У очекивању Благодатног огња

[Gerhard]

 

Како сад схватити ове речи? Поготово кад дођу са тако високог места. Пре три године је и ђакон Курајев изазвао пометњу кад је пренео речи патр. Теофила у вези с Благодатним Огњем, које је чуо лично из патријархових уста - http://kuraev.ru/smf...535#msg1523535:

"Једнако искрен био је и његов одговор у вези с питањем о благодатном огњу: 'То је церемонија која представља representation, као и све друге церемоније Страсне седмице. Као што је некад пасхална вест засијала од гроба и осветлила читав свет, тако и ми сада у тој церемонији савршавамо репрезентацију тога како се вест о васкрсењу од кувуклије раширила по свету'. Ни речи 'чудо', ни речи 'силазак', ни речи 'благодатни огањ' у његовом одговору није било".

 

 

Odgovor - http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/UZastituBlagodatnogOgnjaMaksimov.htm#07

[Gerhard]

За оне који читају руски, историја и опис јерусалимског чина Свете Светлости:

http://www.rusdm.ru/pictures/O%20Blagodatnom%20Ogne%20in%20Ekaterini_.pdf

"Процесија с Предстојатељем Јерусалимске Цркве на челу улази у храм Васкрсења и улази у олтар Католикона. Ту се Патријарх и клирици који га прате облаче у бело. Истовремено се одвија још једна радња коју помиње архимандрит Калист Милиара (аутор још једног рада о историји овог чина): из просторије крај Камена Поназања, која припада Јерусалимској Патријаршији, у Кувуклију се свечано преноси «кандило које се користи у овом свештеном чину»: носи га скевофилакс (најстарији свештенослужитељ) храма Васкрсења, у пратњи драгомана и једног архијереја. Драгоман скида печат с врата Кувуклије и скевофилакс, ушавши унутра, ставља лампаду на мермерну плочу Гроба Господњег. После његовог изласка из Кувуклије њена врата се опет запечаћују".

Тамо је и комплетан текст молитве коју Патријарх чита уочи изношења Огња, а ово је најзанимљивији део:

"...Ми савршавамо светојављање (објаву светлости), изображавајући (иконишући) Твоје милостиво према нама богојављање. Јер се у спасоносну и светозарну ноћ све испунило светлошћу: и небо, и земља и преисподња – натприродном тајном Твога силаска у ада и Твога тридневног васкрсења из гроба. И зато, побожно узимајући ову светлост, која непрестано гори на овом светоносном Твом гробу, ми је предајемо онима који верују у Тебе, истинску светлост, и молимо Те итд."

Мада је вероватно боље да се не смућујемо овом темом у Пасхалној ноћи. Што год да је у питању, Христос Васкрсе.

 

I gdje pise da je "lampada" zapaljena prije unosenja?

 

A sto se tice molitve... "uzimajuci ovu svjetlost koja neprestano gori..." se odnosi na svjetlost koja je ispunila nebo i zemlju kada je Hristos vaskrsao.

 

Nije lijepo izvlaciti iz konteksta.

 

[Gerhard]

Ја сам говорила о умивању лица, а не косе, јер нема доказа да косу и браду без последица умивају ни ходочасници. И не само да га не приносе коси, него га не приносе ни кожи - само се "умивају", машу пламеном лево-десно, не држе га на једном месту. A да би се демонстрирало да огањ не пече довољно је да неко задржи руку над њим само 5 секунди. Да ли ти знаш и за један такав случај? Ово је анализирао један руски скептик и с обичном ватром поновио сцене с видео записа: http://krtdiv.narod.ru/book1/kr/kr8.6.1.1.htm.

 

 

A  sta je sa odblescima van groba koje svi vide?

 

Sto se tice pecacenja groba:

 

"Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња." ("Чуда на гробу Господњем", 3-4)

[Gerhard]

Изгледа. Сигурно је само да се никакво чудо не помиње пре 9. века, што се објашњава тешким положајем хришћана у Светој Земљи под влашћу муслимана, који због свога сујеверја нису дирали хришћанске светиње. Како то да, рецимо, св. Кирил Јерусалимски никада није поменуо чудо? Од 5. до 8. века у Јерусалимској Цркви је васкршње бдење започињало древним обредом паљења вечерње светлости, али од 9. века извори помињу не просто благосиљање светлости, него управо силазак Огња као чудо. Постоји јерменски превод Лекционарија у ком је детаљан опис те старе службе, овде се може прочитати више о томе: http://www.rusdm.ru/pictures/O%20Blagodatnom%20Ogne%20in%20Ekaterini_.pdf.

 

О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век).

 

 

Ваистину васкрсе Христос! А око легенде о пуцању стуба исто има доста контроверзе. Укратко, то предање има мноштво варијација, хронолошких неподударности и чак хулних детаља (храњење Јермена фекалијама), а његов смисао своди се не чак на натприродност феномена Благодатног Огња, него на истинитост грчког Православља над Јерменима који су "посрамљени као отимачи туђе тековине" (Гроба Господњег). 

    Грчка верзија предања о распукнутом стубу је настала не пре 17. века као "обрада" старијег предања о том стубу, које има потпуно другачију позадину: то старије предање повезивало је Божје чудо не са Огњем, него са пројавом Божје милости према сиромашнима који нису имали да плате Турцима улаз у храм на Велику Суботу. И занимљиво је да се ни у најстаријем запису тога предања (1637. година, јерменски ходочасник Симеон Лехаци), нити касније, не помиње пукотина за коју у Јерменској Цркви, којој лева страна улаза у Храм према Статусу Кво припада, тврди да је настала тек 1927. као последица земљотреса. А откуда је гар? Отуда што ходочасници тамо пале свеће. То је, пре свега, светиња за јерменске ходочаснике, који се с поверењем односе према саопштењу Симеона Лехација. Да Јерменска Црква верује да је тај стуб изобличава, могла је да то санира.

 

 

 

 

A imas neke izvore za ove tvrdnje?

 

[mila]

I gdje pise da je "lampada" zapaljena prije unosenja?

 

A sto se tice molitve... "uzimajuci ovu svjetlost koja neprestano gori..." se odnosi na svjetlost koja je ispunila nebo i zemlju kada je Hristos vaskrsao.

 

Nije lijepo izvlaciti iz konteksta.

 

 

"ОВА Светлост која непрестано гори НА ГРОБУ" је материјална светлост. Да је у питању светлост која је испунила небо и земљу кад је Христос васкрсао не би горела само на гробу, зар не? Толико о извлачењу из контекста.

 

О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век).

 

Нису писали. Ниједан од њих. У беседама о Светој Пасхи нико од њих не пише о самозапаљивању било каквог материјалног огња или о обреду повезаним с њим, него о светлости која је засијала на гробу Господњем у ноћи васкрсења, за коју св. Григорије каже да су апостолима биле потребне не телесне, него духовне очи да је виде. Реч је, дакле, о нетварној светлости, која нема благе везе с обредом Благодатног Огња. 

[obi-wan]

da li je neko sa ovog foruma bio na silasku blagodatnog ognja pa da potvrdi ili opovrgne price? 

ja bi volio otici al nemam para, ako su i lazi o blagodatnom ognju svejedno bi volio otici. postao bi hadzija  :smile:

 

Svojevremeno sam sa nekim prijateljima upoznao monahinju koja je bila na hadziluku bas na ovaj dan. Njeno svedocenje o silasku blagodatnog Ognja je veoma upecatiljivo...

 

[Gerhard]

"ОВА Светлост која непрестано гори НА ГРОБУ" је материјална светлост. Да је у питању светлост која је испунила небо и земљу кад је Христос васкрсао не би горела само на гробу, зар не? Толико о извлачењу из контекста.

 

 

Нису писали. Ниједан од њих. У беседама о Светој Пасхи нико од њих не пише о самозапаљивању било каквог материјалног огња или о обреду повезаним с њим, него о светлости која је засијала на гробу Господњем у ноћи васкрсења, за коју св. Григорије каже да су апостолима биле потребне не телесне, него духовне очи да је виде. Реч је, дакле, о нетварној светлости, која нема благе везе с обредом Благодатног Огња. 

 

Nije materijalna svjetlost jer prije te recenice se kaze da je u pitanju svjetlost koja se pojavila kada je Hristos vaskrsnuo i koja je ispunila nebo i zemlju. Ona je svuda, ali na grobu se desava njena "materijalizacija", da se tako izrazim.

 

Sto se tice najranijih pisanija o Ognju http://www.holyfire.org/eng/history.htm#damskin

[Guest]

Отац Лука са Благодатним огњем

04 субота мај 2013

Posted by radiosvetigora in Видео

≈ Оставите коментар

 

 

 

 

 

Ко добије Царство небеско, шта њему више треба? Какве су у ствари људске потребе? Шта нама треба? Треба нам мир и радост у Духу Светом. Треба нам познање Бога и онда све знамо. Треба нам Царство Божје. И у Царству Божјем, у коме нисмо господари, а господаримо тиме ако га задобијемо. Онда са њим имамо све…

о. Лука

[Guest]

Сишао Благодатни огањ

04 субота мај 2013

Posted by radiosvetigora in Видео, Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

Током богослужења у јерусалимском храму Гроба Господњег сишао је Благодатни огањ, који символише нерукотворену свјетлост Христовог васкрсења.

 

Силазак Благодатног огња десио се у 14:15 минута по локалном времену, саопштава новинар „Правмира“ из Јерусалима.

Десет хиљада људи је присуствовало једном од највећих чуда православног хришћанства. Богослужење су по обичају преносиле многе телевизије и Интернет.

[Dragana I.]

[Gerhard]

Posto je neko trazio snimak gdje covjek drzi ruku nad plamenom barem nekoliko sekundi

[mila]

Nije materijalna svjetlost jer prije te recenice se kaze da je u pitanju svjetlost koja se pojavila kada je Hristos vaskrsnuo i koja je ispunila nebo i zemlju. Ona je svuda, ali na grobu se desava njena "materijalizacija", da se tako izrazim.

 

Sto se tice najranijih pisanija o Ognju http://www.holyfire.org/eng/history.htm#damskin

 

Ако се тако изразиш, ти си варламит. То је Црквом осуђена јерес. Нематеријална, нестворена светлост се не може видети телесним очима.

 

Што се тиче сведочанстава о Огњу:

 

1. Св. Дамаскин: "Писано есть: и скорый Петр предстал гробу, и свет зря во гробе, ужасашеся" - опет говори о нетварној светлости, не о тварном огњу.

 

2. Чудо самозапаљења кандила на Светом Гробу које се помиње у вези с царем Теодосијем Великим (+395)  не говори ни о каквом пасхалном догађају. Цар је једном приликом, ко зна кад, ушао у храм и то се догодило.

 

3. Св. Григорије Ниски: нигде нема помена о било каквом тварном огњу. "Када то види, Петар поверова, а видео је не само чулним очима, него и високим апостолским умом. Јер Гроб беше испуњен светлошћу." Нетварном светлошћу, а не тварним огњем који виде и они који немају високи апостолски ум, нпр.еуфорични тражитељи чуда.

 

4. Евсевије Памфил: у 9. поглављу Шесте књиге његове Црквене историје, где, наводно, он о томе сведочи, нема никаквог помена о силаску било каквог огња на Велику Суботу.

 

"Једном на великом Пасхалном бденију ђакону је понестало јелеја и сав се народ ражалостио. Наркис је заповедио служитељима да наспу воде и донесу му. То је одмах учињено. Он се помолио над водом и с искреном вером у Господа заповедио да се вода разлије по кандилима. И то су учинили. Упркос разумним објашњењима, вода је чудесном и божанском силом стекла својства јелеја. Код многе тамошње браће све досад се чува део тог масла, као сведочанство о чуду."

 

Какве везе ово сведочанство има с снисхођењем Благодатног Огња?

[Guest]

@@Gerhard,

 

evo gore iznad tvog posta sam postavio video pokojnog o.Luke...

 

dok se maše plamenom po njegovoj dugačkoj bradi čuje se šta Otac kaže!

[Gerhard]

Ако се тако изразиш, ти си варламит. То је Црквом осуђена јерес. Нематеријална, нестворена светлост се не може видети телесним очима.

 

Што се тиче сведочанстава о Огњу:

 

1. Св. Дамаскин: "Писано есть: и скорый Петр предстал гробу, и свет зря во гробе, ужасашеся" - опет говори о нетварној светлости, не о тварном огњу.

 

2. Чудо самозапаљења кандила на Светом Гробу које се помиње у вези с царем Теодосијем Великим (+395)  не говори ни о каквом пасхалном догађају. Цар је једном приликом, ко зна кад, ушао у храм и то се догодило.

 

3. Св. Григорије Ниски: нигде нема помена о било каквом тварном огњу. "Када то види, Петар поверова, а видео је не само чулним очима, него и високим апостолским умом. Јер Гроб беше испуњен светлошћу." Нетварном светлошћу, а не тварним огњем који виде и они који немају високи апостолски ум, нпр.еуфорични тражитељи чуда.

 

4. Евсевије Памфил: у 9. поглављу Шесте књиге његове Црквене историје, где, наводно, он о томе сведочи, нема никаквог помена о силаску било каквог огња на Велику Суботу.

 

"Једном на великом Пасхалном бденију ђакону је понестало јелеја и сав се народ ражалостио. Наркис је заповедио служитељима да наспу воде и донесу му. То је одмах учињено. Он се помолио над водом и с искреном вером у Господа заповедио да се вода разлије по кандилима. И то су учинили. Упркос разумним објашњењима, вода је чудесном и божанском силом стекла својства јелеја. Код многе тамошње браће све досад се чува део тог масла, као сведочанство о чуду."

 

Какве везе ово сведочанство има с снисхођењем Благодатног Огња?

Zato sam i stavio pod navodnicima.

 

1. Pa ne pise kakva je svjetlost u pitanju.

2. Dakle, imamo svjedocanstvo da se dogodilo.

3. Dakle, imamo pisanje o tome. I kao sto vidis, u citatu se kaze "ne samo culnim ocima nego i visokim apostolskim umom", sto znaci da je vidio i jednim i drugim, te se moze zakljuciti da se ne radi o nestvorenoj svjetlosti.

4. "Oil-lamp was lighted with holy fire and was on fire during all the Easter service".

Prevod: "kandilo je bilo zapaljeno svetim ognjem i bilo je u plamenu tokom cijele vaskrsnje sluzbe".

 

A opet ne znam kakve veze sa istinitoscu cuda ima to od kada datira najraniji spis o tome?

[Ромејац]