Руске ваздушне снаге до 2021. планирају да обнове 4 базе на Арктику

[Милан Ракић]

Према речима Заменика команданта и Начелника главног штаба, руске Ваздушно космичке снаге (ВКС) планирају да обнове најмање четири војна аеродрома на Арктику до краја 2021.

Руске Ваздушно космичке снаге (ВКС) планирају да обнове најмање четири војна аеродрома на Арктику до краја 2021. године, изјавио је данас Заменик команданта и Начелник штаба ВКС, генерал потпуковник Павел Кураченко.

„У наредном периоду, приоритет ће бити дат аеродромима у `Арктичкој зони`. До краја 2021. године, урадиће се реконструкција ваздухопловних база Украјинка, Воркута, Тикси и Анадир„, рекао је Кураченко.

База Украјинка (Серишево) је најјужнија од 4 поменуте и налази се у Амурској области код Белогорска. Од оснивања средином 50-их година 20-ог века, увек је била „домаћин“ стратегијским бомбардерима. Тако је и данас, када у њој базира тек неколико Ту-95, али најављено реновирање и улагање обећава да ће се вратити стари сјај овој веома важном аеродрому за ВКС. Некада је у овој бази бивало и преко 100 стратегијских бомбардера.

Недалеко од града Воркута у Републици Коми у Печорском рударском басену, налази се база Воркута (Совјетски). Град је настао 30-их година на „темељима“ једног гулага, а ваздухопловна база је током „Хладног рата“ била седиште стратегијске авијације. Аеродром се користи и за цивилну намену.

У непосредној близини града (најсевернија лука РФ) Тикси у Јакутској области (Република Саха), у време „Хладног рата“ су се налазила чак три аеродрома, који су били полазна тачка сратегијске бомбардерске авијације за евентуални напад на САД. Базе Тикси Северни и Тикси Западни су напуштене, док је у плану ВКС реновирање базе која је до 2012. године била међународни аеродром и налази се у непосредној близини града и луке.

На крајњем североистоку Руске федерације, налази се град Анадир, који је и најисточнији руски град. Преко пута града, на другој обали залива, налази се база Анадир (Угољни) коју „деле“ цивилна и војна авијација. Западни, војни део базе је током „Хладног рата“ био оспособљен за прихват и одржавање великог броја првенствено стратегијске бомбардерске авијације, али и ловачких и хеликоптерских јединица. Тренутно се на аеродрому налази само јединица оспособљена за прихват војне авијације.

Обнављање ових база у наредне 4 године ће подразумевати првенствено реконструкцију полетно слетних стаза прилагођених веома ниским температурама које владају у тим крајевима. Такође, морају се оспособити и некада „забрањени градови“ поред тих аеродрома, како би се у њих сместио летачки и технички састав, односно, а можда и најважније, биће потребно и реновирање складишта убојних средстава (нуклераних бомби) као основног наоружања летелица које ће базирати на овим аеродромима.

Све ове ваздухопловне базе ће, поред стратегијске бомбардерске авијације, у свом саставу имати и ескадриле за ловачку заштиту и пресретање, односно ескадриле транспортне авијације које укључују и хеликоптере као много подесније за летење и перманентно достављање материјала у поларним условима. Подразумевају се наравно и ракетне јединице за ПВО заштиту.

Положај ових аеродрома и њихова удаљеност од северноамеричког континента (у просеку 2500 км) „обећава“ веома висок степен, како одвраћања од агресије на РФ, тако и сталне претње за евентуалног непријатеља, односно одржавање равнотеже и заштите северних граница РФ. Ако узмемо у обзир НАТО и америчке базе на Пацифику и у Европи (северној), значај ових аеродрома за ВКС и Руску Федерацију уопште, још је већи!

Милан РАКИЋ