Молитва ратника са Цера-Љутомир Рундић

[Милан Ракић]

Двоумио сам се да ли да ову тему покренем у подфоруму "Ваздухопловство" или пак у подфоруму "Књижевност". Ипак, определио сам се за "Књижевност", јер човек о којем ће бити реч овде, иако обједињује ове две уметности (Дааа! И ваздухопловство је једна врста уметности), данас је пензионисани авијатичар и признат књижевник и песник; а његов успех ме је заиста обрадовао...

У организацији Удружења песника Српског завичајног клуба "Слога" из Суботице, на Палићу је одржан 27. Међународни фестивал поезије и песника под називом "Панонски галеб". Е у конкуренцији 1054 аутора из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Велике Британије, Холандије, Канаде,...; и између 3065 приспелих радова, стручни жири је прогласио најбољом и доделио "Златну плакету" Љутомиру Рундићу за песму "Молитва ратника са Цера".

МОЛИТВА РАТНИКА СА ЦЕРА

Од цеви одсеви, хаубице деру!
Таласа се Мачва! На орозу прсти!
Регрут првог позива у рову на Церу,
док целива пушку моли се и крсти.

Молим ти се Боже, усади ми веру,
јер се сенка сумње у очима хвата,
да јуначко име не дам за неверу;
сачувај ми образ и оца и брата.

Помилуј ме грешна, напаћене душе,
не дај да те срџбом икад изневерим;
кад душмани моју дедовину руше,
нек` блаженим срцем злодела им мерим.

Не дозволи да ме заварају тмице,
када свој на своме постојање браним.
Молим ти се да му не гледам у лице,
не дај да убијем, само да га раним.

Ако ова рука и пресуди неком,
ти милошћу својом невиног поштеди,
помози ми да се осећам човеком,
унапред те молим, грех ми исповеди.

Просветли ми душу када будем пао,
покажи јој путе светлости у тмини,
Србији дарујем све што си ми дао,
овај живот голи на дар отаџбини.

А кад оду војске и када све мине,
на надгробној плочи остаће ми име;
да ли ће се неко срамити истине,
или ће се Српство поносити тиме?

Љутомир Рундић Романијски

Љутомир Рундић, аутор ове песме, рођен je у месту Врапци крај Соколца 1. јануара 1959. године. За време дугогодишње летачке каријере, летео је на транспортном авиону Ан-26, обављајући дужност навигатора, са летачким звањем инструктор-навигатор. Остварио је укупан налет од 1878,20 сати, обављајући летачке задатке над територијом наше земље, али и других земаља у Европи, Африци и Азији у току активне војне службе и касније по пензионисању. Службовао је у Пули, Мостару, Краљеву, Нишу и Батајници. Пензионисан је 2006. године у Београду, а од 2011. живи у Лозници. Данас је све више присутан на српској књижевној сцени где се промовисао  као аутор неколико збирки љубавне поезије као и кратких прича и есеја које објављује у више књижевних часописа. Члан  је Књижевног клуба „Караџић“ из Лознице, Књижевне заједнице „Вук Караџић“ из Лознице и члан Књижевног клуба „Луча“ из Власенице.

Од 2013. године, пријемом у Књижевно друштво КиМ и Удружење књижевника Србије стекао је статус књижевника.