Како одложити старост

[Guest Светлана]

Antioksidansi sprečavaju bolest i odlažu starost

Od Hipokrata do današnjih dana zna se da ono što jedemo utiče na naše zdravlje. Ali utiče i na to kako starimo. Za naučnike, sve se promenilo kad su pre nekoliko decenija otkrili antioksidanse. Danas se u laboratorijama širom sveta užurbano ispituje uloga ishrane u sprečavanju bolesti, čak i onih najtežih, kao i u procesu zaustavljanja starenja. Ovoj temi posvećuju se mnogi kongresi i konferencije a najugledniji stručnjaci tragaju za novim dragocenim sastojcima hrane, koja više ne služi samo da napuni stomak.

Stručnjaci danas priznaju da su ishrana i disanje, kao dva najvažnija procesa, istovremeno i vrlo problematični. Štetne supstance iz hrane i vazduha proizvode slobodne radikale, opasne supstance koje kradu kiseonik od naših ćelija. Šteta je neuporedivo manja, preporučuju naučnici, kad se tanjir napuni antioksidansima. Oni tvrde da se promenama u ishrani i načinu života može sprečiti 70% moždanih udara i 80% srčanih bolesti.

Tako je otkrivena hrana naše mladosti ili bar ona koja ima najviše potencijala da nas zaštiti od štetnih uticaja sredine i pogubnih bolesti.

Sada ćemo vam pojedinačno predstaviti sve same zvezde. Postoje i druge namirnice koje sadrže korisne sastojke ali se ove izdvajaju po svojoj lekovitosti.

avokado

badem

banane

beli luk

bela rotkva

boranija

borovnica

brusnica

bundeva

grašak

grejpfrut

dinja

đumbir

integralna pšenica

jabuka

jagode

jogurt

kajsije

kakao

karfiol

kelj

krompir

kupine

kupus

losos

lubenica

ljuta papričica

maline

maslinovo ulje

orah

paprike

paradajz

pasulj

pirinač

pomorandža

pšenične klice

semenke lana

soja

spanać

trešnje

cvekla

cikorija i zelena salata

crni luk

čaj

šargarepa

šljive

špargle

клик на  http://www.pauzaplus.com/02,02,02.htm

[Guest Светлана]

Avokado – Neki ga smatraju prirodnim maslacem i stvarno, ovo voće je najbolje kad se namaže na tost. U odnosu na pomenuti mlečni proizvod, ista količina avokada sadrži tek četvrtinu kalorija i ukupnih masti.

Avokado ima više zdravih mononezasićenih masti, vlakana, vitamina E, folne kiseline i kalijuma od većine drugih vrsta voća. Pobeđuje ih i po količini luteina, moćnog antioksidansa koji čuva oči od katarakte. Lutein štiti i kardiovaskularni sistem od ateroskleroze (zadebljanja i otvrdnjavanja arterija). Iako sadrži čak 80% kalorija iz masti, avokado smanjuje obe vrste masnoća u krvi i holesterol i trigliceride. 

Badem – Ako baš morate nešto da gricnete s vremena na vreme, sa bademom nećete pogrešiti. 48 koštica badema obezbeđuje 50% dnevne potrebe za magnezijumom, mineralom od izuzetnog značaja za zdravlje. Ovo koštunjavo voće je i dragocen izvor važnog vitamina E, vlakana i mononezasićenih masti. Potrebno je pojesti bar 30 g badema, kao jednu od pet porcija koštunjavog voća nedeljno, za očuvanje zdravlja.

 

Banane – Većina ljudi unosi više soli (natrijuma) nego kalijuma, iako bi trebalo da bude obrnuto. Srećom, većina voli banane. Njih ima cele godine i tako možete svakodnevno da ih jedete. Jedna srednja banana sadrži 465 mg kalijuma. 

Beli luk – O belom luku je urađeno na stotine naučnih studija, a lista njegovih lekovitih osobina je veoma duga. Štiti od raka, srčanih obolenja, bakterijskih infekcija i još mnogo čega. Kad je reč o bolestima srca, beli luk smanjuje faktore rizika: visok pritisak, visok holesterol i zgrušavanje krvi. 

Bela rotkva – Oštar ukus ovog povrća delimično potiče od antikanceroznog sastojka koji se zove izotiocijanat. Ti sastojci rasteruju kancerogene materije pre nego što izazovu bolest. Činijica strugane rotkve sadrži i obilje vitamina C i 3 g vlakana. 

Boranija – Tanjir boranije je vrlo dobar izvor vlakana – 4 g i obezbeđuje 20% dnevne potrebe za vitaminom C i 17% vitamina A, uglavnom kroz beta-karotin. Zelena boranija sadrži još dva karotenoida, lutein i zeksantin, koji štite od slepila izazvanog degeneracijom tkiva. Ovo povrće može da smanji i nivo šećera u krvi. 

Borovnica – Borovnica spada u tri vrste voća i povrća sa najviše antioksidanata. Uprkos sićušnim bobicama ona je jedan od najjačih lekova za stres i proces starenja, zahvaljujući crvenom pigmentu antocijaninu. Borovnica pomaže mozgu da uspešno proizvede dopamin, hemijski sastojak važan za dobru memoriju, skladne pokrete i osećaj zadovoljstva. Borovnice sprečavaju i infekcije urinarnog trakta. 

brokoli – Deca, a i većina odraslih, nisu baš oduševljeni zelenim „čupavcima“, a trebalo bi da budu. Naime, naučnici stalno otkrivaju nov koristan sastojak u ovom povrću. brokoli sadrže dve jake antikancerogene supstance – sulforafan i indol-3-karbinol. Sulforafan veoma efikasno uništava kancerogene hemikalije koje unesemo sa hranom. Sulforafan ubija i bakteriju H. pylori koja izaziva čir na želucu i koja, prema novim istraživanjima, povećava i rizik od raka želuca. Indol-3-karbinol pomaže organizmu da bolje koristi estrogen, kao potencijalnu zaštitu od raka dojke. brokoli su bogati i luteinom i zeksantinom koji štite očne ćelije od promena. Porcija brokolija sadrži obilje i drugih korisnih sastojaka: 6 g vlakana, 10% dnevne potrebe za kalcijumom, 8% za selenom, 70% za vitaminom A, 123% vitamina C i 26% folata. Za dobro zdravlje preporučuje se čak i pet porcija ovog povrća nedeljno. 

Brusnica – U crvenim bobicama ima više fenola nego u crnom grožđu i 18 drugih vrsta voća. Fenoli su sastojci biljaka koji smanjenjem lošeg holesterola štite od ateroskleroze. Brusnice bakterijama doslovno ne daju da rade šta hoće. Stručnjaci veruju da su proantocijanini onaj njihov aktivni sastojak koji sprečava bakteriju E. coli da se zalepi za zidove bešike i prouzrokuje infekciju urinarnog trakta. 

Bundeva – Puna je beta karotina i glavni je izvor alfa-karotina, blokatora karcinoma. 30 g semenki bundeve sadrži 20% dnevne potrebe za cinkom, koji jača imunitet i 38% potreba za magnezijumom koji je presudan za kontrakcije mišića, uključujući srčani mišić. Studije pokazuju da je jedan sastojak semenki odlična prevencija za benigno uvećanje prosatate (česta tegoba kod muškaraca preko 50 godina). 

Grašak – Podseća na pasulj a spada u zeleniš. Ima manje proteina i više vode od pasulja, a sadrži slične hranljive sastojke kao zeleniš, vitamin K i beta-karotin npr. Važni sastojci su mu lutein i zeksantin, koji sprečavaju propadanje očnog tkiva.

Grejpfrut – je bogata riznica pektina, moćnog borca protiv holesterola, koji je ustvari vrsta vlakna.Grejpfrut je i jedan od najboljih izvora antioksidansa zvanog naringenin, koji sprečava rak. Kao da to nije dovoljno, ovo voće sadrži rekordnu količinu vitamina C, koji je takođe antioksidans. U čaši soka od grejpfruta nalazi se 148% dnevne potrebe za vitaminom C. 

http://www.pauzaplus.com/02,02,02,01.htm

[Guest Светлана]

Dinja – Ovo voće je pre svega bogat izvor dragocenog kalijuma.Najnovija istraživanja kažu da ukoliko vaš organizam ne dobije dovoljnu količinu kalijuma u toku dana, to može da pretstavlja rizik za moždani udar, nezavisno od uzimanja lekova. Zvanično preporučena dnevna doza kalijuma je 3.500 mg a jedna kriška dinje ima 800 do 900 mg. Dinja sadrži i velike doze vitamina C i beta-karotina, koji smanjuju rizik od srčanih obolenja i raka. 

Đumbir – Istraživanja su počela da potvrđuju ono što se zna već vekovima – da je đumbir važan činilac dobrog zdravlja. Sadrži nekoliko antioksidantnih biljnih hemikalija, uključujući džindžerol, koje deluju protiv raka i kardiovaskularnih bolesti. Ekstrakt đumbira smanjuje ukupni i loši holesterol i trigliceride. Istraživanja pokazuju da je đumbir u sprečavanju krvnih ugrušaka efikasan kao i aspirin. 

Integralna pšenica – Dajemo joj prednost u odnosu na druge integralne žitarice zbog raznovrsne upotrebe. Fenoli su glavni antioksidanti u pšeničnom zrnu. Više studija je pokazalo da ljudi koji koriste celo pšenično zrno i jedu integralni hleb smanjuju rizik od bolesti srca. Celo zrno sprečava i rak debelog creva, dojke i prostate. Svaki put kada jedete beli hleb i belu testeninu propuštate veliki broj bitnih hranljivih sastojaka. Budući da integralne namirnice sa manje kalorija brže zasite, to je i dobra prilika za gubljenje kilograma. 

Jabuka – Jabuke su bogate flavonoidima, moćnim antioksidansima koji štite i od raka i od srčanih bolesti. Dokazano je da onaj ko redovno jede jednu jabuku dnevno, smanjuje opasnost da doživi moždani udar ili umre od infarkta.Jabuke su najbolji voćni izvor katehina, moćnog zaštitnika od raka. Jabuke sadrže i kvercetin koji usporava širenje raka prostate, pluća i jetre. 

Jagode – Samo jedna činijica jagoda pokriva dnevnu potrebu za vitaminom C i obezbeđuje 3 grama vlakana. Jagode su i jedan od najboljih izvora elagične kiseline za koju je poslednjih godina dokazano da snažno deluje protiv raka. I zato u sezoni jagoda ne štedite na njima. 

Jogurt – Jogurt je mleko koje su zgusnule određene bakterije, najčešće lactobacillus bulgaricus i streptococus thermophilus. Aktivne žive kulture u jogurtu odolevaju i najjačim stomačnim kiselinama i dospevaju u creva gde čine dobra dela – smanjuju neprijatno dejstvo laktoze, sprečavaju dijareju i vaginalne infekcije. Jogurt jača i imunitet. Naučnici smatraju da svakodnevno treba konzumirati jogutr ili kiselo mleko. 

Kajsije – Tri kajsije sa jedva pedeset kalorija, obezbeđuju 55% dnevne potrebe za vitaminom A u obliku beta-karotina. Isto dejstvo imaju sveže kao i osušene kajsije. 

Kakao – Čokoladu svi vole. A i zdrava je ukoliko se dnevno zadovoljite sa sasvim malim količinama. Glavni sastojak čokolade, kakao, pun je flavonoida, jakih saveznika u borbi protiv srčanih bolesti i raka. Za razliku od većine slatkiša, čokolada ima skroman indeks šećera što znači da obezbeđuje stabilnu energiju, umesto naglog skoka glikoze. Kakaa ima više u crnoj čokoladi, a manje masti i kalorija nego u mlečnoj i zato se opredelite za crnu čokoladu. 

Karfiol – Naoružan uobičajenim arsenalom hranljivih sastojaka koji krase povrće iz iste porodice, karfiol je važan faktor zaštite od raznih vrsta tumora, uključujući rak dojke i debelog creva. 

Kelj – U njegovom zelenom lišću krije se najveća koncentracija antioksidanata u carstvu povrća. Kelj nam daruje obilje luteina koji štiti oči i pomaže kod srčanih obolenja. Kao i brokoli i kelj je bogat sulfurafonom, ali i beta-karotinom, vitaminom C i vlaknima. 

Krompir – Krompir je najpoznatiji po onome što on ustvari nije. Ispržen krompir ima više štetnih nego korisnih supstanci, pre svega pun je masti i soli. Kuvani krompir, pogotovu mlad krompir, ili onaj kuvan u ljusci, može lepo da zasiti, uz više nego razumno unošenje kalorija. Krompir od 200 g sa ljuskom ima 220 kalorija, ni trunku masti, 43% dnevne potrebe za vitaminom C i 4-35% za većinom vitamina iz grupe B. 

Kupine – Ako želite obilje vlakana po kratkom postupku, jedite kupine. Samo pola šolje obezbeđuje 4 g vlakana, više nego većina cerealija. Kupine sadrže mešavinu rastvorljivih (smanjuje holesterol) i nerastvorljivih vlakana (sprečavaju zatvor i štite od raka). 

http://www.pauzaplus.com/02,02,02,02.htm?#1

[Guest Светлана]

Kupus – Spada u porodicu dragocenog povrća koje štiti od mnogih nedaća. Desetine studija potvrđuju da smanjuje opasnost od raka. Kupus obiluje najpoznatijim antioksidansom, vitaminom C, a tu je i prisustvo folata (20% dnevne potrebe u jednoj porciji), B vitamina koji smanjuje rizik od raka i srčanih obolenja. 

Losos – Losos je prva na listi riba sa dokazanim blagodetima za zdravlje. Omega-3 masne kiseline štite od raka dojke i drugih tumora i ublažavaju autoimune bolesti kao što su astma i reumatoidni artritis. Takođe, smanjuje rizik od srčanih bolesti, smanjuje nivi triglicerida, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i normalizuje srčani ritam. 

Lubenica – Sadrži 91% vode ali i moćne antioksidante. Ovo letnje voće (povrće) bogato je beta-kriptoksantinom, karotenoidom koji prija srcu. Lubenica je i jedan od malobrojnih prirodnih izvora likopena, koji uništava slobodne radikale (ima ga i u paradajzu). Kriška lubenice sadrži i više od 20% dnevne potrebe za vitaminima A i C. 

Ljuta papričica – Kapsaicin, antioksidans koji daje papričicama svu onu vatru, suzbija rak i srčana oboljenja. Ne prija uopšte bakterijama i virusima. Ako vama prija , prijatno! 

Maline – Ne samo da su ukusne nego su i pune vlakana. Jedna činijica sadrži čak 8 g vlakana, što je više nego ista količina cerealija. Kao i jagode, maline sadrže elagičnu kiselinu, moćnu protivnicu raka. 

Maslinovo ulje – Za razliku od većine drugih, maslinovo ulje obiluje zdravim mononezasićenim mastima i polifenolima. Istraživači su davno potvrdili da oni koji uživaju u mediteranskoj ishrani, bogatoj povrćem i maslinovim uljem, nemaju mnogo razloga da strepe od infarkta. Poznato je da stanovnici mediteranskih zemalja retko boluju od srca i raka i da spadaju među one sa najdužim životnim vekom. Maslinovom ulju pripisuje se i manji rizik od raka jajnika u poređenju sa uljem kukuruza, kikirikija ili soje. 

Orah – Od drugog koštunjavog voća razlikuje se po tome što sadrži dve izuzetno važne masne kiseline. Alfa-linolenska smanjuje opasnost od moždanog udara, srčanih obolenja i redukuje holesterol. Još jedan sastojak oraha, elagična kiselina, štiti srce tako što smanjuje naslage na zidovima arterija koje dovode do zapušenja, a sprečava i rak. Pored svojih dobrih masti orasi su bogati i u vlaknima i polifenolima. Računajte 14 polutki kao jednu od pet porcija koštunjavog voća ili semenki, nedeljno. 

Paprike – Zelene, crvene i žute, paprike su fantastičan izvor vitamina C. Jedna paprika može da sadrži dvostruku ili čak trostruku dnevnu dozu vitamina C. Za razliku od druge dve, crvena sadrži i bonus antioksidans – beta-kriptoksantin. 

Paradajz – Zatrpani smo studijama koje otkrivaju da ljudi koji jedu mnogo paradajza, imaju mnogo manju šansu da dobiju rak, od onih koji ga malo jedu. Najubedljiviji rezultati tiču se prostate, pluća i želuca, a smatra se da je prevencija i kod raka dojke, jajnika i još nekih vrsta tumora. Velika zaštitna moć pripisuje se likopenu. Takođe prija i srcu. Paradajz bi bilo dobro jesti svakodnevno. 

Pasulj – Smanjuje holesterol i reguliše šećer u krvi, a istovremeno je i dragocen izvor kvalitetnih proteina, niskog stepena masnoće. Pola šolje pasulja obezbeđuje 25% dnevne potrebe za folatom, B vitaminom koji smanjuje rizik od urođenih mana kod novorođenčadi, a štiti i od srčanih obolenja i pojedinih vrsta raka. 

Pirinač – Tradicionalna azijska hrana kojoj se pripisuje zaštita od srčanih obolenja, dijabetesa i više vrsta raka. Šolja pirinča, posebno integralnog, obezbeđuje 3,5 g nerastvorljivih vlakana, do 15% dnevne potrebe za kompleksom B vitamina i 107% dnevne potrebe za magnezijumom, mineralu koji ima višestruko korisnu funkciju u organizmu. 

Pomorandža – Ova sočna voćka vrvi od sastojaka protiv svakojakih boljki, a ne samo vitaminom C. Studije pokazuju da hesperetin (hesperidin), flavonoid iz pomorandže, štiti od srčanih bolesti, raka, infekcija i zapalenja, a pomorandža je jedan od najbogatijih izvora. U ovom južnom voću ima i pektina, koji smanjuje holesterol , kalijuma koji obara krvni pritisak i folne kiseline, posebno važne za trudnice. 

http://www.pauzaplus.com/02,02,02,03.htm

[Guest Светлана]

Pšenične klice – Smatraju ih robnom kućom hranljivih sastojaka, a saznaćete i zašto. Pšenične klice su koncentrat velikog broja vitamina i minerala. I mala količina u dnevnoj porciji cerealija ili kao deo neke salate, obezbeđuje 8 do 32% dnevne potrebe za većinom vitamina i minerala. Pšenične klice su izuzetno bogate vitaminom E (dokazano smanjuje opasnost od srčanog udara), cinkom (štiti od raka i ubrzava zarastanje rana) i folatima (preventiva protiv urođenih mana, raka debelog creva i srčanih obolenja).

Semenke lana – Ko bi rekao da su ove male semenke jedan od malobrojnih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina, kojima se pripisuje moć smanjenja srčanih bolesti, moždanog udara, raka i depresije. Semenke lana sadrže i fitoestrogen koji određuje profil holesterola. Lan pomaže i protiv zatvora. 

Soja – Većina istraživanja potvrđuje njen potencijal u sprečavanju raka i kardiovaskularnih bolesti, pre svega zahvaljujući izoflavonima. Zamenom namirnica životinjskog porekla proteinima soje, smanjuje se rizik od srčanih obolenja, povećanog holesterola, triglicerida i visokog pritiska kod muškaraca i žena. 

Spanać – Tamnozeleno lišće spanaća, kao i blitve, koprive i zelja je puno boraca protiv raznih vrsta bolesti. Jedan tanjir barenog spanaća zadovoljava 66% dnevne potrebe za folatom. Tamnozeleno lišće je i bogat izvor kalcijuma, magnezijuma, vitamina C i K. Svakako je riznica gvožđa i to znaju svi koji su gledali Popaja. 

Trešnje – Ovo voće svakako zaslužuje mnogo bolje mesto u vašoj ishrani od ukrasa na torti ili u koktelu. Trešnje su glavni izvor perilil alkohola, koji ubija ćelije raka, štedeći pri tom zdrave ćelije. Sadrže i melatonin, hormon koji normalizuje ciklus sna. 

Cvekla - Uprkos slatkastom ukusu plod srednje veličine ima samo 22 kalorije. Cvekla je bogat izvor folne kiseline, važnog vitamina grupe B. Istraživanja pokazuju da antioksidansi u cvekli mogu da spreče srčane bolesti. Jedan od njih, betanin, smanjuje loši holesterol. 

Cikorija i zelena salata – Ukoliko volite zelenu salatu, potrudite se da dodate po malo i cikorije . Ta bledožuta rođaka ima više vitamina A od bilo koje druge zelene salate. Činijica njenog lišća obezbeđuje preporučenu dnevnu dozu. Koren cikorije, omiljenog sastojka u herbalnim kafama, sadrži antikancerozni ugljeni hidrat inulin, koji sprečava rak debelog creva. Inače zelena salata je zdravija što je zelenija. Naime, tamno zeleno lišće sadrži sedam puta više antikancerogenih karotenoida od „puterice“. Više od polovine su lutein i zeksantin, verni čuvari očiju. 

Crni luk – Retko koje povrće je toliko proučavano kao crni luk. Kad se zna za šta je sve koristan, zaboravite na njegov miris. Dokazano je da sprečava rak, jača kosti, ublažava simptome astme i štiti od srčanih obolenja. Analiza više od 200 namirnica pokazala je da je upravo crni luk najviše uticao na smanjenje indeksa raka pluća. Poznato je da crni luk, kao i beli luk i praziluk, suzbijaju i rak dojke, jednjaka i želuca. Tu blagodet istraživači pripisuju kvercetinu i česticama sumpora. 

Čaj – Zeleni čaj može da spreči rak organa za varenje, rak dojke i pluća. Antioksidansi iz zelenog čaja, zvani katehini, štite ćelije od napada slobodnih radikala. Flavonoidi u crnom čaju sprečavaju slepljivanje krvnih pločica, što je faktor rizika za srčana obolenja. Naučnici preporučuju da se dnevno popije jedna do pet šolja čaja. 

Šargarepa - Šargarepa je nezamenljivi sastojak jela tokom cele godine, u supi, u čorbi, kao prilog jelu, u salati ili soku. Najbolje je koristiti je svežu ili sveže ceđen sok. Uz to, u 100g sveže šargarepe ima samo 42 kalorije. Šargarepa je dragocen eliksir za čitav organizam. Snižava nivo lošeg holesterola, smanjuje rizik od moždanog udara, ima važnu ulogu u prevenciji raka, dobra je za vid, kod anemije itd. 

Šljive – Čuveno laksativno dejstvo šljiva delimično potiče iz njihovih 2,5 g vlakana na samo 4 ploda. 2 dl soka od šljiva obezbeđuju 2g, što je zapanjujuće, budućida u većini sokova nema vlakana. Šljive i sok od šljiva sadrže i dihidrofenil izatin, koji podstiče rad creva i olakšava im redovno pražnjenje. U šljivama ima i tartarne kiseline koja deluje kao prirodni laksativ. Dnevna doza je 3-4 šljive ili čaša soka od šljiva. 

Špargle – Istraživanja su pokazala da sastojak saponin, izvađen iz špargli, zaustavlja rast ćelija leukemije. Saponini, takođe, smanjuju i nivo holesterola u krvi. 

http://www.pauzaplus.com/02,02,02,04.htm

[micko54]

Covek pocinje da stari kad mu srce pocrni,a ne kad mu kosa osedi

[Баба]

Covek pocinje da stari kad mu srce pocrni,a ne kad mu kosa osedi

:cheesy2:

[сербон]

Covek pocinje da stari kad mu srce pocrni,a ne kad mu kosa osedi

??????? ?? ?? ?????? ??? ????! 0705_read

[Баба]

Covek pocinje da stari kad mu srce pocrni,a ne kad mu kosa osedi

??????? ?? ?? ?????? ??? ????! 0705_read

[Guest Светлана]

Zeleno povrće: Hrana za mlađi mozak

Povrće je najbolja hrana protiv slabljenja mentalnih sposobnosti što se neretko javljaju sa starenjem. Pokazuju to nedavno objavljeni rezultati američkoga istraživanja koje je šest godina pratilo povezanost prehrambenih navika i mentalnih sposobnosti u 3718 žena i muškaraca u dobi od 65 ili više godina.

Dva obroka dnevno

Kod onih koji su jeli najmanje dva i po obroka povrća u danu (približno 400 grama, što je najmanja preporučena dnevna količina) gubitak mentalnih sposobnosti bio je sporiji 40 posto, što znači da su mentalno bili pet godina mlađi od onih koji su jeli manje od jednoga povrtnog obroka u danu! Istraživanje je takođe pokazalo: što je osoba starija, to je gubitak pamćenja sporiji ako svaki dan jede mnogo povrća!

Naučnici su ustanovili da je pogotovo zeleno lisnato povrće (spanać, kelj, salata, blitva,  radič...) idealna hrana za mozak - ljudi koji su jeli najviše takva povrća u projeku su imali najmanji gubitak mentalnih sposobnosti. Blagotvorne su i tikvice i bundeve te krstašice poput brokule. Moguće je objašnjenje to što zeleno lisnato povrće obiluje vitaminom E - snažnim antioksidansom važnim za bolju moždanu funkciju. Uz to, vitamin E topiv je u mastima, a zeleno lisnato povrće obično se jede s biljnim uljima, maslacem, preljevima za salatu i slično, što poboljšava apsorpciju vitamina E.

Zdrava biljna ulja

Dodatni je plus što su biljna ulja bogata zdravim nezasićenim masnim kiselinama blagotvornima za kardiovaskularni sistem, a neka su istraživanja pokazala da smanjuju rizik od gubitka pamćenja i Alzheimerove bolesti, objasnili su naučnici.

Zeleno lisnato povrće obiluje i drugim nutrijentima nužnim za zdravlje: beta-karotenom (provitaminom A), vitaminima C i K, brojnim mineralima (kalij, alcij, magnezijum, gvižđe, cink, bakar...), antikancerogenim sastojcima...

http://www.zdraviilepi.com/Magazin-353.aspx

[Guest Светлана]

Smanjeni unos kalorija usporava starenje

11/7/2009

Ograničavanje unosa kalorija za 30% može usporiti proces starenja te smanjiti rizik za bolesti, sugerše dugotrajna studija sprovedena na majmunima.

U razdoblju od 20 godina pokazalo se kako životinje kojima nije bio ograničen unos kalorija imaju 3 puta veći rizik za smrt, objavio je časopis Science.

Životinje koje su konzumirale smanjeni broj kalorija imale su prosečno 50% manje izglede za obolevanje od raka, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a imale su i manji rizik za atrofiju mozga.

Precizan biološki mehanizam odgovoran za ovakve rezultate nije identifikovan, ali istraživači veruju kako promene u metabolizmu smanjuju proizvodnju tzv. slobodnih radikala, molekula koji nanose oštećenja ćelijama, kažu američki naučnici s University of Wisconsin.

Izvor: BBC

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=995