peter sloterdijk

[bogdankle]

intervju sa poznatim savremenim filozofom Peterom Sloterdijkom:

Weltwoche: U nema~kim novinama sada se veoma ozbiljno

razmatra pitanje da li je Peter Sloterdajk fa{ista. Je li jeste?

Peter Sloterdajk: U prostoru halucinacija tih osoba sigurno

jesam, pri tom to nema nikakve veze sa mnom, ve} vi{e

sa proizvodima njihovog uzbu|enja. Jedan novinar je napisao

da sam zbog o~aja pobegao u ludilo. To je psiholo{ka matrica

obja{njenja: ~ovek koji je do sada va`io kao sposoban da

intelektualno zadovolji, iznenada gubi orijentaciju i o~igledno

mo`e da bude samo psihopata.

Weltwoche: Da li je to samo veliki nesporazum ili koncentrisana

kampanja protiv Vas?

Peter Sloterdajk: Imam neoborive dokaze da je u [tarnbergu

Weltwoche: gde `ivi Jirgen Habermas

Peter Sloterdajk: izre~ena fatva protiv mene. S obzirom

na tu fatvu, sada su na mene krenuli medijski mud`ahedini

kriti~ke teorije. Ranije se govorilo o cini~nim politi~arima koji

svoje bira~e posmatraju kao stoku za glasanje. Danas se za

neke novinare mora re}i da svoje ~itaoce posmatraju kao stoku

za skandale. To je veoma opasan, antidemokratski modus

javnosti, ~udesna sinteza liberalizma i totalitarizma.

Weltwoche: [ta je uop{te potpalilo debatu?

Peter Sloterdajk: U predavanju sam u su{tini rekao slede-

}e: u antici je postojao osnovni sukob izme|u slova i amfiteatra,

humanizma i industrije zabave. U amfiteatrima su ljudi

i `ivotinje mu~eni do smrti, i stotine hiljada ljudi su u

tome u`ivale i bile sre}ne, kao {to su i danas ljudi sre}ni dok

gledaju filmove o masakru motornom testerom. Alternativa

izme|u obrazovanja i popu{tanja ko~nica u dana{njoj masovnoj

kulturi opet je izbila u svoj svojoj snazi.

Weltwoche: A humanizam ne odgovara kao konkurentski

model?

Peter Sloterdajk: Klasi~ni humanizam, u na~inu na koji

sam sebe razume, nije dorastao realnostima XX veka. Na{e

stole}e je obele`eno ose}anjem da {kola sama nije dovoljna

da ~oveka pripremi za probleme koji ga ~ekaju. Naro~ito

je u periodu izme|u dva svetska rata bilo rasprostranjeno

uverenje

Weltwoche: koje je izme|u ostalog, utabalo put i Tre}em

Rajhu

Peter Sloterdajk: Ja to druga~ije vidim. Tre}i Rajh je potpuno

neutralizovao pitanje obrazovanja po{to je u prvi plan

stavio rasnu supstancu, a njoj ne treba obrazovanje ona

samo treba da se izrazi. Fa{izam je bio ekspresionizam, dok

je humanizam u osnovi bio projekat vaspitanja i optimiziranja.

Fa{isti uvek veruju da na osnovu svoje nadmo}ne prirode

imaju ve}a prava i da ni{ta ne treba da ~ine za to. Izbijanje

ovog fa{istoidnog ludila danas se pokazuje, recimo,

u ameri~kim {kolama, gde u~enici pucaju na druge u~enike

i profesore. Odnos dru{tva i {kole potpuno je poreme-

}en, i humanisti~koj utopiji obrazovanja zbog toga preti neuspeh.

Weltwoche: Toliko o Va{im dijagnozama. Ali kritika se vi-

{e raspaljuje nad va{im zaklju~cima. Zeit i Spiegel Vam prebacuju

da pledirate za joint venture filozofije i genetske tehnologije

i u taj mah za novu elitu one koji upravljaju selekcijom.

Peter Sloterdajk: To je egzegeza Jirgena Habermasa, koji

je nekolicini novinara skrenuo pa`nju na mogu}nost ovakvog

tuma~enja. On im je dao propusnicu za pogre{no ~itanje.

<^ASOPIS ZA KNJI@EVNOST I KULTURU, I DRU[TVENA PITANJA> </ 2 2 5 >

<B>JA SAM SVETO ^UDOVI[TE</B>

razgovarao: Sven GEHTER

Peter Sloterdajk govori o svojim kontroverznim izjavama

o genetskoj tehnologiji, o sumnji~enju za fa{izam i o

prodoru star-sistema u domen mi{ljenja

Weltwoche: Imate li obja{njenje za to?

Peter Sloterdajk: Imam, ali ono nije za javnost. Kada se govori o takvim motivima, ~ovek

se njima i sam inficira.

Weltwoche: Da li Vam je od po~etka bilo jasno kakav potencijal za provokaciju imaju Va{e

teze ili ste bili iznena|eni silinom medijskog uznemirenja?

Peter Sloterdajk: Provokativno je karakterizacija koju ne mogu u potpunosti da odbacim

u smislu engleskog thought provoking. Naravno da se moj tekst mo`e pogre{no razumeti.

Weltwoche: I pojmovi kao {to je antropotehnika mogu se pogre{no razumeti

Peter Sloterdajk: Ljudi su tvorevine vlastitog odgoja, koje potpada pod {iri pojam kulture.

Time je pojam antropotehnike u stvari ve} obja{njen. Uz to danas dolazi i ne{to {to proizilazi

iz idili~nog uverenja da ~itanje obrazuje. ^itanje i pisanje vi{e nisu samo stvar humanista,

ve} se danas odnose, na primer, i na ~itanje ili ispisivanje genetskog koda.

Weltwoche: [ta pod tim ta~no mislite?

Peter Sloterdajk: To nije moja tema. Nisam imao nameru da ulazim u debatu o genetskoj

tehnologiji. Drugi se u to bolje razumeju. Samo ka`em da moramo formulisati kodeks antropotehnika

da se ne bi dogodilo ono {to sada histeri~ni tuma~i i{~itavaju iz mog teksta. Individualnu

genetsku optimizaciju u medicini, na primer, smatram potpuno legitimnom. Ako istra-

`iva~ima po|e za rukom da identifikuju gen koji uti~e na stvaranje raka i na to da umiru ljudi

od 25, 30 i 40 godina, i ako budu u stanju da nekom vrstom genetske terapije uklone takve

predispozicije, onda bih `eleo da znam kakav se moralni argument mo`e upotrebiti protiv takve

terapije. Podrazumeva se da to posledi~no ne zna~i odgajanje genetsko-tehnolo{ke elite iz

starog ~ove~anstva. To je jeziva vizija o kojoj se mo`e razmi{ljati u science fiction-filmovima.

Holivud je u ovim debatama nekoliko svetlosnih godina ispred Nema~ke.

Weltwoche: Da li je sve ovo bura u ~a{i vode nema~ke filozofije?

Peter Sloterdajk: Svakako je ne{to vi{e. Ovo je teorijska buka koja prati druge doga|aje u

SR Nema~koj. Generacija krivih sinova polako prepu{ta scenu generaciji unuka, koji su mnogom

pogledu rastere}eniji i prvi put Nema~ku mogu da do`ive kao normalnu zemlju. Ova debata

mo`e da bude deo opro{taja od isuvi{e dugo gajene nenormalnosti.

Weltwoche: Da li je mogu}e da je ~itavo uzbu|enje zakasnela osveta nekih kolega? Od Va{eg

bestselera Kritika cini~nog uma Vi va`ite za pravu pop-zvezdu filozofije, na {ta je u Va{oj struci

nepoverenje ~est odgovor.

Peter Sloterdijk: Sebe vidim u tradiciji filozofskih pisaca XIX veka, koji su se relativno dosledno

odvojili od akademije. Kao ljudi koji filozofiraju, morali su da se smeste levo ili desno

od javnih obrazovnih ustanova i da sa publikom komuniciraju kao slobodni autori. Marks ili

Kjerkegor, na primer, bili su intelektualci bez zaposlenja. Ni~e je ovu tendenciju jo{ oja~ao i

stvorio je tip sa kojim se ose}am povezanim vi{e nego sa, recimo, nekim akademskim filozofom.

Stoga sam se uvek izlagao naporu da iza|em na tr`i{te. Uz to, glavni mediji XX veka masovna

{tampa, radio i televizija izazvali su pravu kulturnu revoluciju. Moj rad je definisan time

{to sam poku{ao da filozofiju dovedem u produktivnu konstelaciju sa ovom promenjenom

medijskom situacijom, po{to nisam smatrao da ima smisla da se filozofi trude samo oko priznanja

svojih kolega.

< 2 2 6 > <R.E.^.>

Weltwoche: [to je kolegama, naravno, sumnjivo.

Peter Sloterdijk: Mnoge kolege ne mogu da prihvate prelaz

od akademskog, preko literarnog, do masmedijskog, po-

{to se pla{e da }e u akademski svet prodreti star-sistem. Na-

{e dru{tvo danas vi{e nije strukturisano samo preko prihoda,

ve} sve vi{e i vi{e, preko ugleda. I tako dolazi do fenomena

socijalne zavisti u polju koje je do sada uvek bilo

osu|eno na diskretnost. Stale` filozofa se bio zakleo na vite-

{ki kodeks. I neprijateljstva su morala da pro|u cenzuru argumenata.

Danas nau~nici vi{e ne vide za{to bi oni trebalo

da govore manje podlo nego drugi.

Weltwoche: Da li ste Vi onaj ko prlja gnezdo iz kojeg dolazi

?

Peter Sloterdijk: Ja nisam nikad ru`io ono odakle poti~em,

samo sam delovao van gnezda.

Weltwoche: Sa Va{im najnovijim, trotomnim projektom

Sfere ne preduzimate ni{ta manje do da napi{ete alternativnu

istoriju filozofije.

Peter Sloterdijk: Time samo nastavljam na liniji samostalnog,

neakademskog filozofskog istra`ivanja, koje se`e od [openhauera

preko Ni~ea, Hajdegera, kriti~ke teorije pa sve do

sedamdesetih godina, da bi onda nastupila neobi~na pauza.

Zato ja u ovom trenutku jurim naokolo kao neka vrsta svetog

~udovi{ta savremene filozofije. Dodu{e, pi{em kao da poti~

em iz nekog drugog vremena, ali u svakom slu~aju sa sve-

{}u o problemu koji dolazi od danas i mo`da od prekosutra.

I time se, o~igledno, izazivaju efekti na koje ovo polje vi{e

nije spremno. Mnogi veruju da je istorija filozofije zavr{ena

i da je istra`ivanje njenog istorijskog stanja prevazi|eno.

Weltwoche: Nije li to isto {to i priznanje da je filozofija bankrotirala?

Peter Sloterdijk: To bi svakako zna~ilo da je ova struka kao

celina priznala da je sve bitno ve} promi{ljeno i da danas

ostaje samo pabir~enje. Tako se od filozofa sve vi{e pretvaramo

u kuratore mi{ljenih ideja i s vremena na vreme izla-

`emo mi{ljenje. Upravo je to problem dana{nje filozofije: vi-

{e se o njoj brine nego {to se unapre|uje. Pri tom se napredak

ne mo`e nametnuti; ne daje svaka filozofska generacija

autora ~ije delo istorijski ima te`inu. I dok se ~ekaju autori,

scenom, naravno, vladaju kuratori.

Weltwoche: To zna~i da bi autorima koristilo da uvide da

ih vi{e ne mo`e biti.

Peter Sloterdijk: Postoji pre}utan dogovor institucija protiv

mogu}nosti autorskog rada. To potpuno odgovara duhu

vremena: kada se odlu~i da se `ivi posle moderne, posle

istorije, posle umetnosti i posle ljubavi {ta onda jo{ ostaje?

Upravo samo kuratorska avantura naknadne obrade, poku{

aj da se arhiv pretvori u avanturu. Rad kuratora po katakombama

postaje zamena za ono autenti~no kreativno, a

trijumf sekundarne literature prikriven je dekretom da primarna

literatura i tako mo`e da bude samo zabuna. Jedina

{ansa za autora je zato mogu}nost da rano umre. Tada u okviru

kuratorskog uma barem posthumno mo`e da bude spasen.

Objavljeno u Weltwoche Nr. 37/99, 16.9.1999.

<^ASOPIS ZA KNJI@EVNOST I KULTURU, I DRU[TVENA PITANJA> < / 2 2 7 >