Први револуционар

[karadjordje]

Први револуционар

Galiot - 26. oktobar 2005. u 01.15 (*.cgocable.net)

Пред крај 20. века, о револуцији уопште и о руској револуцији посебно зна се и написано је већ много тога, толико много да то повремено постаје страшно. Чини се да је далеко важније да се схвати духовна суштина револуције. За хришћанску свест што је савршено јасно. У суштини, код свих бивших револуционара запажа се једно исто: неприхватање постојеће реалности битија која је дата од Бога, као и немоћ и одсуство жеље и умећа да се у њој пронађе своје место и свој пут, самим тим и мржња према тој реалности, покушај да се она свргне и промени и да се уместо ње утврди нека друга, која одговара сопственим жељама и намерама. Јасно је ко је први револуционар, који је устао против свога Творца, пожелео да свргне Његову власт и да заузме Његово место. Будући збачен са Неба, он ни на тренутак није напуштао своју намеру и неуморно наставља да гради своју васељену, свој свет, који се у свему противи Богу и Његовим законима. У суштини, он само прави пародију и изопачује свет Боижји, паразитирајући на њему, јер је у односу на истинско стваралаштво зло потпуно песплодно. Да би изградило своје , зло може само да обмане, поруши, украде и изопачи оно, што је раније припадало Богу.Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти(Јн.10, 10). Човеков дар слободне воље омогућује да он (човек)украде од Бога. Сатана с тим циљем и подстиче све револуције на земљи - почев од оне прве, тј. од Адамовог и Евиног преступања, од Бога установљеног поретка. Због чега су они то учинили ??? Због сопствене чулне пожуде и жеље на коју их је наговорио Сатана, тј. да буду као богови који разликују добро и зло, односно, да буду богови сами по себи, независно од Бога и његових закона. Све револуције земаљске историје, које су затим уследиле, биле су само понављање, продубљивање и даљи развој ове прве.Сви који дођоше пре Мене лопови су и разбојници, каже Спаситељ(Јн. 10, 8). Разумљиво је да се то с посебном јасношћу појавило у хришћанској епохи. По својој суштини, побуна против Христа Спаситеља била је већ доведена до краја - Његовим убиством на Крсту, у чему су се, наравно, са крајњом јасношћу и испољили природа те побуне и дух који стоји иза ње. Целокупна борба, која се од тога доба наставила, представља покушај злих виноградара да овладају туђим имањем и у потпуности су сагласни са еванђелском причом: Ово је наследник, ходите да га убијемо и да присвојимо наследство његово(Мт.21, 38).

Свештеник СергејМарчук-Размишљања о револуцији и покајању на крају 20. века

...текст пренет из кљиге У СЕНЦИ ВАВИЛОНСКЕ КУЛЕ

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=2&t=10

[karadjordje]

Хм....али БОГ никад није ништа радио насупрот Себи 

[karadjordje]

А да,нисам те разумио у ком контексту си говорио  8086.gif

[karadjordje]

Да то си у праву,али у Вујаклији имаш да је Револуција насилна промјена власти.

Треба поћи од тога да Револуција јесте везана за нешто лоше,а поставља се питање да ли би Мојсије морао да буде револуционар да није ђаво извршио револуцију.Ја бих прије рекао да је Христос контрареволуционар  8086.gif