Миша Којић-писмо Владимиру Димитријевићу: Потребни су oдговори, а не бусија иза имена

[коЖељ њацИ]

Потребни су oдговори, а не бусија иза имена
Поштовани Владимире,
дуго се чекало на твоју реч о дешавању у бившем покрету Двери. Бар сам ја чекао. И када сам ти слао нацрт новог статута јуна 2015. да се увериш о намери Бошка Обрадовића и Срђана Нога да насилном приватизацијом покрета разбију све што је мукотрпно стварано - очекивао сам да ћеш се јавити.

 

Када уместо слогана „Ми нисмо партија - ми смо породица“ добисмо 106. партију без примера у Србији по овлашћењима председника, а теза „Србија је уморна од лидера“ постаде празна прича јер неприкосновени „породични“ лидер постаде алфа и омега исте партије, могао си се јавити.

И када си добио сазнања да Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић организованом и систематском преваром продају књиге Дверјанима за рачун своје приватне компаније, издавачке куће Катена Мунди, и пуне џепове, очекивао сам да ћеш се јавити. Ћутање им је дало крила: Нешићу да крузером плови по Медитерану, а Обрадовићу да обилази светске континенте.

И када је почео прогон неистомишљеника који нису хтели да полтронишу новом господару из Чачка - од Новог Сада преко Београда до Прибоја и Ћуприје, постављањем и телохранитеља на врата сала за састанке, очекивао сам твој глас.
Када су истерани чланови старешинства Радован и Данило Тврдишић и Владан Глишић, и када је престала да постоји београдска организација, могао си поставити питање о чему се ради.

Када је новинарима отиман Радио Снага народа и када су гашени његови стримови, могао си ме питати шта се дешава, уосталом и емисија о ћирилици је била на удару.

И када је Јасмина Вујић претила сваком ко је радио на смиривању тензија између две струје, требао си се запитати шта се то дешава и како је та иста Јасмина целу календарску годину на допусту у Србији као председник прелазног већа СПД-а?
И када садашњи Дверјани констатују да између Вучића и Америке бирају ове друге јер су неупоредиво јачи што показују и на делу радом у новом ДОС-у који се сада зове СТОП, могао си се огласити.

Зато г. Димитријевићу нема потребе да се и сада јављаш када је ствар постала огољена. Нађи храбрости и ослобођен хроничне чачанске сујете постави себи наведена питања, понуди одговоре или се учлани у Бошков СПД и директно се увери како Бошкова „револуција“ једе нашу децу, гаси сјај у њиховим очима и мрачи идеју.
Храброст је увидети своје заблуде, а елементарна србска саборност (или пристојност) питати и друге шта се дешава.

Одговори су нам потребни, а не бусија иза имена. То је, уосталом, све што им је остало – празно позивање на светиње и идеале и велика обећања. Заклањају се иза имена људи који су ускраћени за основна сазнања о суштини проблема и тиме доведени у заблуду.
Суди по делима и одговорима, остало је демагогија. У супротном, западни ветрови ће нас одувати.

Своју браћу увек си могао и можеш позвати: и Глишићев и мој број телефона знаш, а ваљда су ти Аранђеловац и Београд далеко ближи од Берклија и Њујорка, или се варам?

Миша Којић

http://narodnamreza.com/sr/saopstenja/52-otvoreno-pismo-vladimiru-dimitrijevicu.html