Да се оправдаш у речима Својим и победиш када Ти суде

[Млађо]

           

Ово је шести стих педесетог псалма. Потребно ми је прецизно тумачење ових речи.

[trapa]

Налазио сам верзију : а Ти си праведан у речима Својим и чист у суду Своме

[Млађо]

      Тај превод не одговара црквенословенском тексту. За грчки и јеврејски не знам. Сам наслов је превод владике Атанасија и ја у њега имам поверења јер је Таса преводио са оригинала и готово да је искључена могућност да је промашио у богословском смислу. Дошао сам вечерас и до информације да је владика Григорије држао неко предавање у оквиру кога је тумачио 50. псалам. То предавање је похрањено у аудио формату на сајту захумско-херцеговачке, али проблем је што ми је непознат наслов предавања, а и овде у Пожеги немам могућност да преслушавам и прегледавам никакве снимке. Постоји и превод "да победиш када будеш судио", али ни он није тачан. "Јако да оправдишисја во словесјех твојих, и побједиши внегда судити ти."- на црквенословенском

      Дакле, истражујемо даље...

[evagrij]

Тумачење Јефимија Зигабена

Теби јединоме сагреших. Давид овим речима као да каже: Будући да сам цар и господар над свима које си ми Ти поверио, могу да чиним све што пожелим, јер нећу бити изведен на људски суд. Ја сам, међутим, за сва своја дела потчињен Твом суду и само Тебе видим пред собом као Судију. И пошто сам преступио и нарушио Твоје законе, то сам и сагрешио пред Тобом као пред својим јединим Законодавцем.

И зло пред Тобом учиних, јер Ти све видиш, не само прошло и садашње, него и будуће. Изговарајући ово, Давид као да се стиди самога себе, јер се није уплашио Бога. Иако се чини да говори о једном греху, из њега се рађа и други, по узајамној вези која међу њима постоји. Тако је од греха прељубе прешао на грех убиства.

Теби јединоме сагреших, да се оправдаш у речима Својим и да победиш ка да Ти суде. Могло би се рећи да се Бог, на неки начин, посредством пророка Натана „судио” са Давидом, јер је овај, након свих доброчинстава које му је Господ учинио, на добро узвратио злом. Због тога је пророк у име Бога изговорио пресуду осуђеном.

[evagrij]

    Дошао сам вечерас и до информације да је владика Григорије држао неко предавање у оквиру кога је тумачио 50. псалам. То предавање је похрањено у аудио формату на сајту захумско-херцеговачке, али проблем је што ми је непознат наслов предавања, а и овде у Пожеги немам могућност да преслушавам и прегледавам никакве снимке

   

http://www.svetigora.com/node/6894 Предавање еп. Григорија

[Млађо]

            Благодарим на прилозима. Ако неко наиђе на још које сведочанство или објашњење нека постави.

[Ivan Vladimir]

Na Strašnom sudu, a zato se baš tako i zove, Bog neće suditi samo nama.

Već i sebi!

Jasno kao dan.

Mislite o tome!

0102_laugh

[Млађо]

Na Strašnom sudu, a zato se baš tako i zove, Bog neće suditi samo nama.

Već i sebi!

Jasno kao dan.

Mislite o tome!

0102_laugh

          Чак и да је тачно то што си написао, не видим какве везе има твоја констатација са овим стихом? "и да победиш када Ти суде". Ко то Богу суди? Он сам себи суди? За шта? Да ли у твом објашњењу постоји контекст са осталим стиховима 50. псалма? Није то у питању текст где се мисли штанцују без икаквог реда износећи изоловане садржаје, већ смисаоно повезана и лична молитва коју Давид упућује Богу.

          Тумачење овог, али и сваког другог стиха мора да има у виду временски и догађајни контекст у оквиру кога је изречен. А у овом стиху се нигде не помиње Страшни суд, нити се из контекста то може закључити.

[Ivan Vladimir]

ipak tebi nije potrebno objašnjenje 0102_laugh

[Млађо]

              Отац Тимотеј, доскорашњи сабрат манастира Студенице, а актуелни игуман манастира Придворице саслуживао је са владиком Атанасијем у суботу на Косову. Искористио је ту околност да лично владику пита за тумачење овог места и Таса му је рекао следеће: Најтачнији превод би био када се будеш судио - што значи када будеш дошао у спор са било ким, да из тог спора изађеш као победник. Мало је незгодно што ми под појмом суда подразумевамо судницу, пороту, трибунал,... а савремено богословље познаје много шире значење те речи...

              Јуче после подне сам био у Придворици и лично разговарао са оцем Тимотејем...

[И.стојковић]

Брате "Ђомла",

Надам се да немаш ништа против што ја као лаик пишем своје виђење по овој теми, јер сам упознат колико и сам знаш, а видим да си највише заинтересован за смернице ка мишљењима клира.

Ја овај стих разумем, као још једно снажно показање Давидове Љубави ка Богу, али и свим људима.

Из овог дела покајне молитве:

Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде.

Давид, свестан свих својих сагрешења, именујући под јединство "грех", тражи од Бога опроштење и очишћење, претпостављајући да ће Бог учинивши захтевано, бити "осуђен" од других људи због своје Велике Милости. Познајући силу Бога, моли Га да "оправдање" за Своју Милост, људима не показује никако другачије до речима, јер је свестан да људи који би "судили" Бога, једноставно немају никаква сазнања о Богу, већ би суд доносили по својим људским мерилима. Надаље своју љубав према људима, бригу да Бога не "наљуте" показује у стиху:

Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. 

обећавајући му да ће све учинити уз припремну и надаље сталну Помоћ Његову, како би и они људи који су га судили, стекли сазнања о Богу Јединоме, и пришли му....

grouphug grouphug grouphug

[Млађо]

Брате "Ђомла",

Надам се да немаш ништа против што ја као лаик пишем своје виђење по овој теми, јер сам упознат колико и сам знаш, а видим да си највише заинтересован за смернице ка мишљењима клира.

Ја овај стих разумем, као још једно снажно показање Давидове Љубави ка Богу, али и свим људима.

Из овог дела покајне молитве:

Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде.

Давид, свестан свих својих сагрешења, именујући под јединство "грех", тражи од Бога опроштење и очишћење, претпостављајући да ће Бог учинивши захтевано, бити "осуђен" од других људи због своје Велике Милости. Познајући силу Бога, моли Га да "оправдање" за Своју Милост, људима не показује никако другачије до речима, јер је свестан да људи који би "судили" Бога, једноставно немају никаква сазнања о Богу, већ би суд доносили по својим људским мерилима. Надаље своју љубав према људима, бригу да Бога не "наљуте" показује у стиху:

Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. 

обећавајући му да ће све учинити уз припремну и надаље сталну Помоћ Његову, како би и они људи који су га судили, стекли сазнања о Богу Јединоме, и пришли му....

grouphug grouphug grouphug

          Апсолутно тачно господине Стојковићу. Такво објашњење је сасвим у контексту односног места. Ту може да стоји и овако: ако ти Господе суде (осуђују) за твоје поступке милосрђа и љубави, ти се покажи да си доследан речима својим и по милосрђу своме опрости мој грех, показујући тиме уједно и победу над онима који те осуђују због тога. Дакле, исто то што сте Ви рекли. А то је спор између људи и Бога, парница, у којој учествују лично Бог и лично човек са својим слободама. Улазе у сукоб. У питању је живи однос у коме Бог треба да буде увек победник, јер је он тај који својом љубављу уништава грех и смрт и дарује живот.

          Хвала Вам на потребном доприносу!