Medicina

[Михаило Луковић]

Биологија вируса грипа је веома интересантна. Његов природни резервоар је цревна слузокожа мекушаца у Северном Леденом Океану. Ако некога занима прича, радо ћу је испричати.

 

[Земља Живих]

Поштовани Михајло,

јако сам заинтригиран најавом ваше приче о пореклу вируса грипа јер се бавим вирусологијом. Замолио бих вас да нам је откријете.

Унапред хвала и свако добро вам желим!

[Михаило Луковић]

Уважени/а,

Ову причу, баш причу, прочитао сам у једној монографији аутора из Русије и датира с почетка осамдесетих година прошлог века. Тада су биле познате неке чињенице, попут цикличности јављања нових сојева вируса на осам до десет година; даље, да се сунчеве пеге појачавају отприлике у том интервалу; да вируса грипа има свуда па и у цревном тракту мекушаца у Северном Леденом Океану; да пандемије углавном крећу из Југоисточне Азије; да је комуникацијски фактор у то време био на знатно нижем нивоу. Хипотеза заправо каже, да је због појачане активности на Сунцу, на Земљу долазило 3-5% енергије више у виду топлоте, што је доприносило повећању укупне масе мекушаца. Они као храна птица били су онај први ланац који је доприносио "изласку" вируса из океана. Наравно да је тај виру морао да се прилагоди ткиву птица. Пошто су оне селице и селе се на разне стране света, између осталог долазиле су и у Индокину. У тој средини пуној комараца, вирус је са птица прелазио на њих. После више пасажа у цревном тракту комараца, он је доспевао и до човека, где је у датом тренутку могао да се прилагоди и да постане хумани вирус. Пошто је тамо била велика густина насељености, што погодује ширењу респираторних вируса, даље није био проблем за настанак критичне масе за епидемије великих размера. Једна од тврдњи, која би требала да потврди ову хипотезу је скоро истовремени настанак епидемије на једном острву у Јужној Америци (искрено не сећам се имена острва), скоро у исто време кад и у Југоисточној Азији, и ако је комуникацијски фактор те две дестинације био скоро никакав. 

Као што и сами знате околности су се јако промениле, почев од губљења ледене масе у Северном Леденом Океану, па преко комуникацијског фактора, да се изразим метафорично, који је експоненцијално порастао, па до фасцинантног напретка вирусологије, а  ако хоћете и генетског инжињеринга. 

Зашто сам запамтио ову причу, кажем причу, јер има много ако и али, јер је то једна од ретких која се бави биологијом вируса, па је самим тим један проблем покушала да стави у контекст медицине и екологије. Јако ми је жао што одавно нисам домаћин у сопственој кући, него аминујем повремена "сређивања" моје библиотеке, која је одавно постала складиште књига и које ми требају и које ми не требају. У једном таквом налету та монографија се изгубила, а ја нисам сигуран ко је аутор (чини ми се Лебедев), а књига се звала (чини ми се) - Биологиа вируса грипа. Издата 1980 у Лењинграду.

Пошто се бавите вирусологијом, било би ми драго, ако и Ви имате прецизније и квалитетније податке да нам саопштите, а ја бих био задовољан са неком сличном причом као што је моја. Ово нисам одмах написао него сам питао има ли заинтересованих, из једноставног разлога што је аудиторијум јако широк, а верујем да нема много заинтересованих.

У нади да ћете дати неке нове погледе

Поздрав, Михаило