Милан Ракић Написано Јул 1, 2016 Пријави Подели Написано Јул 1, 2016 На данашњи дан пре једног века, 1. јула 1916. године, на аеродрому Микра код Солуна, наредбом Штаба Врховне команде српске војске број 13186, формирана је Аеропланска радионица као подршка за техничко одржавање и ремонт ваздухоплова Српске авијације на Солунском фронту. Након Првог светског рата, Аеропланска радионица прелази у Нови Сад, где је формирана велика радионица у оквиру авијацијске базе. Радионица се у саставу српског ваздухопловства 1924. године трансформише у Ваздухопловнотехнички завод. 1949. године Ваздухопловнотехнички завод прераста у Ваздухопловни технички ремонтни завод „Јастреб“ у коме се обавља ремонт ваздухоплова и ваздухопловне опреме. Исте године у Кнежевцу формирана је радионица за ремонт ваздухопловних мотора која 1952. године добија назив Ваздухопловнотехнички ремонтни завод „Мома Станојловић“. Пресељењем на садашњу локацију заводи „Јастреб“ и „Мома Станојловић“ трансформишу се у Ваздухопловнотехнички ремонтни завод „Београд“ који 1976. добија назив који и данас носи - Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“, по народном хероју Момчилу Моми Станојловићу, поручнику пилоту ЈКВ, који је погинуо на Сутјесци 1943. годдине као заменик команданта Треће ударне санџачке бригаде. Данас је ВЗ "Мома Станојловић" једина установа у нашој војсци, оспособљена за ремонт широке палете НВО који с у употреби у нашем РВ и ПВО. Поред ремонта свих ваздухоплова, хеликоптера и авионских мотора у употреби у нашој авијацији, стручњаци из Завода ремонтују и ваздухопловно наоружање и опрему, средства везе, електронску и фото опрему, ракетне системе,... Освојена је производња за многе резервне делове из процеса ремонта летелица, фрикционе елементе, измењиваче топллоте, гумено-заптивни материјал, делове од композитних материјала,... Поред послова ремонта и производње за потребе војске, Завод је и овлашћена метролошка лабораторија и оспособљен је за пружање услуге баждарења широког спектра уређаја и мерне опреме за потребе и трећих лица ван Војске Србије. Један део своје војничке и летачке каријере сам провео и пензију остварио у овој установи наше војске. Поносан што сам био део готово петине постојања ВЗ "Мома" и овим путем свим колегама, старешинама и цивилним лицима на служби у "Моми" честитам први век постојања са жељом да и у овим тешким тренуцима за нашу авијацију истрају у труду за постизањем врхунских резултата у раду, без обзира на околности... Живели! АлександраВ је реаговао/ла на ово 1 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Јул 1, 2016 Аутор Пријави Подели Написано Јул 1, 2016 Свечаном академијом у Југословенском драмском позоришту синоћ је Ваздухополовни завод "Мома Станојловић" обележио век постојања. Свечаности су присуствовали начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, државни секретар Ненад Нерић, заменик начелника Генералштаба генерал-потпуковник Јовица Драганић, високи представници Министарства одбране и Војске Србије, као и гости и сарадници Завода. Поводом стогодишњице постојања, директору Завода Мома Станојловић, пуковнику Деспоту Јанковићу, генерал Љубиша Диковић уручио је Плакету Војске Србије. Честитајући му јубилеј, начелник Генералштаба је истакао да је задатак Завода да увек буде у функцији слободног неба Србије и безбедног неба света. - Пре сто година рођен је и часни српски официр Момчило Станојловић, народни херој и јунак. Понекад је тешко, знам, али и данас нам требају хероји, као и јунаци, али јунаца рада и реда, војничке части и дисциплине, рекао је генерал Диковић који је свим запосленима у Заводу пожелео успех и срећу. Подсећајући присутне да је на истом месту пре три године обележен век српског ваздухопловства, директор Завода Мома Станојловић, пуковник Деспот Јанковић истакао је да је пре једног века Српска војска на Солунском фронту почела самостално да оправља и ремонтује ваздухоплове. - Био је то пре свега технолошки искорак нације која се још увек борила са заостајањем изазваним вишевековном турском владавином, рекао је Јанковић и додао да је напредак ваздухопловства морао бити праћен и развојем капацитета за оправку и ремонта летелица, те да је од тада до данас, у радионицама, чију традицију наставља данашњи Завод, на поправци и ремонту била десетина типова ваздухоплова које су обављале генерације инжењера техничара и мајстора различитих образовних профила. Он је додао да напредак, чији је први корак направљен на Солунском фронту, није прекидан до данас без обзира на промене граница и идеолошких система као и изазове. - Упркос причињеној штети током бомбардовање 1999. године, успели смо да сачувамо људе и успешно смо обновили технолошки процесс, а без обзира на све успоне и падове, императив запослених био је и остао безбедност летења, те за време постојања садашњег Завода, није забележен ниједан ваздухопловни удес као последица неквалитетно извршеног ремонта и оправке. Пуковник Јанковић је истакао да и данас, свесни економских ограничења, без страха гледају у будућност уверени у нераскидиву везу ваздухопловства и њиховог Завода. - Да би ова веза опстала неопходно је примити нове људе и послати их на обуку, опремити Завод, увести нове технологије и остварити што приснију сарадњу са великим светским компанијама у овој области, рекао је директор Јанковић. Током пригодног програма, након званичног дела свечане академије, у коме је учествовао и Уметнички ансамбл Министарства одбране Станислав Бинички и хор Архангел, премијерно је одиграна позоришна представа која кроз неколико слика прати историјат Завода и српског војног ваздухопловства, са Небојшом Дугалићем у главној улози. МОРС АлександраВ је реаговао/ла на ово 1 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Јул 1, 2016 Аутор Пријави Подели Написано Јул 1, 2016 Дан Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“ – 1. јул, и век од оснивања Аеропланске радионице на Крфу, обележен је данас у Батајници. Осим представника Министарства одбране и Војске Србије, представника предузећа и пословних сарадника, као и запослених у Заводу, свечаности је присуствовао и командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак. Он је истакао да „од када се сан о летењу почео претварати у стварност, људи су са дивљењем и страхопоштовањем гледали све што се дешава на небу“. - Слава је неретко припадала људима који управљају челичним птицама, иако сви који се баве летењем врло добро знају да би се без исправне и припремљене технике сан о летењу врло брзо распршио. Ви сте поштено, одговорно и професионално обављали своје радне задатке, извлачили максимум из онога што вам је било на располагању, а понекад сте чинили и више од тога, због чега вас похваљујем и истичем као пример, поручио је генерал Живак запосленима. Директор Ваздухопловног завода пуковник Деспот Јанковић подсетио је присутне да је прошло сто година од када је Аеропланска радионица „развила нит индустријског развоја српске авијатике и тиме уткала пут на којем је исписана историја Завода“. - Знајући у каквим условима су начињени пионирски кораци наше службе из 1916. године и дубоко свесни економских ограничења актуелног тренутка, ми без страха гледамо у будућност уверени у нераскидиву везу нашег ваздухопловства и његовог ремонтног завода, рекао је пуковник Јанковић. После званичног обраћања команданта, додељене су стимулативне мере и уручене награде истакнутим појединцима колектива и захвалнице пословним сарадницима. Поводом јубилеја, синоћ је у Југословенском драмском позоришту одржана Свечана академија којој су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Ненад Нерић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представници Министарства одбране и Војске Србије и бројни сарадници Завода. МОРС АлександраВ је реаговао/ла на ово 1 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
kordun Написано Јул 1, 2016 Пријави Подели Написано Јул 1, 2016 9 hours ago, Милан Ракић рече по народном хероју Момчилу Моми Станојловићу, поручнику пилоту ЈКВ, који је погинуо на Сутјесци 1943. годдине као заменик команданта Треће ударне санџачке бригаде. pod cijom komandom je bila ta brigada, jel save kovacevica, jesu to oni sto su zrtvovani? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Јул 1, 2016 Аутор Пријави Подели Написано Јул 1, 2016 17 minutes ago, kordun рече pod cijom komandom je bila ta brigada, jel save kovacevica, jesu to oni sto su zrtvovani? Mislim da jeste. Močilo je poginuo istog dana i blizu mesta gde i komandant Sava. kordun је реаговао/ла на ово 1 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука