализирао колико Јустин као догматичар дугује фамозном Антонију Храповицком", а појма нема о темељној студији др Богдана Лубардића о односу Јустина и руске философске и богословске традиције; те како Јустин "делује антиисторично и старомодно"! И још глупље тврђење - како је Јустин сматран "само примером школског богословља", а истина је сасвим обрнута, што сведочи огроман Јустинов утицај широм православног света управо због његове неопатристичке синтезе, сасвим супротне "школском богословљу", које, мада дилетантски, баш заступа, јер једино то донекле познаје, велеучени свезналица Мирко Ђорђевић.

Невероватна је претенциозност овог дилетантског "верског аналитичара" кад изриче судове као што су "вишак светаца и светитеља" или то је "чин канонизације чисто политичке природе и ништа добро није донео ни Цркви ни држави Србији"(!) - јер је једино М.Ђ. позван да оцени и процени шта је "добро" за Србе и Србију. Да поменемо и Ђорђевићеву учмалост и заосталост у праћењу критичког објављивања и превођења на светске језике сабраних дела оца Јустина. Јер, да није тако, он би погледао, макар и летимице, 20. том Јустинових Дела, као и најновије издање Јустинових "Записа о екуменизму", где се Јустин - за разлику од уског конзервативца Артемија - показује као теолог и пророк богочовечанског екуменизма који обухвата све што је логосно, саборно, свечовечанско, јер је по њему "екуменизам суштина Цркве".

Ђорђевић нема појма како је православни и хришћански свет одавно прихватио Оца Јустина као светитеља и теолога васељенског значаја (ускоро ће бити међународни симпосион о њему у Јужној Италији), а Српска Црква га већ неколико деценија слави као таквога - дакле, и пре овог саборног уношења у диптихе светих (што се погрешно зове "канонизација").

Да завршимо речима самог Ђорђевића, враћеним у његов контекст: време је, заиста, да имамо разумније и разборитије "верске аналитичаре", а не самозване и самонадмене "паланачко-политичке" комесаре "за верска питања".

+ Епископ Атанасије (Јевтић)

Извор: СПЦ

[florenntina]

Svaka cast vl. Atanasiju na odgovoru! 319.gif

[Guest ага пије млеко]

Мањак памети и поштења, а вишак паланачке претенциозности и пакости - еп. Атанасије

11. мај 2010 - 13:20

инфо-служба СПЦ

Мирко Ђорђевић, самозвани "верски аналитичар" (за каквог важи само код полуписмених новинара), написао је у Данасу од 10. маја 2010. (стр. 6) бедни, а злобни текст Вишак светаца, у којем по који већ пут понавља своје злобно-ступидно клеветање светог Николаја Жичког, а сада и светог Јустина Новог Ћелијског, поводом његовог недавног уношења у диптихе светих, учињеног на недавном заседању Светог Архијерејског Сабора наше Цркве. (Није то било "проглашење за свеца" од "Синода СПЦ", како незнавени свезналица М.Ђ. пише, уз низ других лажи и дезинформација.)

Ђорђевићев текст врви свакојаким комесарским доцирањима, као што је несувисло спомињање светога Кипријана Картагенског као "данас свакако превазиђеног" (од кога то? - осим ако не од паланачког политиканта Мирка Ђорђевића?). Па даље, комунистичка лагарија о Николајевом "љотићевству" (недавно проучени немачко-удбашки досије Владике Николаја говори сасвим супротно: Николај није био "љотићевски идеолог"); те да је био "човек мржње", што велики Николај никада није био. Следи клеветничко тврђење да је Јустин био "на челу такозване тајне комисије" Недића и његовог министра Јонића, а зна се да је Јустин једва, због противљења немачког окупатора, последњи враћен на свој факултет и да је све време био подозреван од власти под окупацијом и после окупације (име Душана Глумца М.Ђ. наводи у искривљеном светлу), као што се такође зна да Јустинов предлог о односима Цркве и државе (објавили смо га) није примљен на равногорском конгресу у селу Ба, јер је Јустин одувек био за слободу Цркве наспрам сваке државе. Следећа му је лаж како је Николај "побегао из Југославије", а зна се да је био одведен у немачки логор Дахау, да би потом од Титовог комунистичког режима био проглашен за "државног непријатеља број један" (слика с тим натписом била је истакнута у Народном музеју у Београду). Следи незналачка тврдња како је "комисија Универзитета на Оксфорду" одбацила Јустинову "докторску тезу" о Достојевском, а Јустин је тада студирао у вануниверзитетској семинарији за српске избегле студенте, па је зато 1921. године ишао у Атину да стекне универзитетску диплому, са којом је потом могао да пише и брани докторат у Атини; па дилетантска теза да "још нико није анализирао колико Јустин као догматичар дугује фамозном Антонију Храповицком", а појма нема о темељној студији др Богдана Лубардића о односу Јустина и руске философске и богословске традиције; те како Јустин "делује антиисторично и старомодно"! И још глупље тврђење - како је Јустин сматран "само примером школског богословља", а истина је сасвим обрнута, што сведочи огроман Јустинов утицај широм православног света управо због његове неопатристичке синтезе, сасвим супротне "школском богословљу", које, мада дилетантски, баш заступа, јер једино то донекле познаје, велеучени свезналица Мирко Ђорђевић.

Невероватна је претенциозност овог дилетантског "верског аналитичара" кад изриче судове као што су "вишак светаца и светитеља" или то је "чин канонизације чисто политичке природе и ништа добро није донео ни Цркви ни држави Србији"(!) - јер је једино М.Ђ. позван да оцени и процени шта је "добро" за Србе и Србију. Да поменемо и Ђорђевићеву учмалост и заосталост у праћењу критичког објављивања и превођења на светске језике сабраних дела оца Јустина. Јер, да није тако, он би погледао, макар и летимице, 20. том Јустинових Дела, као и најновије издање Јустинових "Записа о екуменизму", где се Јустин - за разлику од уског конзервативца Артемија - показује као теолог и пророк богочовечанског екуменизма који обухвата све што је логосно, саборно, свечовечанско, јер је по њему "екуменизам суштина Цркве".

Ђорђевић нема појма како је православни и хришћански свет одавно прихватио Оца Јустина као светитеља и теолога васељенског значаја (ускоро ће бити међународни симпосион о њему у Јужној Италији), а Српска Црква га већ неколико деценија слави као таквога - дакле, и пре овог саборног уношења у диптихе светих (што се погрешно зове "канонизација").

Да завршимо речима самог Ђорђевића, враћеним у његов контекст: време је, заиста, да имамо разумније и разборитије "верске аналитичаре", а не самозване и самонадмене "паланачко-политичке" комесаре "за верска питања".

+ Епископ Атанасије (Јевтић)

извор

[Guest ага пије млеко]

госн Мирко Ђорђевић

[Ведран Лепир]

Да ли неко има биографију дотичног?!

[Solomon Kane]

Господин Мирко Ђорђевић има неки опасан проблем са самим собом и то једноставно преноси на медије који су му омогућили,зарад сопствених интереса,да његови животни промашаји,интелектуално-духовна неразумевања и фрустрације које проистичу из тога,нађу своје место...искрено речено,жао ми га је.Нема паметнија посла под старе дане него да тупи ионако већ отупљен ум и језик,кроз своје јалове социологизме и притупо политиканство којима мисли да је могуће разјаснити и обухватити Цркву и сву Њену неизрециву дубину,смисао и значај...заиста,заиста ми га је жао.Непрестано инсистирање на изналажењу "невидљивог злочинца" и упорно вештачко и пренатегнуто проналажење некаквог "природног дефекта" у самом срцу и природи Цркве као и њених чланова,доказује само једну чињеницу...колико острашћеност и анимозитет према свему што "има призвук" хришћанског и православног,без обзира чиме је изазван,може човека гурнути у амбис бесмисла.

[NinaD]

За жаљење је овај човек тако сам са собом, испуњен властитом промашеношћу  10500. Нека му се Господ наш смилује.

[Guest ага пије млеко]

Да ли неко има биографију дотичног?!

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[Zawisza]

Jedna nesretna osoba koga ovi iz peščanika vode ko mečku od mesta do mesta po Srbiji da ljudima  gadi pravoslavlje.

[Guest ага пије млеко]

Да ли неко има биографију дотичног?!

http://www.danas.rs/vesti/dijalog/licnost_danas_mirko_djordjevic.46.html?news_id=143173

[konstantin]

Jedna nesretna osoba koga ovi iz peščanika vode ko mečku od mesta do mesta po Srbiji da ljudima  gadi pravoslavlje.

a ti to savrseno znas kao rimokatolik osamucen

ajd, smiri se buuuuuuu

[Guest ага пије млеко]

Да ли неко има биографију дотичног?!

http://www.danas.rs/vesti/dijalog/licnost_danas_mirko_djordjevic.46.html?news_id=143173

jedan pas mu se zove Amfi a drugi Fiki ?! animal-smiley-037

[Solomon Kane]

Jedna nesretna osoba koga ovi iz peščanika vode ko mečku od mesta do mesta po Srbiji da ljudima  gadi pravoslavlje.

a ti to savrseno znas kao rimokatolik osamucen

ajd, smiri se buuuuuuu

Мислим да је овај и овакав коментар заиста сувишан,брате...молим те,немој тако да се постављаш,важи?

[Guest ага пије млеко]

Jedna nesretna osoba koga ovi iz peščanika vode ko mečku od mesta do mesta po Srbiji da ljudima  gadi pravoslavlje.

a ti to savrseno znas kao rimokatolik osamucen

ajd, smiri se buuuuuuu

не знам чему ов(акв)и коментари ?

Ај смири се мало ти , ако већ не умеш да препознаш шта човек жели да каже ..

[Милан Меденица :)]

osamucen buuuuuuu s.o.s. klapklap mocart

како га је владика стручно оплео, једном за свагда  0102_laugh dada