(ВИДЕО) Свештеник Вукашин Милићевић- Православље пред изазовима савременог свијета

[Guest]

Предавање одржано у недјељу, 6. марта,2016. године у Културном центру Источно Ново Сарајево у организацији парохије которачке а под покровитељством World Vision-a БиХ.

 

 

 

[Џуманџи]

'Ajmo dislajkovi:

@Iulianus, ako imas vremena, verujem da ce ti biti zanimljivo.  #preporuka

[Iulianus]

Цитат

'Ajmo dislajkovi:

Nažalost neće ih biti, kao što neće biti niti lajkova (mnogo). 

Problem je u nerazmišljanju iliti nefunkcionisanju onoga organa u većini našega pučanstva koji nazivamo mozak (rečenica bez ijednog navodnika). Da je sreće, a nije, ovaj video bi bio "hit" na temi od milošte nazvanoj "Dušekorisni sadržaji". Ali, avaj, ako ga i pogleda neki zaludali (zlo)namernik (i to ne i do samoga kraja!) odmah će da forgetuje šta je zapravo gled`o čim se upusti u lajt teme na koje će da pobegne odavde. 

Drago mi je što gospodin potencira  etos (hrišćanski) u odnosu na etnos, što zaista retko čujem od naših popova jutjubera & ostalih (zaostalih?). Kada sam odlušao prvih deset minuta, pala mi je na pamet sledeća rečenica (znam je napamet, ali ona je iz "pogrešnog" prevoda , tj. iz prevoda Biblije zagrebačkog izdavača, da ne kažem nakladnika, Kršćanske sadašnjosti - napisao sam jednom zašto u taj prevod imam najviše poverenja/`Ajmo dislajkovi/ ) -  

Цитат

...дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници.

Nadam se samo da ako jednom kojim slučajem postane "vlast", to jest episkop ("književnik"), neće morati ili neće biti prisiljen da se "preumi" (ja lično bih najviše voleo da sam u ovome trenutku svedok nekih novih "vetrova" koji duvaju međ` našim klirom i teolozima, pa makar ih je i veoma mali broj - "ne boj se stado malo"). 

Ono što bih mogao da izdvojim iz ovog briljantnog predavanja su sledeće rečenice: 

Цитат

(...)Ljubav funkcioniše samo i jedino na ličnom nivou...nije moguće savršeno voleti u ovome životu, no to ni u kom slučaju ne znači odustati od ljubavi...unutrašnja ograničenja koja se u hrišćanskom predanju nazivaju strastima zadobijaju smisao samo u sopstvenom iščezavanju. Isto tako i u spoljašnjim ograničenjima, a to je u konkretnom slučaju država i ono što ona čini, a to je rat, nalazi smisao samo u sopstvenom iščezavanju...učešće hrišćana u stvarnosti koje se zove država ima smisla samo ukoliko je motivisano nastojanjem da se ta stvarnost prevaziđe i ograniči u tom smislu. Država koja može biti prihvatljiva iz perspektive Novoga zaveta je država organizovana na osnovu načela sopstvenog ograničenja i, čak bih rekao, samonegiranja. Isto važi i za odnos svakog pojedinog hrišćanina prema ratu - kada je neizbežno, a neizbežno je samo kada se mora prihvatiti odgovornost za konkretnog bližnjeg, učešće u ratu se može prihvatiti samo u svrhu negiranja rata kao takvog(...)

***

(@Џуманџи , hvala ti što si mi skrenula pažnju na ovog izuzetnog sveštenika )