Pogledi

[Danijela]

Jednu moju drugaricu je majka rodila sa 18 godina. Razlika u godinama je baš mala, ali razlika u pogledu na svet ogromna. Majka se udala iz ljubavi, ništa tu nije bilo slučajno. Ali, kada je moja drugarica došla u njene udate godine, pakao zabrana se nije smanjivao. Naime, još kao malu "držali su je strogo". U vreme izlazaka, kada smo se kući vraćali uglavnom, oko 11h, ona je morala da se nacrta u 10h. Kada smo počele da čupamo obrve (kojom prilikom je moj otac rekao "auu kako si se upropastila"), ona je svoje čupave obrve sakrivala šiškama koje su joj upadale u oči... nikakav razgovor nije vredeo, ali i njoj je bilo lakše da im ispunjava želje, nego da se bori za svoje. Roditelji nikada zadovoljni, uvek je postojalo više "ali".

Ćerka moje poznanice se skoro udala. Dvadeset joj je godina, na pola fakulteta. Pakao, čupanje za kosu...mnogo je mlada, da nije trudna, to će kratko da traje, mladalački hir... Do pre samo nekoliko decenija, devojke su se u tim godinama regularno udavale. Ko određuje taj vremenski rok kada je rano, a kada je kasno? I onda, a i sada, ljubav bi valjda trebalo da bude jedini pokretač. Dok se svi slažu kako danjašnje gerenacije ranije sazrevaju, kako su nam deca sve pametnija... to ih čvršće držimo vezane za sebe, kontrolišemo, trudimo se da budemo moderni i u skladu sa tendencijama, ali za udaju i ženidbu ima vremena. Kad se zaposli, kad dobije dobru platu...Da je to čekala majka moje drugarice sa početka ove priče, možda se nikada ne bi udala.

Pogled može da bude jako moćan. Sećam se, kad me tata samo pogleda, znam koliko ima sati. Po pogledu sam znala da li se nekom sviđam. Danima smo tumačili nečije poglede. Kasnije, kad sam počela da radim, takođe iz pogleda sam mogla mnoge stvari da zaključim.

Danas su pogledi upereni isključivo ka nekom ekranu, uglavnom mobilnog telefona. A tamo nema ničijeg pogleda. Eventualno srce, smajli ili neki treći emotikon, može da pošalje neku emociju, ako se to tako može i nazvati. Bojim se da neki nikada neće spoznati značaj i lepotu pogleda. Naročito onog koji se hvata.

ima jedan pogled koji se decenijama nije promenio, a to je pogled u ogledalo u kabini za probanje u radnjama. Velike ili male, prostrane ili skučene, svejedno. Ja ne znam osobu koja izgleda realno pred tim ogledalom. Još sad, kad se probaju kupaći kostimi! Mala kabina, nakaradno svetlo, da se uplašiš same sebe. Zato većina ide da proba sa nekim svojim od poverenja. Znači, obuče se to nešto, pa se izadje iz kabine na ono drugo ogledalo, plus živi pogled.

Ništa bez para očiju, ništa bez onog "oči u oči", ništa dok se pogledi ne ukrste... I glava se malo digne.
Onda sve lepše stoji.

 

Gorica Nešović

https://www.facebook.com/AllMeCosmetics/posts/1484195144965892

 

[Ђорђе Р]

пре 24 минута, Danijela рече

Dok se svi slažu kako danjašnje gerenacije ranije sazrevaju, kako su nam deca sve pametnija... to ih čvršće držimo vezane za sebe, kontrolišemo, trudimo se da budemo moderni i u skladu sa tendencijama, ali za udaju i ženidbu ima vremena.

Управо супротно, данашње генерације касније сазревају, јер их родитељи "чвршће држе везане за себе".

[Војвода7]

пре 3 минута, Ђорђе Р рече

Управо супротно, данашње генерације касније сазревају, јер их родитељи "чвршће држе везане за себе".

Неко је рекао ''Некад су фудбал играле људине, а данас га играју мамине мазе'', тачно је тако.