Протојереј Драгослав Ћорковић:Беседа на пету недељу поста – Глувна

[Guest]

Драга браћо и сестре,

            Када чујемо благе речи светог Јеванђеља, те речи нас некако погураше са наше статичности и обмањености у времену, као да нас те речи покренуше ка нечем новоме, нечем будућем, ка неком новом животу и новом циљу.
Чујмо неке реченице поново: „…и осудиће га на смрт и предаће га незнабошцима. И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и трећи дан устаће“; „Него који хоће да буде већи међу вама, тај нека вам служи“; „И који хоће први међу вама да буде, тај нека да буде свима слуга“; И у Јеванђељу по Луки: „Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.“
            Драга браћо и сестре, ево пута ка првенству у овоме свету, оном првенству које је стварно битно и истинито пред Богом али и пред народом. Како постати велики пред Богом и велики пред народом? Постижемо то тако, угледајући се на самог Господа Исуса Христа! Господ и Бог наш Исус Христос није дошао да му служе, него да душу своју да у откуп за многе“ (Мк 10,45).
            Да ли су те речи остале некако у прошлости и на папиру забележене, или те речи и дан-данас нам показују пут истине, пут правде, пут љубави, пут ка спасењу и пут ка вечности? Понекад, драга браћо и сестре, имам осећај да се и једна друга јеванђељска изрека незапажено понавља и међу нама, православним хришћанима, а то је порука која гласи: „Ко има уши да чује, нека чује!“ Понекад имам осећај, да и ми данас чујемо, и то не први пут ове јеванђељске поуке и поруке, а некако као да их не чујемо - шта се мења у нама? Речи Христове никад нису снисходљиве свим слушаоцима, него оне су за пољуљане и грешнике увек неугодне, како тада пре скоро две хиљаде година, тако и дан-данас. Да ли као проповедници и тумачи јеванђеља да тумачимо речи тако, што ће вас задовољити, ошамутити, смирити, али вам и дати неку лажну сигурност? Или ћемо проповедати отворено, директно, неугодно, али са истином у истини Христовој, која ће вам можда отворити ум и очи, да сагледате стварну истину живота у овом свету? А шта је истина? Истина је једини пут ка вашем спасењу, једини пут ка вечности у вечности. Истина је, да је сам Господ Бог сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек. И који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; и који је Васкрсао у трећи дан по писму; тај Христос, који заиста и дан-данас служи људима и нама свима да нас спасе – од кога? Од греха!

Драга браћо и сестре, грех је оно што нас чини недостојним благодати Светог Причешћа, грех је оно што нас је учинило смртним и који нас води у вечну смрт. Господ Бог и Спаситељ Исус Христос је беспримеран пример смирења, и служења ближњима, и понижења и служења људима. Сва његова служба ништа није друго него вађење човека из овог глиба смрти и греха до самог престола Божанског. Какве нас је затекао тада пре две хиљаде година и какве нас затиче и дан-данас, драга браћо и сестре? Прошле недеље смо чули и његове речи упозорења које су гласиле: „ О роде неверни, докле ћу са вама бити?“ Да ли су те речи,  уздрмавајуће речи његовог разочарења због нашег свесног одбијања благодати Светога Духа, одбијања духовног живота за вечност и у вечности, одбијање сједињења са самим Богом. Знајте да нас сам Господ Бог посматра, не само нас, него сву браћу и сестре, оне који живе са Богом и оне који живе без Бога и без вере. Посматра нас он, који је створио човека и жену, он који је Извор доброте, Творац васионе и васељене, Творац свега видљивог и невидљивог, Алфа и Омега, који нам је опростивши прародитељски грех и непослушност, дао наду и излаз из наше грешности и вечне смрти, ка нашем савршенству и ка вечности. Он нас и дан-данас посматра, а кад нас посматра шта види? Шта види у нашим мислима, нашим срцима, нашим делима и одлукама? Шта види у вама и шта види у мени недостојном слузи? Које покајничке молитве уздижемо ка небеском Богу Оцу? Како се опходимо према брату и сестри, према сваком бићу људском, који је створен по лику и подобију Божијом? Да ли се кајемо за грехе наше, као она грешница, која је угледавши Господа, сагледала своје грехе и испунила своју бит толиком љубављу и која се истински покајала за своје велике грехе, како рече Господ! Бог се више радује једном грешнику, који се искрено и у дубини душе покаје, него једном праведнику, јер је такав већ у његовој благодати. Због свих грешника у прошлости и свих грешника у будућности, сам Господ Бог је сишао с небеса и разапет на животворном Крсту пролио је пресвету своју Крв, само да грешника спасе од греха. Како се опходимо са том страшном стварношћу да је Син Божији положио живот свој за све нас? Како се опходимо са оном речима са којим нас поучава како да се опходимо једни с другима?
Са речима наде: „Ако можеш веровати, јер је све могуће ономе, који верује“, сам Христос Спаситељ, оснажује онога који осећа своју слабост. Оснажује нас да не посустајемо, него да истрајемо на путу и циљу духовног живота, да се достојно и праведно сјединимо са самим Богом кроз Свету Тајну Евхаристије, часним Телом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, на отпуштење грехова и на живот вечни. Амин.
Да би благодат свете Тајне донела плода, неопходна је наша сарадња!
Без те сарадње, благодат Божија остаје неделотворна у човеку.
Стога је човек позван да уложи све своје снаге и да сарађује са благодаћу Божијом ради обновљења и обожења. Како то првенствено чинити? Спознањем свога греха, истинским покајањем, избегавањем греха и упражњавањем врлине! Ко хоће да буде први међу вама нека буде свима слуга! Та врлина у љубави је једна од највећих врлина људских. Само она врлина да човек положи живот свој за брата или сестру своју или да положи живот свој за Христа, је можда већа од те врлине. А супротност од врлине је грех! Кроз грех одбијамо Божију благодат и Бог окреће своје лице од нас, како каже свети Јован Златоусти. - А покајање је у стању да човека очисти од сваког греха. Само, ако је оно истинито и потпуно! Грчка реч за покајање је μετάνοια (метанија је за нас позната као израз за поклоњење или поклон Богу) али метанија има много шире значење. Μετάνοια значи не само покајање, него философски изражава и израз за унутрашњи преокрет, за промену свести, за стицање новог погледа на стварност и за свет. Покајање као преокрет у животу, као преокрет да стари и грешан човек умире, да би васкрсао и оживео нови човек. Сад кад то знамо, и кад се сетимо молитве пред свето причешће, како је сад схватамо и примамо к срцу и у души? Та молитва  почиње: „Верујем Господе и исповедам да си ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотична и нехотична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни. Амин!“ Сада је време да схватимо истину, да у души и у срцу своме разумемо оно, што је за нас до сада било несхватљиво, и да тако дирнути Божијом истином, са сузама да говоримо: „Верујем, Господе и исповедам!“

             Драга браћо и сестре, не дајмо да неискреним покајањем још више оптеретимо теретом душу нашу! Не можемо да преваримо Бога лицемерним и неискреним покајањем! Каква је корист човеку, ако Богу исповеди грехе своје, причести се и обећа да више неће чинити грешна дела, а затим оде и заборавивши обећање самом Богу, учини још већи грех? Неискрена „жртва је безбожничка гадост Господу, а молитва праведних угодна му је“ (Приче Сол. 15,8). Драга браћо и сестре, срамота пред Свевишњим Богом је грешити, а није срамота покајати се! Господ Бог вас позива да олакшате душу вашу и да се растеретите греха који вас оптерећује, и тако очишћени да се неосуђено причестите пречистим Тајнама на отпуштење грехова и на живот вечни.

            Драга браћо и сестре, нема другог начина и решења да се растеретите и да очистите душе ваше, него кроз покајање, и да достојно примите и сједините са самим Богом! Позвани смо на вечну гозбу и на спасење, а Господ Бог не повлачи обећање своје! То обећање кроз Христа је уједно сигурност и наше смирење, да стрпљиво истрајемо на том духовном путу, пуног искушења.

            Нека благи и милостиви Господ Бог опрости грехе наше које исповедисмо, да очишћени истинским покајањем, да с љубављу и са службом Богу преко служења и службе ближњима и са добрим делима истрајемо, да доживимо праву метанију и неопходан унутрашњи преокрет, да задобијемо живот вечни и да смерно и смирено дочекамо и прославимо празник над празницима, његово тродневно Васкрсење. Амин!