Срећа прати храбре

[Милан Ракић]

Деценијама су у борбеној авијацији стваране процедуре у поступцима у техничкој и летачкој служби, све у циљу да би се избегли пропусти и превиди који би угрозили безбедност посада авиона и летeлица.

Пилоти ловци на стајанци пред полетање. 

 

Но и поред свих мера догађали су се ванредни догађаји и удеси и то са најтежим последицама.

Најчешћи пропусти који су мени познати из мог тридесетогодишњег летачког стажа били су слетање без извученог стајног трапа, при чему су се догађали пожари, незабрављивање кабине, прекид довода горива у мотор због неблаговременог укључења пуних резервоара и неки други пропусти које су чинили пилоти у управљању авионом и експлоатацији уређаја и опреме.

 Пилоти и механичари на стајанци МиГ-21. Извор за фото: http://zeljava-lybi.com/forum/viewtopic.php?f=50&t=2733

 

И ВТС (ваздухопловно техничка служба) има велики утицај на безбедност летења, па евентуалне грешке те службе имале су тешке последице.

Ознака за униформу старешине ВТС-а

Најкарактеристичнија грешка ВТС десила се у базиДивуље код Сплита крајем осамдесетих, када је при покушају пробног лета уништен најмодернији противподморнички хеликоптер Ми-14, при чему је било страдалих и повређених лица. Комисија је установила да су полуге и сајле команди лета биле обратно повезане после неких радова ВТС-е при чему је хеликоптер неконтролисано реаговао.

Хеликоптер Ми-14. Извор за фото: http://www.paluba.info/smf/

 

Овог пута испричаћу вам причу из летачког живота једног пилота ловачке авијације и о једном МиГ-у који је завршио свој летачки век у сремском пољу кукуруза.

МиГ-21 на стајанци. Извор за фото: 

http://tangosix.rs/2015/11/06/letacke-price-suada-hamzica-posebni-letovi-na-zadacima-rti/

Догађај је прилично тешко описати како би свима било јасно шта се тачно дешавало у лету живота, капетана I класе Бајић Љубомира.

Овај ванредни случај обилује низом срећних и уједно несрећних околности, необичних одлука и решења, тако да је можда у светским размерама преседан.

Формација МиГ-21 ЈРВ у лету. Извор за фото: 

http://tangosix.rs/2015/19/10/takmicenje-najboljih-pilota-sfrj-dan-kad-su-se-suocili-najbolji/

Било је то 27. јуна 1974. године у дану за ЕТВ (ескадрилска тактичка вежба)128.лае (лоавчка авијацијска ескадрила) на аеродрому Батајница. Капетан I клaсе Бајић долази на авион МиГ-21(НЛ) двосед са задатком да изврши прелет са аеродрома Батајница на аеродром Лађевци, где су већ пре њега слетели командир ескадриле Мирчетић и други  пилоти јединице.

Пошто је примио рапорт од авиомеханичара заменик командира ескадриле капетан I класе Бајић врши предполетни преглед авиона и чини пропуст на једној позицији, касније се испоставило замало кобној. Није преконтролисао другу кабину авиона јер на лет у двоседу иде сам.

Пилот и механичар на МиГ-21 пред полетање. Извор за фото: 

http://zeljava-lybi.com/forum/

 

Сви који су руководили и командовали летачким јединицама знају колико су друге нелетачке обавезе реметиле пажњу, посвећеност летењу и концентрацију, тако да је само велико летачко искуство командира и заменика, чувало од превида и грешака у управљану ваздухопловом и коришћењу инсталација уређаја и опреме на авиону.

Дакле, када се иде самостално на двоседу, у процедури предполетног прегледа авиона обавезно се врши и преглед погледом у другу кабину како би се пилот уверио да су седишне везе учвршћене, прекидачи и инструменти како је прописано, а кабина забрављена. Овога пута, вероватно због вежбовне ужурбаности и несвакидашњег задатка, пилот капетан I класе Бајић не врши проверу задње пилотске кабине, рачунајући да је искусни авиомеханичар који га је дочекао, потпуно припремио авион за лет. Иначе, у РВ и ПВО посебно се неговао однос техничара и пилота ради максималног међусобног поверења.

Преглед пред полетање. Извор за фото: 

http://tangosix.rs/2015/02/11/istorija-domace-upotrebe-lovca-presretaca-mig-21/

 

Покретање мотора и полетање протиче уобичајено без икаквих проблема, као и увлачење стајног трапа и закрилаца. Драма настаје у тренутку тзв. растерећења мотора или, како би сви читаоци разумели, одузимањa гаса са „пуног“ на „мањи“ који је потребан за даљи лет. Овога пута ручица снаге мотора (гаса) остала је неумољиво непомична. Авион убрзава и одједном се претвара у подивљалу звер.

МиГ-21 у конфигурацији за слетање. Извор за фото: 

http://forums.airbase.ru/2015/11/t10618--fotografii-mig-21.5324.html

 

Пилот Бајић се налази у чуду али се брзо прибрао, извлачи стајни трап, ваздушне кочнице и закрилца како би смањио брзину и колико толико спречио даље убрзање авиона. Преко радио-станице јавља АКЛ-у о ситуацији у којој се нашао и кружи у аеродромској зони размишљајући како изаћи из овако тешког стања и вратити себе и авион на мајчицу земљу. Форсаж је искључио прекидачем, али сви покушаји да смањи максималну снагу мотора остали су безуспешни.

МиГ-21НЛ (двосед). Извор за фото: 

http://pzlwksmedia.deviantart.com/art/Mig-21-UM-Cockpit-203474478

 

Да би схватили шта се заправо десило враћамо се на предполетни преглед задње кабине који није извршен. На ручици гаса у другој кабини авиона МиГ-21 постоји полугица која личи на кашику, па су је у жаргону пилоти тако и звали.

Ручица гаса МиГ-21. Извор за фото: 

http://i1002.photobucket.com/albums/af150/buzz973/mig-21/6656080f2c5c8dd1638ded749d03a8d4_zpsc91b4f60.jpg

 

Она је имала одређену улогу код рада са снагом мотора, а давала је и могућност да наставник са њом одузме предњој кабини рад са снагом мотора (гасом). Када на лет иде само један члан посаде „кашика“ се жичаним осигурачем фиксира у одређеном положају што овога пута није учињено од стране авиомеханичара, а пилот је пропустио да то преконтролише.Постојала је теоретска могућност да неосигурана кашика падне и забрави ручицу гаса, што се овога пута десило захваљујући писти бр. 1 на а. Батајница која је у то време била од бетонских елемената са израженим размацима-фугнама, које су на брзинама са којима је полетао МиГ-21 (300 км/ч и више) изазивале велике трешње које су обориле поменуту кашику у опасан положај.

Ручица гаса са "кашиком". Извор за фото: 

http://www.sgvavia.ru/forum/105-462-1

 

Пошто је кружио у аеродромској зони трошећи гориво и размишљајући шта да уради, закључио је да се слетање на аеродром не може извршити са брзином 550-600 км/ч колико је авион одржавао и поред извучене конфигурације. Са АКЛ-а се огласио и летачки старешина из команде 204. лап-а и саветовао капетану Бајићу да оде у рејон  Делиблатске пешчаре, усмери авион како би пао у исту  и изврши катапултирање, како ми кажемо, искакање из авиона.

Уследиле су историјске речи пилота Бајића: „Не могу, жао ми авиона!“

Иначе одлуке пилота су неприкосновене тако да је последња реч његова.Одлучио је да кружи изнад аеродрома са прорачуном да се у последњем кругу мотор угаси због истрошеног горива и он се докопа писте и тако спаси себе и авион. То је била преамбициозна одлука, јер су у авиону горивомери баждарени да мере и показују веће количине горива, а најмањи подеок је 60 литара. И куцнуо је час да се план оствари. Пилот Бајић улази у последњи круг са око 100 литара горива и од правца Панчева улази преко даљњег РФР ЕК у правац писте бр. 1 у 310 степени.

Вожење до ПСС. Извор за фото: http://tangosix.rs/2015/02/11/istorija-domace-upotrebe-lovca-presretaca-mig-21/

 

На први поглед изгледало је да се ствари добро развијају. Међутим, како то обично бива у авијацији, изненада и у трену ситуација се драматично променила. Угасио се мотор много пре очекиваног места. На висини од око 250 м настаје потпуна тишина. Сада је пилоту остала само једна могућност, да усмери авион у најповољнијем правцу, користећи брзину коју је стекао док је мотор радио и изврши слетање на терен испод авиона. Успева да изврши заокрет за читавих 100 степени и избегне могућност, да слети у правцу пута Батајница-Бановци и доводи авион паралелно са истим и пред приземљење у житно поље узвикује преко радио-станице „Живела Југославија!“ и додаје после краће паузе „…и СССР!“.

Илустрација, Југославија-СССР

 

Мени је рекао да је био сигуран да ће погинути па је зато узвикивао пароле…

Искрено ми је такође саопштио да није смео да се одлучи на искакање јер га је обузела сумња у могућност да катапултирање не успе. Поновни повратак на мајчицу земљу био је врло успешан. Слетео је на поље са житом и после протрчаног извесног простора са 300 км/ч улеће у њиву са кукурузом где је терен изразито нераван, испресецан дубоким браздама, што доводи до наглог кочења и поскакивања, да би се драма завршила превртањем авиона на леђа.

Илустрација, удес МиГ-21 индијског РВ у Џаландахару 2002. године. Извор за фото: 

http://www.warbirdsofindia.com/Crashes/crdetails.php?crno=623

 

Био је то тек трећи случај слетања са авионом МиГ-21 у свету на неприпремљен терен. Пре нашег Баје то су учинила два руска аса који су били и космонаути. Интересантно је да се авион на крају набио на нос и пар секунди изгледао као неки споменик, клатећи се, да би се на крају срушио на леђа при чему се ломи поклопац кабине и омогућује пилоту да неповређен изађе кроз настали отвор.

Свако принудно слетање са било којим авионом је драма за себе, а посебно са МиГ-ом, јер је то авион малих крила без финесе, тежак и брз за неравне терене.Са њим теорија не обрађује могућност принудног слетања, ван аеродрома. На почетку сам рекао да је догађај  обиловао низом околности, а један од срећних је и рејон у којем се ВД десио. Сви други аеродроми су у далеко неповољнијој конфигурацији терена, тако да би последице биле много веће. И престанак рада мотора десио се на добром месту, а то је могло бити далеко неповољније. Требало је  заиста имати пуно среће без које ни у каквом озбиљном послу нема успеха.

 

Ако се изузму безбедњаци који су га саслушавали и замерили на другом делу пароле „и СССР!, других последица није било. Капетан Бајић је остварио завидну војничку каријеру са чином генерала, па као пензионер живи са породицом у Београду.

Драгослав Спасојевић/Милан Ракић

 

[Guest]

Твоје теме прво аминујем па читам

 

[Милан Ракић]

17 minutes ago, R2D2 рече

Твоје теме прво аминујем па читам

 

Незахвално је да `убирам ловорике`преносећи овде искуства старијих колега...

Хвала свакако, а ово је иначе једна од `најмоћнијих` прича из повијести нашег РВ. Ето нпр., ја сам ју у назнакама чуо пре четврт века, јер је "мантра": "Живела Југославија! ...и СССР!", била баш онако да кажем `симпатична`... А онда ето, путеви Господњи нас "спојише" и Баја нам описа укратко како је било. 

Иначе, шалу на страну, МиГ-21 заиста није летелица која може да "планира"...

Урбане легенде кажу (и доказало се) да су се рецимо у 98. пуку на Лађевцима дешавали откази на Галебовима Г-2, типа отказао мотор над Трстеником, али је пилот без већих проблема успевао да изманеврише на а. Лађевци... Али је Галеб имао тзв. "добру финесу крила"

МиГ-21, "летећа ракета" је управо био то, летелица-ракета, предвиђена да лети два пута брже од звука. И ако нема ту брзину, "претварала се" у ај` да не кажем "пањ", али летеће "дебло" свакако...

И овај Бајин маневар и улетање у борчанске курузе је самим тим вреднији.

На крају, замислите да улетите у њиву кукуруза са 300 км/ч брзине... 

И останете живи! И пре тога узвикнете пароле...

Добро, не мора СФРЈ и СССР, али "може" Србија... И...

Вучић ил` Краљ, при тој брзини-свеједно је