Fenome Đorđe Vukadinović

[коЖељ њацИ]

 

[коЖељ њацИ]

ЂОРЂЕ ЈЕ ВИДЕО СКУПШТИНУ

5. маја 2016. Владимир Ђукановић Оставите коментар

После покушаја преваре да је припадник влашке националне мањине, Ђорђе Вукадиновић је успео коначно да се домогне скупштинске клупе. Сада ваљда као Србин. Додуше, није ни битно. Дочекао је Ђорђе да се на гузове умува у парламент и да наплати своја иначе претплаћена истраживања која је радио из фотеље. Ваљда му је било мука да једе пасуљ и купус у „Грмечу“ или „Мадери“, у зависности где му је ко од оних што су текстове наручивали плаћао ручкове, те је Ђорђе свој нескривени таленат да буде политичар одлучио да изрази кроз парламент. На срећу њега и конобара у скупштинском ресторану. С обзиром да је схватио како ће свој научни рад свести на доживотног асистента, Ђорђе је науку баталио. Исплативије је да газда Мишко одреши кесу и да у „Времену“ објављује лажна истраживања или, још боље, да рекетира државна предузећа као што је то радио у Тадићево време тако што су му великодушни директори у Тадићевом систему по налогу режима плаћали да ради непостојећа истраживања тржишта преко Нове српске политичке мисли, чиме је Ђорђе ничим изазван обезбедио себи врхунску егзистенцију да живи као бубрег у лоју, а за узврат он је Тадићу, а посебно тада Вуку Јеремићу, писао наручена политичка истраживања.

Но, то је све прошлост. Похвално је што Ђорђе гледа у будућност. Проблем је што гледа у будућност искључиво за себе да се окористи, а за државу ко мари. Тренутно газда Мишко добро плаћа, а Ђорђе штанцује и штанцује текстове за „Време“. Радећи на себи и служећи својим послодавцима, Ђорђе Влах се домогао и парламента. Оно што је смејурија је чињеница да је на листи у заглављу „занимање“ написао да је аналитичар. Било би лепо да нам каже где се завршава школа за аналитичаре и како се стиче то звање, а свакако би било сјајно да нам додатно појасни шта значи термин „независни аналитичар“ како је за себе увек истицао, па чак и сада када се нашао на посланичкој листи ДСС-Двери. Тешко је, готово немогуће, замислити да независну политичку анализу за изборе може да уради човек који се налази на посланичкој листи као кандидат, јер у цивилизованом свету то се зове конфликт интереса, али код Ђорђа тај проблем не постоји. А, ни код газда Мишка.

Читајући последњу анализу независног Ђорђа Влаха у којој се својски упиње да кроз своје дневничко писаније о изборима покаже да је заправо СНС поражена, а да је његова коалиција која је за длаку ушла у парламент и тиме Ђорђу омогућила да се преједа у скупштинском ресторану заправо победник, ипак бих му на нечем и захвалио. Макар је био искрен у признању да се родила нова уједињена опозиција, односно нови ДОС. Хвала му на томе, јер добро је да народ зна да су Бојан Пајтић, Борис Тадић, Чедомир Јовановић, Бошко Обрадовић, Санда Рашковић Ивић, као и Ђорђе Влах са свима њима, заправо једна те иста странка. Једини јој је програм рушење Вучића. То је Ђорђе Вукадиновић готово недвосмислено написао у „Времену“ и то је поштено. Проблем је што у својој мржњи према Вучићу Ђорђе Вукадиновић замагљује оне своје ђозлуке и не види даље од носа. Заправо, поглед му сеже само до скупштинског ресторана и Мишковог буђелара. Даље Ђорђа Влаха и не интересује, јер он је свој политички сан остварио- домогао се посланичког места. И Ђорђе је видео Скупштину.

П.С. Пошто се Ђорђе Влах стално жали како влада цензура у медијима, а он пише колумну у „Политици“ као добар дан баш у таквој цензури и диктатури, молим Љиљу Смајловић да Ђорђу не ускрати писање колумни. Добро је да народ увек види тај друштвени феномен како један независни члан странке и то опозиционе може да пише текстове кроз свој страначки независни поглед у тако охолој диктатури и цензури. Да није смешно, било би тужно.

http://vladimirdjukanovic.com/2016/05/05/djordje-je-video-skupstinu/