Једна интересантна тема о вечном спасењу наших ближњих

[Guest]

Са профила теолога Александра Милојкова

 

 

Драги ми Светитељ, Софроније Сахаров, испричао је следећу причу:

"Разговарала два монаха о спасењу. Један је говорио:
- Моја душа не може да се помири са мишљу да ће ма ко заувек погинути. Мислим да ће Господ на неки начин све спасити.
Други је одговорио:
- Свети оци веле да је Бог могао да створи човека без човековог учешћа, али спасити човека без учешћа и сагласности самога човека није могуће. Спасење и погибао - налазе се у човековој слободи.
Први:
- Мислим да ће Бог по мноштву љубави своје савладати противљење твари, не нарушавајући њену слободу.
Други:
- Чини ми се, а то не би требало заборављати, да је човекова слобода потенцијално тако велика да се он и на плану вечног постојања може негативно определити у односу на Бога. Они који то не знају или који то заборавају, хране се оригеновским млеком.
- Али то је безумље!
- Да, безумље.
- Па шта нам је чинити?
- Бог жели да се сви спасу и ми смо дужни за спасење свих и да се за све молимо. Али ни откровење, ни искуство не дају нам повода да претпостављамо да ће се сви спасити. Слобода - то је велики, али и страшан дар."

Велика је ово тема. Брижљиво бележим све што код отаца нађем о њој. Као теолога и као хришћанина, још увек ме мучи питање - ако Бог спасава мене без мојих ближњих које волим, како онда и мене спасава? Није ли љубав једног пред Богом, спасење за многе које тај један воли? У супротном, како сам спашен? Негде у себи, дубоко верујем да има наде за сваког ко је вољен од оног ко воли и Бога. Верујем да их Бог неће ни у будућем веку раздвајати. Вечност без оних које волиш, није ли то пакао? Где си и ко си ти без њих? Страшно је спасење гледати кроз голу јуридику. Ја пре мислим да је Суд Божији катарза личности - идентитета утемељеног на односу љубави, на оном "вољен и вољен сам, дакле постојим". Спасавајући личност, Бог спасава односе. Спасавајући једног, спасава многе који тог једног спасеног чине конкретним и непоновљивим. И мислим да у прилог овоме иде она спремност Мојсија, апостола Павла и нашег Светог Владике Николаја (Велимировића) - да у паклу буду, за рад спасења ближњих својих.

 

 

 

[Adelaida]

2 hours ago, R2D2 рече

у прилог овоме иде она спремност Мојсија, апостола Павла и нашег Светог Владике Николаја (Велимировића) - да у паклу буду, за рад спасења ближњих својих.

to je ta nesebicna ljubav kojoj svi tezimo. 

 

[Кратос]

2 hours ago, R2D2 рече

ако Бог спасава мене без мојих ближњих које волим, како онда и мене спасава?

A šta ako bližnji ne žele takvu vrstu spasenja možda im je recimo bliža budistička nirvana ili islamski raj sa devicama ili ništavilo ateizma zar će onda tvoja želja da naruši slobodan izbor drugih?

 

[grigorije22]

Evo jednog krajnje rigidnog stava. Zar nije receno da Bog ne ostavlja onome koji nije dostojan spasenja da se neko moli za njega? Koji su to ljudi koji nisu dostojni spasenja? Mole se deca, supruga, brat, sestra, milostinja, proskomidija i Bog to ne prihvata.

http://pravoslavie.by/page_book/kto-kak-i-komu-iz-umershih-mozhet-prinesti-polzu

[Desiderius Erasmus]

On 13.11.2016. at 20:10, Guest рече

- Чини ми се, а то не би требало заборављати, да је човекова слобода потенцијално тако велика да се он и на плану вечног постојања може негативно определити у односу на Бога. Они који то не знају или који то заборавају, хране се оригеновским млеком.

Postoji i apokatastaza Grigorija Niskog, ne samo Origenova. Grigorijeva se ne temelji na preegzistenciji duša.

[grigorije22]

U danasnje vreme se retko ko ispoveda. To onda znaci da fakticki niko nije dostojan spasenja. Dakle neko se moli i daje milostinju i to je sve dzabe.