Teologija oslobođenja

[Зосима]

Извинте за офф ,само питањце за Ништавила,шта представља икона на твом аватару ,мислим на ову бодљикаву ограду ,пре свега ?

https://www.pouke.org/forum/index.php?action=dlattach;attach=1833;type=avatar

[Zawisza]

Извинте за офф ,само питањце за Ништавила,шта представља икона на твом аватару ,мислим на ову бодљикаву ограду ,пре свега ?

https://www.pouke.org/forum/index.php?action=dlattach;attach=1833;type=avatar

Ovo što videh je ikona  pripadnika teologije oslobođenja.

[Лазар Нешић]

Извинте за офф ,само питањце за Ништавила,шта представља икона на твом аватару ,мислим на ову бодљикаву ограду ,пре свега ?

https://www.pouke.org/forum/index.php?action=dlattach;attach=1833;type=avatar

Ovo što videh je ikona  pripadnika teologije oslobođenja.

Tako je.  hvala

Hvala i Milanu Nikolicu na odgovoru, svidja mi se!

[коЖељ њацИ]

Teologija oslobođenja je bogoslovna škola, koja u Isusu Hristu pored iskupiteljskog, daje značaj "osloboditeljskom" potlačenima i prezrenima u svetu.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Teologija_oslobođenja

[Лазар Нешић]

BRAVO za temu, pridobio si me za sva vremena    0110_hahaha

Imam ovu knjizicu, pa mogu pozajmiti svima koje zanima:

Ako je neko za dalju pricu o ovome, neka se javi 0110_hahaha

[коЖељ њацИ]

BRAVO za temu, pridobio si me za sva vremena    0110_hahaha

0110_hahaha

[коЖељ њацИ]

Ал ево одма мало да контрирам самој теми и идеји ове теологије.

Из јеванђеља по Јовану :

1. A Isus na šest dana prije Pashe dođe u Vitaniju gdje bješe Lazar koji umrije, koga on podiže iz mrtvih.

2. Ondje mu pak zgotoviše večeru, i Marta služaše, a Lazar bješe jedan od onih što sjeđahu sa njim za trpezom.

3. A Marija uzevši litru pravoga nardova skupocjenoga mirisa pomaza noge Isusove, i obrisa kosom svojom noge njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.

4. Onda reče jedan od učenika njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji ga namjeravaše izdati:

5. Zašto se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne dade siromasima?

6. A ovo ne reče što mu bješe stalo do siromaha, nego što bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se metaše u nju.

7. A Isus reče: Ostavi je! Ona je to sačuvala za dan mojega pogreba;

8. Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.

Основна идеја социјализма и комунизма је управо у ослобођењу потлачених и презрених , дакле сиротиње раје како би рекла наша епска песма.

Да ли је заиста било елемената ове идеје у Исусовом учењу или је то неко социјалистички оријентисан накнадно запазио без реалног основа?

Јасно је да тамо где настаје ова теолошка идеја има итекако основа за ту идеју , латинска америка је замља плодна за појаву свих врста социјализма и комунизма па и овог Хришћанског.

Али намерно цитирајући горе јеванђеље по Јовану тај део где се управо Јуда искариотски залаже за комунистичко-социјалистичку идеју равноправне расподеле добара заправо се види да сам ђаво стоји иза ове приче, манипулишући обесправљенима - сиротињом рајом.

Исто ово небројено пута касније се понавља кроз историју, на истим основама ( по мом убеђењу) зачиње се идеја француске револуције која је била антихришћанска и чији револуционари учинише незапамћена зверства над свештеницима римске цркве а све под фирмом борбе за права понижених и потлачених.

И како у том контексту да разумемо Христове речи да сиромахе имамо вазда са собом , где он ипак себе ставља у први план над проблемом сиромашних, е да ли ће комунисти пристати на овај примат Христов над сиротињом рајом?

Колико се сећам нису они ово прихватили.

Самим тим први илити пракомуниста је био управо Јуда Искариотски, и то му је био основ за издају то што је био комуњара јер:ovo ne reče što mu bješe stalo do siromaha, nego što bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se metaše u nju.

И опет не бејаше комуњара у смислу каквим су комунисти представљали своју идеју , јер ни Јуда није представљао своју идеју другачије него као борбу за право потлачених и сиромашних, него у смислу онога каквима они заправо јесу били, а били су лихвари и лопови и отимачи и зеленаши и не понесе случајно Јуда име баш Јуде првог јапија и првог комуњаре , првог социјалисте и социолога надахнутог  прареволуционаром револуцифером.

[florenntina]

Vrlo interesantno zapazanje....

Ja razumem to ovako nekako.... Isus Hristos nije Bog jednakosti no Bog ljubav a ove opet nema bez slobode... Isto se moze videti i u Jevandjelju po Mateju 20, 1-16

Dakle, smatram da je to i razlog neuspeha ideja "jednakosti" koje pominjes kroz istoriju jer one pozdrazumevaju implicitno kroz prividnu jednakost-sustinski neslobodu i u tom i takvom "scenariju" kako to lepo opet objasnjava Ivan Karamazov u "Velikom inkvizitoru" nama Bog i nije ni potreban...Logicno sleduje zakljucak zasto svaka revolucija jeste kako si opet lepo rekao predvodjena "револуцифером"

[karadjordje]

BRAVO za temu, pridobio si me za sva vremena    170fs799081

Imam ovu knjizicu, pa mogu pozajmiti svima koje zanima:

Ako je neko za dalju pricu o ovome, neka se javi 0442_feel

А да је ти благо нама скенираш  0104_cheesy

[Zawisza]

Теологија ослобођења нашла је погодно тло за свој развој у Латинској Америци. 60. година XX века, па се говори о латинскоамеричкој теологији, као особеној теологији. Њен развој је необично  компликован и препознатљиве су неколике фазе развоја.

За саму идеју односно корене теологије ослобођења можемо слободно рећи да су у потпуности европски.

Плодно тле за свој развој је нашла у друштвено-економским односима  на тлу Латинске Америке где реално влада модел капитализма XIX века, у коме поред шачице богатих вегетира масе гладне сиротиње. Управо за ту масу за те људе, одбачене, који живе у сталној беди без шансе да напредују, теоретски је требала теологија ослобођења да постане пропозиција избављења. Избављење од насиља, класних подела и крајњег сиромаштва. Најважнија теза теологије ослобођења је да се то избављење има десити ту на земљи сада а не после смрти. Да би се то остварило већина теолога ослобођења  и свештеника сматра да је једина могућност револуција и оружана борба против експлоататора. Латинскоамеричка теологија ослобођења разумљива је једино, иако наглашавам, да је то у суштини идеја настала у Европи, само у условима Латинске Америке. Латинска Америка је континент са више од двадесет држава, велики континент са великим разликама између држава. Постоје државе које су  углавном европске јер их чини становништво из Немачке, Шпаније, Италије, као Аргентина или Уругвај, док цео андски плато Колумбију, Гватемалу, Сан Салвадор насељавају урођеници. Постоје области у којима урођеници нису дошли у ближи контакт са цивилизацијом и живе по прашумама у изолацији, затим постоји популација Африканаца, која је доспела на континент као робље, то је веома бројна популација.

Све те популације донеле су и свој језик, па је и по питању језика подела велика, службени језик који је најчешће шпански, већина народа тешко разуме. Такви људи разумљиво живе на маргинама друштва јер нису ни у могућности да учествују у јавном животу.

Свим тим популацијама је зајдничко хришћанство, неке су га донеле са собом неке популације су покрштене, углавном  већини је наметнуто. Наметање значи да је на некаkва постејећа веровања, паганског типа, накалемљено хришћанство. Хришћанство самим тим је само спољашње оно није инкултурирано у изворну културу па поред њега живи су пагански обреди. У таквом оквиру људи из цркве у Латинској Америци развија се теологија ослобођења.

Већина, јер теологија ослобођења није јединствена идеја, постоје и делују ауторитети који се одричу марксистичких идеја.  Један од најбољих познаваоца предмета, Батиста Мондин, који налази још код св. Павла спашења под углом ослобођења, поставља смерове политичко-револуцонарни, пасторални и пацифистични. Док у свом делу  Тхеологиес де ла либератион, Мануел Алкала поставља девет смерова од духовнопасторалног, методологичног, социјологични, историјски, политичко, еклезијологично народни, христологични, падагошки и атократични, смер, сви ови смерови имају своје ауторитете, односно идеологе.

Сви они ослањају се на идеје Маркса, Енгелса, Канта, Лењина, Стаљина, Троцког, Бултмана, у основи је зато то европска идеја, имајући у виду да су и творци теологије ослобођења  Густав Гутиернез и Леонардо Боф студирали на европским универзитетима.

Леонард Боф  у Монаку на универзитету којим је управљао Карл Рахнер а Густав Гутернез у Лиону.

Доминантан утицај на теологију ослобођења имају Марx и Енгелс. Енгелс у свом предговору на Марxов рад „ Борба класа у Француској у лето 1845-1851” изједначава младо хришћанство у првим вековима са делатношћу социјалиста. Енгелс хришћамје изједначава са политичком партијом, која од партије бездомовине, међународне, шири се на целу империју и оног момента када задобија присталице у војсци, међу официрима, од подземен делатности која је имала за циљ преврат, постаје довољно снажна да изађе на светло дана. Када су послати да дају заклетву пред паганским боговима они су то одбили и како их Енгелс назива, социјалистима, изнели су свој знак крста на кацигама. Цар Диоклецијан издаје декрет којим забрањује хришћанске ознаке однонсо знак крста и Енгелс ту види индетичност са Забраном црвених марама у Саксонији.

[Zawisza]