потпомогнута оплодња - евхаристолошки етос и медицина

[Андрееј]

из разговора са проф. др Здравком Пеном (http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1027-1028/tekst/vestacka-oplodnja-i-hriscanski-etos/print/lat)

Pitanje veštačke oplodnje ne treba posmatrati samo iz perspektive biologije i idealizacije prirodnih zakona, kao što to čine predstavnici rimokatoličke teologije. Favorizovanje prirodnog začeća je svakako opravdano u svim onim situacijama kada se do oplodnje može doći na taj način, odnosno kada se iz nekih iracionalnih razloga takav odnos izbegava. U slučaju da je veštačka oplodnja jedino rešenje da se dobije potomstvo, izostavljanje takve mogućnosti pod izgovorom da se time narušava prirodni odnos između supružnika je potpuno neopravdano, ne samo sa biološke, nego i sa teološke tačke gledišta. Na osnovu celokupnog biblijskog Predanja se može nedvosmisleno zaključiti da prirodni polni odnos ne predstavlja idealni način postojanja ljudske prirode, nego se prevashodno javlja kao izraz Božijeg snishođenja, i to posle praroditeljskog greha. Iako su u zapadnoj teologiji, mislioci, poput Avgustina i Tome Akvinskog, zastupali tezu da je život prvih ljudi u Raju, pored ostalog, podrazumevao i polne odnose, biblijsko kazivanje nedvosmisleno upućuje na to da je tek nakon izgnanja iz Raja Adam poznao Evu, ženu svoju (Post. 4, 1). Ideal postojanja ljudske prirode, ka kome ona stremi, jeste onaj koji će biti u Budućem veku, kada će ljudi biti kao anđeli jer o Vaskrsenju niti se žene niti udaju (Mt 22, 30). Svi oni koji zaboravljaju na eshatološko naznačenje ljudske prirode i idealizuju prirodno stanje posle pada ne znaju Pisma ni silu Božiju (Mt 22, 29).

Istinu o načinu postojanja ljudske prirode posle pada objavljuje i psalmopesnik David kada kaže za svoje rođenje da je bilo u bezakonju i u grehu: u bezakonju se začeh i u gresima me rodi mati moja (Ps. 50, 5). Njegovo rođenje, kao i rođenje svih ljudi se ostvarilo na isti – prirodan način, pa ipak je okarakterisano kao bezakonje i greh. Prorok David ne govori o etičnosti svojih roditelja, nego o načinu postojanja ljudi posle sagrešenja naših zajedničkih predaka Adama i Eve. Praroditeljskim grehom je uvedeno rađanje s mukom, jer Bog je rekao Evi da će sa mukom rađati decu (Post. 13, 16). Značenje tih reči jeste da je Bog od početka predvideo drugačije rađanje, koje ne bi bilo sa porođajnim mukama. Po tumačenju sv. Grigorija Niskog, Bog nije dao čoveku odmah posle sazdanja po ikoni sposobnost ili silu da rađa i razmnožava se, što znači da rađanje ne pripada ikoni Božijoj u čoveku, nego da mu je dao tu sposobnost onda kada je načinio razliku između muškog i ženskog. Ovde je tajna prvog i Drugog Adama, u kome nema ni muškog ni ženskog, nego su svi nova tvar u Hristu.

такође... корисно за ову тему... о етичким и биоетичким дилемама... ђакон др Петар Дабић http://www.svetigora.com/node/6469

[Solomon Kane]

Сасвим тачно!

[Никола Ђоловић]

Сјајан текст Андрееј... klapklap

Могло је ово да иде и на моју стару тему "Статус брака у есхатолошкој перспективи" али нема везе.

Нарочито је проницљиво ово Svi oni koji zaboravljaju na eshatološko naznačenje ljudske prirode i idealizuju prirodno stanje posle pada ne znaju Pisma ni silu Božiju (Mt 22, 29).

Где то данас рећи конзервативним људима који поистовећују своју вољу са Божијом уводећи антропоморфизме?...