О питању вере

[Aleksandar Ciganović]

Човек не може без Бога, ма колико се трудио.Од вајкада је човек веровао у постојање неке „више силе“, али на различите начине..

Људи од почетка своје историје су прво почели да верују у више Богова.Своје Богове упоређивали су са Сунцем, Громом, Кишом и осталим стварима које их окружују, да би се временом вера конкретизовала и прешла из политеистичке и монотеистичке.

       

Данас има велики број религија које проповедају већи број богова, и то углавном индијски спиритуализам(шинтоизам, хиндуизам, брамизам..), док је више заступљена вера у једног Бога(Будизам, Ислам, Католичанство и Православље).

Најпогрешнија је ствар веровати да постоји „Нешто“, или нека „виша сила“ како то људи данас говоре.

      

Морамо знати у шта верујемо јер нас то одређује у животу. Православна вера пружа много снаге и даје утеху у тренуцима у којима нам је најтеже. Она проповеда идеју о постојању Царства небеског за које се боримо и зато живот за нас православне има смисла!

Многи хришћански светитељи су изгубили живот ради своје вере, али нису се ње одрекли. Вера није само она која се сведочи речима, као што многи данас раде, али веру треба доказати и својим делима. Та вера није само обична идеја, и принцип који се не може остварити, него та вера представља наше схватање живота уопште и ми би требали цео свој живот окренути у том правцу.

Овде се треба чувати и „верске нетолеранције“,јел се не сме дозволити искључивост. Све религије трагају за „просветљењем“ и дају нам упуства о достизању срећног живота и живота у благостању. Али неће наша вера бити већа ако понизимо туђу, и то је битно напоменути.

        Није тешко постићи срећу у животу ако будемо стишавали своје страсти, јачали свест и разум, развијали врлине у себи, а чували се греха и свега оног што доноси овај живот, а усредсредили се на чињење добрих дела.Треба да познајемо своју веру и држимо се ње, али да будемо и отворени према другим религијама и имати добре односе са свим људима без обзира којој вери или раси да припадају! А шта је то грех и како да знам да ли грешим?Најбоље мерило је сопствена савест.

         Неко може да греши много а да се уопште не осећа упрљаним на било који начин, а неко чим мало згреши одмах се осећа као да је крив за цео свет. Треба поштовати заповести Божије, постити и све остало добро чинити у славу Божију. Најважније је да чистимо своје срце од свих лоших и рђавих помисли, а такође и своју савест.

        Треба да избегнемо сваку генерализацију и дељење и гледамо на човека као биће које је Бог створио са разним врлинама и манама, а не као припадника одређене вере или политичке идеологије, јер не мора да значи да ако се неко представља као припадник одређене вере да стоји иза свега тога и поштује баш све што његова вера и обичајност налажу, јер данас је мали број истинских верника.

        Човек је од Бога створен да управља творевином, и Бог га је наградио разумом, а тај исти човек данас се одриче Бога и изјашњава се као атеиста! Данас је модерно тако се изјашњавати и прихватати све вредности које се пропагирају на Западу а тотално су погрешне(легализација марихуане, проституције, хомосексуализма, итд).

       Модеран човек на нашу православну веру гледа као на неку обичајност наслеђену од наших предака, а којих се обичаја и ми данас држимо, а скроз је другачије. Наша вера није део народног фолклора, наша вера је жива већ 2000 година, а живеће и даље.

Лепо је што наши људи мисли да ако оду пар пута у Цркву годишње, и позову свештеника само за славу да су све решили, али то није Православље. Православље је жива вера у Господа Исуса Христа, а прави Православац је онај човек који редовно пости, причешћу је се и присуствује светој литургији недељом и празницима.

       Таквом човеку нису потребне никакве тетоваже или знамења у погледу крста, или појединих светитеља како би доказао своју побожност. Он своју веру чува у свом срцу, а доказује је својим присуством у цркви и узимањем у себе Тела и Крви Исуса Христа у виду хлеба и вина(Т.ј причешћивањем)!

Данас многи људи погрешно верују да ће црвени кончић спасити новорођено дете од утицаја злих сила, а много је лакше, лепше и практичније дете крстити и купити му бројаницу и знати да смо добро урадили.

       Живот чине мале ствари а велике идеје!

       Ослушкујмо своје срце, трудимо се да исправно поступамо и знаћемо да смо на правом путу.Најбољи ће бити онај човек који помогне највећем броју људи и који буде служио свима.  Није лако бити човек, али је узвишено.

Морамо знати да све оно до чега се тешко стиже има своју вредност, па тако и пут ка нашем усавршавању. Зато наставимо да чинимо добра дела,волимо Бога и људе око себе!